DILAN DOG: Obojeni program, knj. 5

Scenario: Giovanni Gualdoni, Roberto Recchioni, Tito Faraci, Giovanni Di Gregorio

Crtež: Bruno Brindisi, Massimo Carnevale, Davide Gianfelice, Giampiero Casertano

134 strane

            Već sam se na ovom mestu osvrnuo na prilično dobru prvu knjigu ofarbanog serijala, i taj tekst imate OVDE. Drugu sam preskočio u smislu rivjua, jer tu nisam imao bogzna šta reći: nikad nisam voleo te „Abot i Kostelo sreću TOG-I-TOG“ storije; dakle, ne volim to ni u principu, a ni in concreto, jer te Dilanove „avanture“ sa Mister Noom, M. Misterijom, Perom Detlićem i V. Kačavendom za moj groš napadno su nenadahnute i bezveznjikave, i namenjene samo najokorelijim fanovima i kolekcionarima koji ne žele da propuste neki broj, ma kakav ovaj bio, i kojima je dovoljno što se „susret“ uopšte desio, bez obzira na to da li je i šta njime postignuto.

            E, ako niste od tih „daj-šta-daš, samo da nemam rupu u kolekciji“, nego ako kupujete samo ono što ima izglede da valja, onda stvari nešto bolje stoje sa trećim kolor Dilanom (a petim Obojenim uopšte). Daleko je ovo od idealnog, ali daleko i od lošeg. Evo, konkretno, koje epizode vas čekaju ovde.

Dilan u zemlji čuda

Početak baš ne obećava! Patetična pričica sa kvarnim preokretom koji je uvredljivo usiljen i bezvezan preko svake mere, naročito zbog toga što se poigrava sa mogućnošću da, možda, gledamo epizodu iz Dilanovog detinjstva... Scenarista je zaslužio 25 šljiskanja kandžijom po guz'ci!

Ocena: *(*) 1+

Pregaženi vremenom

 

Ovo je pisao Rekioni, prehvaljeni i nerealno Mesijom proglašeni scenarista a onda i urednik DILAN-serijala. Ova mu epizoda nije nešto revolucionarno, ali je svakako zabavno i natprosečno pametno proigravanje nekih opštih mesta, sa twistom. Zlikovac je ovde skoro-neuništivi ubica zvani Aksel (ime dobio po frontmenu grupe Guns'n'Roses, a likom podseća na mutiranu verziju gitariste te grupe, Sleša – koji je, uzgred, veliki fan horora, a već se bacio i u filmske vode u tom smislu).

On kolje i kolje i kolje... dok mu Dilan ne objasni koliko je slasher passé, stvar koja navodno pripada 1980-im... Na kraju imamo geg, dosetku umesto poente. Takođe, Rekioni pokazuje za moj groš preteranu sklonost popovanju, eksplicitnom deklamatorskom moralizovanju i pridikovanju – ne samo u ovoj epizodi, nego svuda gde sam ga do sad sreo. 

Malko se previše upinje da eksplicitno redefiniše i reimaginiše neke horor motive, teme i kanone, što je lepo kao poriv, ali za sada me rezultati toga uglavnom ne oduševljavaju onoliko koliko njegove vatrene obožavaoce. Malko mi je previše u prvom planu, preeksplicitna i preeksponirana ta njegova meta-dimenzija, to diskutovanje sa žanrom, medijem, pa i samim Dilanom kao likom. Ko zna, možda su ovo rani radovi u kojima se tek zagreva, i možda je njegova pamet mudrije (sic) upošljena u kasnijim scenarijima.

Naročit kvalitet ove epizode je izuzetan Karnevaleov crtež: moram reći da je on jedan od retkih novih Dilan crtača koji mi se, po kvalitetu, čini u punoj meri dostojan stare garde. Većina drugih, novijih, kaska za prvom postavom.

Ova simpa pričica ovde je, ujedno, prikvel za – takođe Rekionijevu – epizodu iz regularne serije pod nazivom Gavranov sud (prikaz stiže uskoro), gde se Dilan ponovo sreće sa Slešom, ovaj, Akselom.

Ocena: ***(*)  3+

Snovokradica

 

Od trenutka kada je Baldo nestao, Bili nema mira. Za njega je Baldo bio sve na svetu. To nije bio običan pas, već najsimpatičniji i najdraži pas koji postoji. Ali više od svega toga, Baldo je Biliju bio pravi prijatelj. Imaginarni prijatelj. Možda je nekome zabavan ovaj spoj Dilana i nečega što je kao malo mračnija epizoda iz Mikijevog zabavnika, ali bojim se čak i taj opis zvuči zabavnije nego rezultat toga u ovoj epizodi.

Ocena: **  2

Vampir boja

Za kraj, eto malo dilandogovske melanholije. Kroz bleštava svetla modernog Londona kreće se nečujna senka jednog strarog izgladnelog bića koje koje napada svoje žrtve i isisava im poslednje kapi…boje?

Solidna pričica, i fino je što barem u punoj meri eksploatiše činjenicu da se nalazi u „Obojenom programu“, tj. koristi kolor za priču, umesto da bude SAMO ofarbana tamo neka priča. Nažalost, moj omiljeni crtač, Kazertano, nekako je anemičan, bledunjav, slabo nadahnut u ovom izdanju – mlak, jedva prepoznatljiv, tek korektan izvođač radova...

Ocena: **(*)  3-