ABN-ov PROCEP!

  

            Bliži se tzv. Nova godina pa je vreme za tzv. zabavne, lagane, humorističke sadržaje. Vratićemo se na uobičajenu sumornost, užas, pakao i beznađe već prvih dana januara, ne brinite – ali do tada, evo malo hororičnog zezanja! Idealna stvar da vas malo razveseli u ove čemerne a usiljeno vesele dane jeste rivju Zekinog filma THE RIFT, nedavno prikazanog na RTS-u, koji je dr ABN (aka Aleksandar B. Nedeljković) okačio na jednom opskurnom forumu.

Ovo zaslužuje da bude bolje i masovnije viđeno! ABN zabavlja, Ghoul časti, uživajte!

            Prvo je bila njegova najava:

 

у данашњој “Политици” је најављено да ће вечерас на ТВ каналу РТС 2, и то, у 23.05 ч, бити приказан домаћи филм Процеп, и да је научна фантастика, а тема је: српски и амерички тајни агенти трагају за америчким шпијунским сателитом који је пао у Србију, али, кад га нађу, “схватају да је нешто друго дошло из свемира…”, режија Дејан Зечевић.

Снимљен је 2016. године. На енглеском наслов је The Rift. На енглеском постеру се види астронаут у белом скафандру и иза њега вероватно Месец, у плавичастој боји.

Колико год да је добар или лош… успешан или не… требало би се наоружати стрпљењем и одгледати га, јер нам је, ваљда, једини…

A onda i rivju (na ćirilici, kao što on jedino i piše, u poslednje vreme)

film Procep, sasvim neuspeo

« Reply #96 on: December 18, 2017, 01:43:29 PM »

 

Тај прошлогодишњи домаћи СФ филм, Процеп (The Rift), жанровски јесте СФ, али са јаким отклоном ка хорору. Сасвим је неуспео. Већ шпица, дуготрајна, досадна и празна, сасвим разочара (види се само Месец, који се врти... врти... и још се врти...), и наговести промашај. Таква је и прва секвенца, лутање главне јунакиње по граду (а то она ваљда само сања како је ишла да посети своје дете у болници, па су зато призори изобличени).

Онда сазнајемо и пратимо како се у Београду састају: она (а она је наша агенткиња ЦИА, била је на паузи па се сад ре-активира ?) и један Американац агент ЦИА, и један агент неке безбедносне агенције Србије, дакле тајни агенти се састају практично јавно, и иду, колима, у Војводину, једно ваљда стотинак километара на север, јер је тамо негде, као, пао амерички тајни шпијунски сателит па иду да га нађу. То је наравно као заплет већ сасвим бесмислено, јер то уопште не би ишло тако. 

(Али, генерално, наши кад замишљају како би снимили српски СФ филм, и покушавају да смисле синопсис па сценарио, обично пођу од тога да нешто падне у Србију, јер, кад већ немамо истраживачке капацитете, респектабилне велике инсталације, богате и јаке лабораторије итд, да нешто откријемо, направимо, онда новум може само да нам падне с неба... то је доста јадно...  А тако је ваљда и широм екс-Ју простора, и на целом Балкану...)

Ови тог јутра оду колима у Војводину, и нађу се на неком путељку, изађу из кола, пођу између жбуња… и већ је пала ноћ! густа црна ноћ! Од тог тренутка, све даље у филму је бесмислено и беспредметно, јер, шта, пешачили су можда дванаест сати, је ли? и нико жедан, нико гладан ни уморан? Али морало је тако, морала је да падне ноћ, јер оно што следи, толико је нелогично и неуверљиво, да само у мраку може да “прође”.

Показује се да су они све време имали “сигнал” и знали су тачно где је пао сателит, а то као српске власти појма немају, тамо нема полиције (!?) него ови дођу до неког као оронулог салаша, шуњају се као лопови (?), неки чичекања распали из пушке (сачмарице?) ка њима, и то не један хитац него много, а они потежу пиштоље и пуцају на њега (зашто?), после у подруму нађу амерички свемирски скафандер ваљда од мртвог астронаута који је ето био пре много година био у тајној додатној Аполо мисији, слетео на “тамну страну Месеца” (!!!) па је сад тек пао, накнадно, са Месеца, у Војводину … и то се даље тако наставља, очај, непојаман промашај.

Ефекти? Који ефекти?

Колор? у мраку? Филм више изгледа као црно-бели.

Са становишта популаризације науке, ниједан сценариста нема право да наводи гледаоце на погрешно уверење да Месец има “тамну страну” која је тајанствена. Као што смо поменули у овим вестима (...), ниједна страна Месеца није трајно тамна; он се окреће, баш као и Земља, само спорије; увек је једном страном окренут ка Сунцу, као и Земља, па, и код нас, кад је у Србији дан, у Јапану је ноћ, а кад је у Србији ноћ, у Јапану је дан; ниједна страна Земље (а ни Месеца) није стално тамна.

Могао би овај филм да прође као “Б минус” продукција, ако и толико…