VRLO DOBRI, NOVI HORORI (2015)

            Loša godina za horor, kažete? Jeste! Sve manje i manje filmova vrednih preporuke a kamoli analize i detaljne kritike. Ipak, za najgladnije horordžije evo nekoliko grickalica, da se bar privremeno napune creva dok (eventualno) ne stigne supstancijalnija hrana za pod zub. Naravno, ovde mislim na iole probirljive stomake, koji ne gutaju baš svakakav fast fud, odnosno koji, i ako ga ponekad jedu, umeju da razlikuju hot dog od Karađorđeve šnicle.

            Nedavno sam se osvrnuo na gomilicu solidnih, gledljivih novih hororčića, i to imate OVDE; a sada, sa ovim izborom, praktično zahvršavamo sa svim naslovima iole vrednim pomena od prošlogodišnjih horora (samo još jedan će zaslužiti zaseban, detaljniji rivju), i spremamo se za obznanu top-liste (uskoro)!

THE VISIT

USA, 15

**(*)          3-

Tko bi se pak tomu nadao? Ima još života u Šlajmalanu! Ne zakopavajte ga još, iako nije da nije to zasluživao još od one abominacije zvane SIGNS, pa sa svim abortusima naovamo, svaki gori od prethodnog.

THE VISIT je skromni niskobudžetni film u kojem je Š zauzdao svoju prepotenciju i ambicije kojima nije dorastao, i posvetio se jednoj u suštini irelevantnoj storiji sa bezveznjikavim tvistom koja je, uprkos tome, iznenađujuće duhovita i zabavna! Da, humor je ovde nameran! I prilično prljav.

Tinejdž seka i njen mlađi, iritantno-simpatični (sic!) bata-reper odu na selo kod dede i babe koje nisu videli još od... nikad. Ali, tu počinje čudno ponašanje, i čudna pravila na toj farmi, i gomilo psiho-body-horora zasnovanog na jazu generacija i arhetipskim strahovima vezanim za starce (senilnost, gnjavaža, veštičarstvo, telesne funkcije itd)...

Više su nego preterane tvrdnje da je ovo najbolji Š-ov film: tu titulu ipak i dalje nosi ŠESTO ČULO; ovo je tanka i nebitna ali, dok traje, sasvim zabavna pričica, iliti grickalica, sa obiljem gross-out humora (šifra: pelene za starce!).

DEATHGASM

NZ, 15

**(*)           3-/2+

Ovoj horor komendiji o dva blentava metalca koji prizovu Đavola, ili tako nešto, bila je najavljivana kao najveći događaj u hororu još od... ehm, TRICK OR TREAT (1987). I zaista, ovo je nešto bolje od te nebuloze, ali ne dovoljno da postane moderni klasik hevi metal horora. 

Mada, u tom pod-podžanru konkurencija je toliko tanka da ovo čak i može da prođe.

Moj najveći problem s ovim filmom deli se na dva: 1) izrazito antipatični protagonista; i 2) dobra premisa protraćena na previše konvencionalnu storiju kojoj fali više duha i humora i imaginacije da bi stvarno bila ono što svi (neprobirljivi) horor fanovi po netu tvrde.

Ipak, ima ovde nekoliko dobrih fazona (rekreacija hevimetalske mačo-fantasy imaginacije; scena sa dildom; ubistvo bully-kretena) i nešto OK splatera za prijatno popodne.

THE FINAL GIRLS

USA, 15

***             3

Veoma pametan, duhovit, i iznenađujuće dirljiv (!) meta-slešer u kojem grupica ženskinja upadne, doslovno, u koljački horor iz ranih 1980-ih (kroz platno, obrnutim putem u odnosu na "horor postaje stvarnost" u L. Bavinim DEMONIMA), i mora da se bori sa Džejsonolikim ubicom koristeći svoje poznavanje klišea ovog zloglasnog podžanra.

Likovi i gluma su znatno iznad proseka novijeg low budget horora, kao i vispreni duh kojim je Zlatnim Gulom ovenčani scenario prožet (ljubav + znanje + pamet + imaginacija + talenat), a glumica koja igra mamu, iz vintage generacije slešera, okitila se i Zlatnim Gulom za žensku ulogu!

 THE FINAL GIRLS je, takođe, osvežavajuće ženocentričan – ne onako kako to obično biva, u smislu exploatacije (sise! dupići! sex!) nego u skoro-feminističkom smislu, ali bez preterane dubine u tome, sem podsmeha mizoginim konvencijama slešera, koje se jasno vide iz aviona i ne treba mnogo pameti ni promućurnosti da se ismeju.  

Film uspeva da bude ne samo zabavan nego i uzbudljiv, a za pohvalu su i inscenacije pojedinih ambicioznih i vizuelno nadahnutih set-pisova (naročito: zamka za koljača, kad ga cure namame u kolibu).

PS: Oprez – postoji i novi hororček koji se zove FINAL GIRL, i on je sranje. Dakle, jedna cura (GIRL) = govno; množina, cure (GIRLS) = dobro! Jasno?

CRIMSON PEAK

USA, 15

**(*)     2+

Ovaj film samo uslovno stavljam među "gledljive" – zato što je vizuelno šaren i kitnjast i lep za oko zahvaljujući del Torovoj trejd-mark tetkastoj ljubavi prema goblenima i tapiserijama. Dakle, ako hoćete viktorijanski neogotik napravljen sa solidnim budžetom i lepo slikan, eto vam GRIMIZNOG VRHA, pa onanišite.

Za sve druge svrhe i namene, ovo je anemična, mlaka, nezanimljiva, zaboravljiva pričica, sa tipičnim del Torovim gorko-slatkastim pristupom: on je kao neki nesrećni Spilburger kome nije bilo dato da se rodi u blagostanju Amerike nego u mondo-snuff okruženju Meksika, pa uprkos svoj svojoj sklonosti melodrami, ženskom pismu, patetici, suzama i šećerlemama – i svom suštinski PG-13 svetonazoru – u njemu povremeno proradi R-rated meksikanski gen i s njim prisećanje na patnju, krv i leševe, pa tako dobijamo čudne mutante koji su suštinski mlakonjavi ali povremeno, prilično inkongruentno, bivaju krvavi i bolni.

Tako i ovde imamo nekakvog (ničim izazvano) krvavog duha, i nešto malo liptanja crvenila (u ničim izazvanoj, nepotrebno brutalnoj sceni lomljenja lavaboa), ali ni to ne vredi jer crvena farba na kraju ipak curi u blato otužnosti i zaborava...

Izuzev Zlatnim Gulom nagrađene Džesike Častejn za epizodnu ulogu, kao i hiperstilizovane, preterane scenografije, malo toga ovde ima za pod zub iole zahtevnijeg a naročito hororu težećeg gledaoca...