**
2+
Svaki
put kažem: „E, ovo je poslednji put da sam se primio na hajp: sad, i nikad
više!“ I (skoro) svake godine, uz sve moje mere predostrožnosti, uz svu skepsu
i cinizam, dopustim bar jednom filmu da mi preskoči sve odbrambene barijere i
ubedi me kako Nema Šanse Da Ne Valja
– dapače, kako Mora Da Se Radi O
Izuzetnom Filmu! A onda ga pogledam, i ispadne ćorak, i ja kažem: „Sad ste
me zajebali i nikad više: od sad više NI OD ČEGA ne očekujem ništa dobro, nego
samo LOŠE.“ Ali, isto tako i kad mi neka ljubav propadne, kažem: „Sad sam se
ponadao, i zajeb'o, al' nadalje više od ljudskih bića NIŠTA dobro neću da
očekujem,“ a onda – dođe neko, i preskoči barijere, i – opet Jovo nanovo.
Naravoučenije: prirodno je, i lepo, nadati se Dobrom, iako sve to, ranije ili
kasnije, manje ili više, na ovaj ili onaj način, završi Loše.
Što
me dovodi do ove PRAZNINE, iliti Vojda.
Belosvetski
hajp je radio u sve tri smene: te Lavkraft pipci ovo, te Karpenter Fulči
iracionalno ludilo ono, te praktični efekti maske i kreatura (ništa CGI!), te
mnogo krvi u spoju sa useravanjem od straha, te moderni kult klasik, te tamte,
te vamte... A onda – patka. Mlitava, mala, ružna, mračna patka.
THE
VOID je, ukratko rečeno, jedan nesuvisao, misguided, prazan i glup film – kome
sve to ne bi bilo uzeto za zlo da je makar napravljen sa zadovoljavajućim nivoom
tehničke (zanatske) kompetencije. To što je zaplet besmislen nedokuvan bućkuriš
po sebi nije dealbreaker: kao prvo,
elementi od kojih je smućkan su maznuti iz nekih od najdražih mi filmova (NAPAD
NA POL. ST. 13, PRINC
TAME, THE
BEYOND, HELLRAISER...)
pa to, u načelu, i u fotokopiji fotokopije i dalje može da me radi; kao drugo,
besmisao je ne samo podnošljiv nego se pretvara u kvalitet po sebi kad je
primenjen kao kod pomenutog Fulčija, ili Arđenta, i uopšte kod sledbenika oniričke škole horora (Italijani,
Japanci itd).
Avaj,
ovde od Oniričkog nije ostalo ni O: besmisao se trpa na bezveznost, ali bez elementarnog smisla za ritam, za
inscenaciju, za vizuelnost, a kamoli za set pis. Da nacrtam: nije strašno što
je scenario besramni pačvork daleko boljih filmova, nego što to nije skrpljeno
iole vešto i zanatski-žanrovski kompetentno.
Ovaj film je jebeno tehnički neispravan!
Kad sam ga pogledao pre tri
meseca (dobio sam skriner kako bih pisao o njemu za RUE MORGUE) nisam odmah
hteo da pišem rivju, prvo jer sam bio besan time koliko je to loše, drugo zato
što nisam hteo da bljujem po filmu koji sam dobio „preko Firme“ kako bih ga, je
li, promovisao u magazinu, i treće – jer sam odbijao da poverujem da je film
toliko nevešto slikan koliko mi se činilo. Mislio sam, šta ga znam, možda je
skriner lošeg kvaliteta, sačekaću blu rej rip da to opet overim. I overio sam
ga nedavno opet. I jebi ga, to je isto ono mračno govno razmazano po ekranu,
blurej ili neblurej. Tačnije, ovo je BLUR-RAY!
OVDE SE NIŠTA JEBENO NE VIDI!
Ovo je mrljavo slikano,
delom zbog malog budžeta (osvetliti scenu kako treba – to, deco, košta!) a
delom zbog vrlo misguided ideje da će se stvoriti mračnija atmosfera ako svi,
sve vreme, bauljaju u nekakvoj jedva-osvetljenoj TMUŠI u kojoj nećemo kako
valja videti ni lica glumaca (što je, u ovom slučaju, čak i prednost, sa
ovakvim kastom!) a kamoli da iole osmotrimo te izvikane i na sva zvona hvaljene
kreature, demone, leševe i čudesa!
