**
2
Овца ми се јагњи, зато ћу бити кратак.
THE LURE (na predstojećem
FEST-u igra kao ZAVOĐENJE) je nekoherentni, isprazni i u krajnjem saldu
razočaravajući bućkuriš mjuzikla, romantične bajke, fantazije, horora,
komedije, splatera, SF-a, softkor eksploatacije --- i još koječega.
Istina, posmatrano na
parčiće, to i ne deluje tako loše.
Pre svega,
muškošovinistički rečeno, ima tu dobrih parčića, ali ne baš i pičića – pošto
sirene o kojima se ovde govori nemaju genitalije nego su „tamo dole” glatke ko
Barbike.
Dapače, nemaju čak ni prkno
na svojim guzama, pa bi se, stoga, reklo da oličavaju ideal Radovana III – jer
to, doslovno, niti sere nit' piša.
Šta je, zgroženi ste? Zvučim
vam šovinistički? Hej, ja sam samo glasnik, ne pucajte u mene, nego u
rediteljku – da, u ŽENU – koja je potpisala ovaj nedomišljeni film u kojem se
ženska golotinja besramno i besmisleno eksploatiše, a da to nema nikakvu
primesu kritike, ironije, satire, ili stejtmenta bilo kakve vrste.
Ovde se podrazumeva da će
dve sirene – premlade i prelepe, barely legal – iz čista mira da se ogoljavaju
pred publikom u nekakvom bedastom seksi kabareu, a takođe se podrazumeva i da
će da se bacaju na tuširanje na svakih 10 minuta...
...kad se ovaj inače
nepodnošljivo mlak i mlitav i mlohavo bljutav filmić primakne fletlajnu oko
kojeg dva sata stalno obigrava i od kojeg se nikad dovoljno ne odmakne a da
zaista stekne nešto nalik životu ili, daleko bilo, živahnosti.
Tu je čak i jedna savršeno
nepotrebna scena intervjua za neku TV u kojoj su njih dve skroz gole (po ko zna
koji put u filmu)! Zašto? Because fuck you, that’s why! Kad su već ovako mlade
i lepe, zar to nije dovoljan razlog po sebi?
Jeste, ako ste muška
šovinistička svinja.
Nije, ako ste žena-reditelj koja pravi film o „sirenama” u
raljama falocentričnog muško-voajerskog „šou-biznisa”, a da pritom ne samo što
nema ništa kritički da kaže o tom biznisu, nego i otvoreno šuruje sa njim, jer
njen „film“ je samo sinematički ekvivalent ispraznog lascivnog kurodražećeg
zabavljačkog eskapizma kao što je i taj „šou“ u kojem ove nastupaju.
Zašto sam reč „film“ stavio
pod navodnike? Zato što je ovo dramaturški toliko nekoherentno i epizodično i
nekonsekventno (u smislu vrlo slabe veze između scena: ovde ne postoji ni
ritam, ni gradacija, ni dramaturgija bilo kakve vrste) tako da sve to više
podseća na nekakav bolje budžetirani istočnoevropski novogodišnji TV program u
kojem su u centru pažnje muzičke numere, a oko njih se, kao, zbiva nešto – ali
to nešto je toliko bledo i nebitno da se o zapletu – o saspensu – o misteriji –
ili o involvmentu na bilo kom nivou ovde uopšte ne može govoriti.
Ovde doslovno scena sa
scenom veze nema; ali čak i to bi bilo oprostivo da se radi o samodovoljnim
set-pisovima ili bar skečevima; ali ne, čak ni to! Ovo je samo a bunch of stuff that happened with no rhyme
or reason, po principu anything goes
– and it goes, and does it go on and on! Recimo, u nekom trenu se tu pojavi
i nekakav triton (nešto kao sirenko, merman – ne mormon, nego muška sirena!)
ali ni on ništa vredno ne kaže i ne uradi, nego je tu kao samo još jedan
ukrasni fikus u ovom nabudženom šarenom studiju.
