Hotel strave i užasa

  

            Kada sam jednog nedavnog petka 13-og bio u Velikoj Plani radi promocije ZAVODNIKA i drugih novih horor izdanja koja sam priredio za „Orfelin“, iskoristio sam subotu 14-ti kao priliku da s drugarima obiđem neke slikovite prirodne i istorijske lokacije u okolini. Slikoviti izveštaj o nekoliko takvih jezivih starih mesta imate OVDE.

            Iako je naglasak u izboru lokacija bio na ruralnom gotiku i na davnoj istoriji, sticaj okolnosti naveo nas je i na jedno predivno, živopisno mesto koje ni po arhitekturi ni po godinama ne spada u starine iz minulih vekova, već je nešto prilično novo, ali već ruinirano i pretvoreno u nešto što bi, u nedostatku boljeg naziva, spadalo u urbani gotik.

            Ukratko, radi se o napuštenom, oronulom, i bez ikakve sumnje sasvim sigurno već i ukletom hotelu u kojem sad obitavaju samo duhovi nekadašnjih gostiju, naročito onih koji su preminuli u njemu, sada u iščekivanju novog nastojnika i/ili čuvara.

            Šta li je ostalo zapisano u zidovima ove zgrade, u hodnicima, u kupatilima... u čaršavima... u pločicama i iza njih...? Ostavljam to vama da domaštate.

            Pošto slike dovoljno govore za sebe, neću mnogo da pričam, osim što ću reći: hotel se nalazi odmah pored crkve Pokajnice (više o njoj, ovde, uskoro), pa je možda i na njega prešlo nešto loše karme sa tog mesta koje je podigao Karađorđev kum-ubica (tačnije, izdajnik koji je organizovao ubistvo najvećeg srpskog junaka) ne bi li tako sprao svoj greh.

            Na slikama ćete ponegde zapaziti i ostale članove družine koja se tog dana zaputila tragovima jezovitih i mračnih mesta u okolini Velike Plane: tu su, dakle, domaćin, Mladen Milosavljević, njegov brat, i Marko Pišev.

            Kao što vidite, možda Srbija nema nešto baš tako živopisno i pompezno kao Hotel Vidikovac iz ISIJAVANJA, ali je zato puna i prepuna ovakvih bizarno arhitektonski konstruisanih građevina iz „komunističkog“ perioda koje sada trunu, napuštene i zapuštene, urasle, oljuštene, raspadnute, posednute memlom i gljivama (sa Jugota) i pacovima i zmijama i... ko zna čime?

            Gde su priče, gde su filmovi o njima?

            Dok se oni ne sroče, evo barem slika, pa vi sami u glavi sočinite svoje priče iz ovog mesta gde se (improbably!) susreću Dž. G. Balard i Stiven King.

            Većinu slika načinio sam ja, osim onih gde se pojavljujem; njih je slikao Mladen, kojem i ovog puta zahvaljujem na svemu.