Kad Kadija govori – pametni slušaju!

Kad Kadija govori – pametni slušaju, kako bi postali još pametniji, odnosno kako bi čuli nešto što stvarno vredi čuti i što će ih tek navoditi na razmišljanje.

U to sam se uverio bezbroj puta tokom prethodnih 10 godina, koliko se intenzivno družim sa Đorđem Kadijevićem, što privatno, a što na javnim skupovima, tribinama, promocijama, festivalima, okruglim stolovima, javnim intervjuima...

Najnovija prilika da uživam u njegovom govoru bila je u petak, 9. decembra, kada je u „Galeriji '73“ na Banovom Brdu bila održana promocija romana BOŽIJA VOLJA koji je nedavno objavio „Orfelin“ iz Novog Sada. Mudri su bili oni koji su iskoristili ovu priliku da uživo vide i čuju ovog velikana naše kulturne scene – velikog reditelja i likovnog kritičara i istoričara umetnosti, ali pre svega vrhunskog intelektualca, čoveka koji je istovremeno i stvaralac i hermeneut.

Razgovor sa Đorđem Kadijevićem vodio sam ja,  kao kourednik pomenutog izdanja, a publici se kratko ali nadahnuto i rečito obratio i Milenko Bodirogić, izdavač i kourednik edicije „Gluvo doba“.

Na licu mesta okupilo se oko 35 slušalaca, što za današnje tužne srpske prilike i nije tako loša cifra, ali za povod kao što je ovaj i za govornika kakav je Kadijević to je ipak na granici slabog. Ipak, veče je bilo prijatno, Kadija vanredno razgovorljiv i raspoložen, publika pažljiva i sa dobrim fidbekom (čulo se i jedno ali vredno, nadahnuto pitanje iz publike koje je inspirisalo odgovor u trajanju od skoro 20 minuta!), bilo je prilike da se kupi knjiga i dobije potpis od žive legende, i sve u svemu, siguran sam da su oni koji su tu došli sa te večeri otišli prezadovoljni.

Čisto ilustracije radi, da vidite da ovo nije prosečno srpsko ćaskanje od sorte koja se neprobirljivima izdaje za „književno veče“, nego izuzetno podsticajan i bogat razgovor, evo transkripta jednog dela Kadijinog izlaganja (upravo iz njegovog odgovora na pitanje Marka Piševa o vezi ida i identiteta).

Kaže Kadijević:

„Frojd razlikuje tri modaliteta ljudske individualnosti. Prvi je id. Šta je id? Id je onaj iracionalni deo moga bića na koji ja nemam nikakav uticaj. Naprotiv, id ima uticaj na mene. I on je idividualno distribuiran, znate. Nije isti kod svih ljudi. Kod nekog je jače razvijen, kod nekog ne. On sâm je, po tome šta jeste, potpuno iracionalan, ali on jako bitno utiče na naše racionalno biće.  

Drugi stepen individualiteta koji Frojd pominje je tzv. ego, ono što ja doživljavam kao ja, kao sebe. To je svesni deo bića. On je pod uticajem ida i crpe energiju iz ida, ali samo onoliko koliko id može da je pruži, ali pošto je id nejednako dat kod raznih ljudi, moj ego može raspolagati samo onim mogućnostima koje mu id stavlja na raspoloženje.

I na kraju postoji superego, treći stepen, koji odgovara jednoj svesti koja je već moralna, etička svest i koja posreduje između ida i ega.

Meni se ta diferencija komponenti ljudske individualnosti dopala još u danima moje rane mladosti kada sam prvi put počeo da čitam Frojda. I ja sam se te podele pridržavao i kao istoričar umetnosti: tako sam gledao izložbe. Ja uđem i prvo što hoću da vidim jeste kakav je id kod slikara. Zašto? Zato što znam da, ako idem na ego, naići ću na jednu osobinu ega: znate, ego se da emancipovati i može doći do neverovatno vešte i gotovo zavodljive simulacije umetnosti. Ima mnogo ljudi koji iz ne znam kog poriva ili želje hoće da se bave umetnošću a u stvari nisu umetnici jer nemaju takav id. I to je jedan od najvećih i najdubljih problema koji uopšte postoje u istoriji umetnosti: to je simulacija umetnosti.

To je nešto što je procvetalo u vreme moderne, i zatim postmoderne. Danas imate ogroman broj ljudi koji se uspešno bave umetnošću zahvaljujući tome što hermeneuti, oni koji tumače umetnost, i sami nemaju dovoljno razvijen id da bi prepoznali simulaciju. I tako dolazi do promocije lažnih umetnika. Bilo bi jako teško podići glas protiv takvih jer superego bi morao da ustane i da kaže: „Nije časno, ružno je i nedopušteno simulirati umetnost.“ Ali superego se obično ućutkuje i potiskuje na marginu, ego vlada svetom a ne id; id je taj koji stvara svetove. E, mene je to kao kritičara najviše zanimalo, i zato ja kada dođem na izložbu, odmah vidim da li je neko folirant ili nije.

Znate kako ćete primetiti da imate razvijen id? Ako, kada nakon izvesnog vremena pogledate ono što ste radili i kad se začudite. Kad ponekad ne možete da prepoznate same sebe. Kad kažete: „Bože, da li je moguće da sam ja to radio? Pa, ja ovo ne mogu da ponovim.“ E, to je već znak da id radi, da vi uopšte imate kreativno razvijen id u sebi. A onda dolazi ego sa kojim vi već možete da uđete u manipulaciju.“

Ovaj razgovor sam snimio i transkribovao ja, i sada ste ga ekskluzivno pročitali na ovom blogu, a navedeni deo ući će i u knjigu razgovora s Kadijevićem, VIŠE OD ISTINE, koja iz štampe izlazi na proleće 2017.

Ceo razgovor obavljen te večeri takođe se ekskluzivno nudi na ovom blogu: možete ga skinuti i poslušati ako kliknete OVDE.

Snimak je odličnog kvaliteta; ovaj konkretni fajl načinio je Vlada Nevidljivi (sa BG 202), inače jedini predstavnik medija koji se postarao da isprati ovaj događaj (!), pa mu i na tome ovde zahvaljujem.

Neke fotke uz ovaj post preuzete su sa sajta opštine Čukarica koja je bila ko-organizator ovog dešavanja; i njima zahvaljujemo što su ga pomogli.