Pritom
je „muzika“ već po sebi dovoljna kazna za uši, jer u pitanju je najodvratniji
generički mjuzak kakav bi bio
ubistven i kao pozadina u liftu ili na odeljenju trikotaže vaše obližnje robne
kuće, a kamoli u „filmu“ koji bi da ima „zabavljački“ karakter. Ovaj mjuzak je
apsolutno neslušljiv čak i dok je praćen šarenim videospotovski montiranim
„tačkama“ u filmu; izolovan od toga, na CD-u, recimo – mogao bi da se koristi u
Gvantanamu za psihički maltretman zatvorenika i iznuđivanje informacija. Dve-tri
pesme sa ovog saundtreka dovoljne su da priznate sve svoje stvarne i umišljene
grehove! Samo neka mučenje prestane, neka sirene umuknu!
Ukratko, ako je muzika u
mjuziklu loša, šta nam ostaje?
Ostaju
nam dve lepe curice koje su gole na svakih desetak minuta, i lejm pričica o
tome kako jedna od njih želi da bude prava devojka (sa vaginom i čmarom tamo
gde je bog zapovedio) jer se zaljubila u nekakvog plavušana koji u filmu
postoji samo kao plot divajs a ne kao karakter – eto, ona mora da se zaljubi u nekog jer scenario to zahteva, pa eto manekena
za te potrebe koji, osim što je basista u ovoj trupi zabavljača, nema drugih karakternih
odlika.
Film
bez prave potrebe ubacuje više splatera nego što ova konkretna priča zahteva.
Da, tačno ste primetili: prvo sam se bunio što su lepe mlade devojke stalno
gole u ovom filmu, a evo sad ću malo da se žalim i što ima previše krvi! Jer
sam tako u mogućnosti!
Naravno,
i sisići i krvići daju nešto živosti i bombone za oko u ovom inače ispraznom
nedelu, i moje oči nemaju problem s tim; nažalost, ne mogu da isključujem i
mozak dok gledam film, a on mi ovom prilikom kaže da su splater scene, sa
vađenjem muških srdaca (kojima se sirene inače hrane) a naročito kasnije, sa
sečenjem devojaka na pola, odsecanjem sireninog repa...
...sa krpljenjem sirenine
gornjice na donjicu (uključujući stidnicu) neke normalne devojke – nepotrebno
eksplicitne i grozne i krvave za ovaj TV novogodišnji program za celu familiju,
od babe do unuka, kojima je inače ova boza po svemu ostalom sasvim namenjena i
prikladna.
Lepo
je videti u koloru (i Evinom kostimu) onu crnokosu curicu iz precenjenog i
bezveze prehvaljenog crnobelog I, OLGA HEPNAROVA,
a posebno je otkrovenje ova
džindžer cura koja takođe ima značajnu harizmu i fotogeničnost.
Lepo je videti
ovako lepo (sic) uslikan film. Lepo je videti čak i taj niđe veze splater.
Šteta samo što nisu smešteni u film koji stvarno vredi gledanja zbog nečega
izvan lascivno-masturbatornih motivacija, u storiju vrednu pričanja, u nešto
što bi vas iole dotaklo na intelektualnom ili barem emotivnom planu.
Taj
kraj bi trebalo da je tragičan.. dirljiv... uzbudljiv... napet...
gorkosladak... Ali, avaj, on nije ništa od toga. Umesto Dva sata kvalitetnog programa dobili smo samo jednu predugačku,
proizvoljnu, mlaku feštu nevešto skrpljenih elemenata bez ikakve varnice,
života, duha u sebi – ukratko, samo šareniju, bolje našminkanu i lepše
kastovanu verziju RTS-ovog novogodišnjeg programa, sa mnogo više pune frontalne golotinje.
Ali,
hej, jesam li pomenuo sisiće i gole curiće? Pa šta onda čekate?! Zagrizite
MAMAC, nabijte se na UDICU, prepustite se ZAVOĐENJU ovih sirena...
Ne mogu a da ne podsetim na
prijatno iznenađenje nedavne horor SIRENE
koja, u poređenju s ovim poljskim, deluje kao ozbiljan film!
Za
moj groš, dapače, čak i Tukijeve sirene u MAMULI
pružile su više zabave i bolji film! Jeste, bodysnatchovan sam i brainwashovan:
ne valja mi film sa previše golotinje i krvi, a valja mi Tukijev film, prop'o
sam, gotovo je sve, ćao!
Нема коментара:
Постави коментар