2016: NOVI HORORI (2. deo)

Da nastavimo sa tužnom pričom zvanom „novi horori“ koju sam započeo OVDE, a koja će, u ovom izdanju, uglavnom imati oblik „Ovo slobodno možete propustiti“, jer se radi pretežno o slabim i lošim hororima koje sam ja gledao da vi ne biste morali.

Da ne bude baš sve u tonu kukanja i kukumavčenja i žalopojki, odmah da kažem da sam pre skoro mesec dana pogledao i jedan vrlo dobar horor (na granici sa odličnim; ocena 3+/4-), ali pošto sam ga gledao „preko veze“ (šifra: RUE MORGUE), a još uvek nije dostupan za skidanje sa neta, nije baš hitno i bitno žuriti s njegovim rivjuom. Radi se o filmu THE WAILING, o kojem uskoro, natenane... 

A do tada, jad i beda:

SENDERO / THE PATH

CHI, 16

*(*)     2-

Čileanski torture porn: totalna rutina bez ikakvog razloga da postoji, bez ičeg novog da metne na sto za mučenje, pa čak ni neki inovativni sadizam ili splater. Bedna, neubedljiva fotokopija na svim nivoima. Neka omladina zaglavi u nekoj nedođiji gde ih spopadnu neki likovi pa ih muče bez ikakvog razloga, podteksta, poente. I to je to. Kraj.

Cherry Tree

UK, 16

**       2-

Sirasta (cheesy) travestija sa pokušajima ruralnog vičkrafta koja je klimava već od same premise i prologa na kojima se sve zasniva, pa sve nadalje. Ima par OK prizora sa žrtvama u korenju višnjinog drveta, nešto malo stonoga, i toliko. Glavna „veštica“ toliko preglumljuje sa svojim „zlokobnim“ facama da to ovu budalaštinu dovodi do granice nenamerne komendije. Znači: CHEESY TREE.

afterdeath

UK, 16

**       2-

Ovo mi je smrdelo kad se pojavilo. Kao, grupica mladunaca nađe se u nekakvoj kolibici na morskome plavom žalu gde ćarlija vetrić mio; smesta je jasno da je to čistilište, i postaje pitanje – kako iz njega umaći. Na gledanje su me naterali komentari nekih mojih inostranih prijatelja-pisaca na Fejsbuku koji su ovo proglasili skrajnutim biserom. Pih, koješta. I likovi, i dileme, i sapunica, i drama, i to malo kvazi-strave – sve je sasvim bledo i zaboravljivo.

Restoration

USA, 16

*(*)        2-

Smrtno dosadan film o iritantnom mladom bračnom paru koji se doseli u kućicu u predgrađu gde ih dočeka par još iritantnijih komšija (za koje se ispostavi da su Satanisti od najsirastije vrste), a tu su i nekakvi duhovi devojčica, stari dnevnici, dalekovodi, rituali i tamte-vamte koješta.

Barbarous Mexico

MEX, 14

**(*)       3-

Ovaj omnibus sastoji se od „priča“ koje uglavnom ne zadovoljavaju ni najelementarniji uslov da se nazovu pričama, jer im fali ono što bi svaka priča trebalo da ima: početak, sredinu i kraj, plus poentu. Ovo su, pretežno, fragmenti, anegdotice, epizodice, plitke dosetke, jeftini moraliteti – ali nađe se među njima dobrih slika, prizora, poneka idejica, malo meksikanske egzotike, tako da ovo nije sasvim negledljivo, iako traje dva sata.

Most Likely To Die

USA, 15

**         2+

Antipatični i nezanimljivi likovi se nađu ponovo na okupu mnogo godina nakon mature, i neko počne da ih ubija na načine u skladu sa „proročanstvima“ iz njihove maturske knjige. U teoriji, ovo je mogao biti prihvatljiv koncept tamo negde krajem 1990-ih, da ga je pisao Kevin Vilijamson a da ga je slikao, recimo, onaj MIA reditelj ZNAM ŠTA STE RADILI NA MATURI... Avaj, ovo su i pisali i režirali i glumeli (sic) neki mlakonjavo-nebitno-zaboravljivi likovi, pa im je takav i film: nigde duha, nigde krvi, nigde ništa... Tačnije, režirao je lik koji je napravio solidan DREAD i bedastu KASADAGU i još koješta, ali odavno je potrošio kredite sa DREAD-debijem, i od tada ničim više nije opravdao nade.

DE POEL / THE POOL

HOLL, 15

**(*)     2+

Taman kad pomisliš: oh-ho, ovo je Evropa, ovo su Holanđani, sad ćemo da dobijemo nešto arty, neočekivano, drugačije, neholivudizovano, možda, ako smo srećni, čak i ejkmanovsko--- a ono, ispadne samo jedno nedokuvano slowburn shoegaze NIŠTA: likovi su nezanimljivi i klišetizirani pa otud drama pada u fletlajn, a mlaki pokušaji horora su ipak generički: too little, too late. Lepo je to slikano i nije sasvim negledljivo, blizu je granice od 3- pa zato, uz oprez, možete pokušati da brčnete svoje nožne prste u ovu baricu i proverite sami da li je će konvencionalna duša pogubljene veštice koja proganja grupicu kampera da vam ulije jezu u kosti.

Before I Wake

USA, 16

**         2+

Ko bi rekao da će glupavi ali zabavni HUSH biti gledljiviji i bolji Flanaganov film ovog proleća? Ova limunadica pokušava da oživi duh „Amblin“ produkcije iz 1980-ih, ali jezovito pada u svojim nakanama jer joj fali duha, inventivnosti i šarma. Dete je iritantno, situacije su nenadahnute, jeze nema skoro nimalo, a kraj sa tim jebenim leptirićima je golo govno. Čuvajte se, jer ovo ima solidne kritike pa će vas lakše prevariti na gubljenje vremena od nekog malo očiglednije slabog filma. Ovo je komad sline kojeg se, ako ga uopšte pogledate, nećete sećati par nedelja kasnije, što se za „Amblin“ filmove ipak ne može reći.

The Blackcoat's Daughter 

(aka FEBRUARY)

USA, 15

**            2-

Mumblecore slowburn shoegaze with a vengeance! Jednostavna i krajnje glupa priča bez smisla i poente iseckana je na parčiće, servirana preko reda, i puštena u modusu ultra-SLOW. Dakle, čak i da je ovo konvencionalno linearno ispričano bilo bi glupo, ali sa ovim kvazi-umetničkim zahvatima u naraciji to postaje još napornije, naročito sa umrtvljenim „ritmom“, namerno eliptičnim i opskurantskim „pripovedanjem“ i sa monotono nabudženim dronovima koji vibriraju bez pauze, od početka do kraja filma, neprestano pokušavajući da ejpuju Linča (ehh, đeco, ne radi se to tako banalno... pa čak ni ERASERHEAD nije sačinjen od 90 minuta jebenih dronova na saundtreku puštenih u loop!). Da sve bude umetničkije, boje su skoro ubijene, zatuljene skoro do nivoa crno-belog filma (e, tek to je art!), tako da ovaj film iritira (a ne deliveruje) na svim nivoima postojanja: vizuelno je ružan, zvučno je naporno-monoton, narativno je zamoran za praćenje a konotativno debilan jednom kad se sve kockice slože i vidite za čije babe zdravlje ste sedeli uz ovu debilanu. Kuriozitet: režirao sin Entonija Perkinsa. E, sinko, prema ovome PSIHO III izgleda kao čist SHINING!