2016: NOVI HORORI (3. deo)

  

Kucnuo je čas da se osvrnem na neke novije horore gledane tokom prošlog leta. Ima tu nekoliko solidnih, gledljivih „tri minusa“, nije sve baš pitch black, pa eto, bacite pogled dole: poređani su od boljih ka slabijima i lošima.

Ujedno podsećam na prethodna dva zbirna osvrta ove vrste na horore gledane ove godine, koja imate OVDE i OVDE.

The Hexecutioners

USA, 15

**(*)

3-

Neka vas ne odvrati sirasti naslov – ovo je zapravo natprosečno dobro, meraklijski napravljen horor, prilično sick & creepy, o mini-timu za eutanaziju koji dođe jednom prebogatom matorom smrtno bolesnom čiči da mu po zakonu oduzme život i skrati muke. Čiča, naravno, ima malo drugačije planove... Trejler bi vas mogao navesti na pomisao da je ovo horor komedija; ne, nije. Atmosferičan, lep, pošten B-muvi, strejt horor; ništa za antologiju, ali sasvim pristojno za kasnonoćno uzburkavanje živaca.

Scare Campaign

AUS, 15

**(*)

3-

Rijaliti šou u trci za rejtingom pokušava da nasamari neslutećeg lika inscenacijom niza „horor“ dešavanja oko njega u jednoj napuštenoj ludnici, ali onda ovaj odlepi i počne da ubija. Ali, da li on stvarno ubija, ili je i on glumac u novom sloju ko-koga-ovde-jebe „rijalitija“? I koliko još ljuski crnog luka (tj. fejk stvarnosti, laži, iluzija, glume, spec. efekata...) imamo ovde da oljuštimo dok ne dođemo do toga što se, kao, stvarno dešava? Zabavno je to, i živahno režirano, ali u nekom trenu se prećera sa poigravanjima i twistovima i „dal je ovaj stavrno ubijen ili je samo maska i pretvaranje“ forama i fazonima, u toj meri da mene prestaje da bude briga. Izgubljen je balans i mera u tom poigravanju filmskom iluzijom toliko da film previše skreće pažnju na sebe, tj. svoj medijum, tako da je skoro nemoguće „izgubiti se“ u zapletu koji te stalno izbacuje iz sebe, a to je smrt za emotivni involvement. Pored toga, u drugoj polovini film postaje predvidiviji i malo manje zanimljiv nego što se prethodno činilo, iako u krajnjem saldu nije to sve loše i vredi pogledati.

I Am Not a Serial Killer

USA, 16

**(*)

3-

Tinejdž-sociopata koji s majkom radi u porodičnoj mrtvačnici njuška oko niza čudnih ubistava i sakaćenja u svom malom mistu, i počinje da sumnja da iza tih leševa kojima fale delovi tela spolja i iznutra stoji čiča iz komšiluka (tj. ludi naučnik iz POVRATKA U BUDUĆNOST), s kojim se zbližava. Delom APT PUPIL, delom FRIGHT NIGHT, ali ni blizu njihovom duhu i filmskoj snazi i impaktu, ovaj simpatičan filmić počinje kao indi-drama o otuđenom momku (zanimljiviji deo) a završava se kao prilično svedeni creature feature (manje nadahnut, skoro kao veštački nalepljen i nedovoljno razrađen deo).

 

Bilo bi bolje da je makar jedan od ovih sastojaka bio malko pojačan, jer iako prijatan za gledanje, film na kraju ispada previše mlak i kao drama i kao horor, i svakako neće ostati upamćen kao gorepomenuti naslovi.

SHALLOWS

USA, 16

**(*)

2+

Zgodna cura se nađe glupavo nasukana u plićaku, na jednoj hridi, kraj plaže na koju malo ko dolazi (how convenient!), a oko nje kruži velika bela gadna i gladna ajkula. Nakon što provedemo 2/3 filma u kvazi-drami i kvazi-realističnosti (prvo sećanje na mrtvu majku, posle mantanje po plaži i hridi i low-level pretnje uz druženje s jednim galebom bijelim), u poslednjih pola sata film kao da kaže: OK, deco, što smo gradili likove – gradili smo; što smo bili „realistični“ – bili smo. A sad: spektakl! Ludilo! Akcija „kao na filmu“! Pesničenje s ajkulom! Sumanuti superhumani stantovi kao iz SHARKNADO 5! Larger than life! Sve u svemu, u nekim krugovima neverovatno precenjen i prehvaljen šizofreni filmčić – ali pristojan za jednokratnu neambicioznu konzumaciju.