Ceo
film izgleda kao da je sniman pod vodom, ili kroz prljavu žensku čarapu (tzv.
unihop)! Možda je to nečija ideja „sumornosti“, „atmosfere“, „jezovitosti“ –
ali, ja se izvinjavam, ja to ne kupujem. To je sranje. To se tako ne radi. MAJSTORI na koje se tvorci ovoga nominalno
pozivaju to NISU tako radili. Svi su oni snimali u užasno ograničenim uslovima,
sa malo para, u „seci uši, krpi dupe“ produkcijama, i od štapa i kanapa su
pravili ČUDA! I ovo ne važi samo za wannabe-horror prizore – nego za skoro
svaku jebenu dijalošku, običnu, ekspozicijsku ili kakvu god scenu. Ljudi stoje ili sede u hodniku i nešto kenjaju, a lica im se jedva raspoznaju u polumraku!
Ni
NAPAD NA POL. ST. 13, ni PRINC TAME, a kamoli predivni THE BEYOND (nikad
dovoljno pohvaljenog Serđa Salvatija, vrhunskog direktora fotografije, prva
liga po talentu iako je mahom snimao u drugoj i trećoj!), a nekmoli bajoslovno
barokni HELLRAISER (Robin Vidžn!) ne izgledaju kao teturanje crnaca u tunelu, u
nekakvim prozaičnim hodnicima i sobičcima. Pogledajte kulminaciju BEYONDA, u
bolnici, i uporedite sa ovom ovde VOID „bolnicom“: to su Nebo i Zemlja.
Gledajte kako je pravljena klaustrofobija u skučenim uslovima u Karpenterovoj
STANICI 13, pa vidite šta rade ovi nevešti nesrećnici. Da, nije u redu
upoređivati smrtne ljude sa božanstvima, ali jebote, ako već radiš nekome nešto
kao OMAŽ – pa daj se barem potrudi da malo ZAVIRIŠ u to što navodno respektuješ,
da vidiš na šta to LIČI, kako izgleda, nemoj da kradeš samo motive i teme,
mazni bar neku trunku STILA!
Veliki
reditelj može sebi dopustiti da za glavnog lika ima nekog smušenjaka, i da to
ne šteti mnogo filmu: pogledajte samo onog smešnog Kako-se-zvaše iz STANICE 13! Pa
gle'jte bre onog bezličnog, praznookog Kako-se-zvaše brku u PRINCU
TAME!
Da ne pričam o Fulčijevom
Dejvidu Vorbeku, koji zapravo čak i ima zametak šarma i, ajd da ne kažem baš
harizme, ali nešto kao poor man's charisma – čovek koji je svestan da se našao
usred nekakvog italijanskog besmisla, i barem ima jezik u obrazu, i zeza
se. A onda, u ovoj PRAZNINI, u ovoj
ŠUPLJINI, u ovom VAKUUMU, dobijemo za glavnog glumca – OVO:
Pa
jebote, ja ne znam da li bi i Karpenter mogao s OVIM film da snimi! Ne vredi
što ga, kao i većinu kasta, uglavnom drže u polumraku ili slikaju sleđa... Ovo
je mrtvo puvalo u odosu na koje bi čak i da su angažovali Vuka Jugodrvo Kostića
postigli značajan napredak na glumačkom planu!
Povrh
toga, jedinog dobrog glumca u ekipi – baju kojeg ja, istina, nisam baš mnogo
gotivio u II sezoni Tvin Piksa, gde je igrao karikiranu verziju horor mastermajnda
i slikovitog ubice, Vindoma Erla – vajni „reditelji“ bacaju u mrak, slikaju ga
sleđa, a čak i kad ga bace pod helrejzerovsku masku – čak i tad jedva da ga
osvetle i uslikaju tako da se nešto VIDI!
Što
se tiče famoznih efekata maske – evo, uživajte u ovom divnom samosakaćenom licu, ako nešto tu uspete da razaznate
Hoćete
da gledate kreature od lateksa, gume, plastike i koječega – ne nacrtane u
kompu, nego nešto sa teksturom i pokretima živog stvora, kao u starim dobrim
1980-im? Evo, feast your eyes, glut your soul upon THIS accursed ugliness!