For Elise (Para Elisa)

SPA, 12

** 

2-

Od svih besmislenih torture pornića ovaj je najbesmisleniji ikada! ’Zaplet’ jedva popuni oko 65 minuta, a u njima vidimo: novčane probleme jedne curice, ljubavne probleme te iste curice, javljanje na mali oglas radi čuvanja deteta... Negde oko polovine filma ona ode u taj stan iz oglasa, baba joj drogira čaj, ispadne da ’dete’ koje će čuvati zapravo maloumna odrasla devojka (možda lobotomizirana), i onda tu posle malo povuci-potegni, vezujemo-odvezujemo, bežim ali ne predaleko – curu ubiju. Skroz bezveze. Film se, što je najgore, PREKINE pre kraja: naime, njen dečko je prati i nađe zgradu i zaredi po stanovima (ne znajući u kojem je ona), ali ova strada pre nego što on dođe tu. Da li je ikada stigao do tog stana i našao je mrtvu, da li je iko ikada saznao zašto ova baba radi to što radi (i kako je mislila da je ne uhvate, budući da su oglasi s njenim br. telefona po celom gradu izlepljeni) i sve ostalo što se ovde pokreće ali nema ko time da se bavi – who cares? Šteta, jer film nije loše napravljen u tehničkom smislu, čak je i gluma OK, šteta samo što su priča i dramaturgija i poenta – NEPOSTOJEĆI.

SHELLEY

DEN, 16

**

2-

Ni ovde nemam pojma šta su mislili, šta su hteli ovim! Danski bračni par plati siromašnoj Rumunki da im bude surogat majka, tj. da za pare rodi dete koje bi bilo njihovo, a onda – NEŠTO. Fuck me if I know šta onda biva, i zašto, i za čije babe zdravlje: film tone u iritirajući opskurantizam kojeg ne iskupljuje ni atmosfera ni fotografija ni gluma (iako je film OK na svim tim frontovima; uostalom, Rumunku igra cura koju znamo iz filma IZA BRDA) sve do WTF „kraja“. Znam da ovo sve zvuči mnogo zanimljivije nego što je sam film, pa ako neko ipak pogleda („sad ću da shvatim film koji Gul nije shvatio!“) – nek se javi ovde da vidim da li mi je nešto promaklo.

SENSORIA

SWE, 16

** 

2-

Ne može svako da bude Polanski (tačnije, ne može NIKO, sem njega samog): ovo je nešto kao poor man’s REPULSION, samo što u glavnoj ulozi nije Katrin Denev nego neka neupečatljiva Šveđanka, kamera je slabunjavi digitalac praćen lošim (ili nepostojećim) osvetljenjem pa sve više liči na home movie nego na FILM, a slabo-involvirajući scenario, odsustvo iole zanimljivih dešavanja i glacijalni „ritam-da-te-pitam“ čine gledanje ovog pokušaja psiho-drame napornim, a bez dovoljno pay-offa. Zapravo, kažu neki da je twist dobar, ali ja nisam izdržao do njega.

VAMPYRES

SPA, 16

*(*) 

1+

Apsolutno užasan, amaterski „rimejk“ inače vrlo dobrog filma iz ranih 1970-ih o vampiricama koje spopadaju namernike i piju im krv tokom ili nakon seksa. Lepo to zvuči, ali glumljeno je i pisano i snimano grozno, negledljivo. Ovo je toliki fletlajn od filma da mi nije jasno ni šta su mislili, ni šta su hteli ovim nemuštim isprtkom! Kadar koji kačim za ilustraciju ujedno je jedini vredan gledanja u celoj tvorevini, pa zato ne traćite vreme na ceo film zbog par sekundi ovoga. Ionako to ima bolje urađeno čak i u HOSTELU 2.

---NASTAVIĆE SE---