Bolje
guglajte pa po netu tražite fotke sa snimanja, na kojima se, za razliku od samog
filma, MOGU lepo videti divotalne i sasvim solidno zamišljene i realizovane
kreature i osakaćeni leševi i mutanti. Guglajte pa gledajte, jer u filmu su ili
blink'n'miss---
---ili su tutnuti u mrak, kao da ne valjaju pa se nedostaci moraju sakrivati, iako to ovde nije bio slučaj. Nisu
imali čega da se stide, imali su šta da pokažu, samo nisu ZNALI ni UMELI da
barataju time šta su imali u rukama.
THE BEYOND! |
Fala Šub-Niguratu da je neko bar jednom upalio svetlo! |
Plus, film je nesnosno
letargičan, dosadan, ima premalo dešavanja, mnogo se kenja uprazno, mnogo se
cunja tim hodnicima i maše lampama a kad se najzad nabasa na nešto – to je opet
trepni-i-propusti, odnosno: „Šta to jebeno beše što mrdnu u mraku?“
I dalje ništa ne vidim |
FUCK THAT!
Pored toga, ovi nesrećnici
su uspeli da u zadnjih pet minuta ukradu fore iz završnica čak tri odlična
filma. Prvo imamo mahanje sekirom i skakanje zajedno sa zlikovcem kroz
ogledalo-portal iz PRINCA TAME.
Ne zna se ko smo ni šta smo al smo mnogo jezivi, dok stojimo. Kad treba da potrčimo, e, to je već druga priča. |
Inače, moj članak o filmu –
afirmativan, jer to je poenta te rubrike za koju je pisan (dakle, ne kritika, nego najava,
uz obilate izjave autora) – imate u majskom broju RUE MORGUE magazina, pa tu
možete da se smejete čitajući samozavaravanja i zablude dvojice „reditelja“.
Tačnije, jedan je scenograf a drugi majstor za efekte, ali vrhunac bizarnosti
je da su oni odlični u tim kategorijama, ali jednom kad su obukli „rediteljske“
mantile, oni su se efektivno pokenjali po svom sopstvenom
scenografsko-maskerskom radu, jer od toga što su mukotrpno pravili u filmu se ništa jebeno NE VIDI!
Dakle: nemamo nikakve
šarmantne glumce kakvi bi – kao u tradicionalnim B-hororima – nosili nešto malo
duše, nego samo mrtva puvala i neupečatljive odradeke; nemamo memorabilan skor
– fuck, nemamo nikakav skor koji se uhom može registrovati a da je pamćenja
vredan; nemamo vickaste replike, ili upamtljive monologe, izjave, išta, makar jednu rečenicu da nije otrcani tukijevski kliše, ama jedna da je vredna citiranja - jok; nemamo set pisove o kojima bi se moglo pričati, jer su kilavi pokušaji
toga prekratki i premračni da bi se tu išta registrovalo; nemamo ništa ni za
jezu ni za stravu ni za gađenje. Ono što imamo je jedan maltene vrtlog PRAZNINE
koja zjapi iz ove žućkaste tmuše u govnima do guše.
film ima dobru atmosferu i uzivao sam 7/10
ОдговориИзбришиti osatali detalji me ne zanimaju
A sto ga popljuva hehe .Meni iskreno je bio solidan filmic za jedno vecer .Kad bi se gledalo u detalje i ja bih rekao da ne valja ,ali je po meni jedan od boljih horora iz prosle slabe godine sto se tice horora.Bar je zanimljiviji od one smaracine Witch.
ОдговориИзбришиJa imam drugara kome je ovaj film daleko bolji od The Thing-a tako da sve je moguce
ОдговориИзбришиJa imam drugara koji ne voli klasične filmove Darija Arđenta, pa prema tome - neka cveta 1000 cvetova, pa makar neki od njih bili i smrdljevci. Ali voleti ovu ispraznu derivativnu loše slikanu budalaštinu više od najboljeg horora ikada snimljenog - to može samo totalni analfabeta. :)
ОдговориИзбриши