S velikim zadovoljstvom najavljujem devetu knjigu edicije „Poetika strave“: u pitanju je nova
zbirka priča Aldžernona Blekvuda u
Orfelinovom izdanju.
Kao što znate, ovu ediciju smo i započeli upravo
Blekvudovim najboljim novelama, u knjizi VRBE.
Bili ste oduševljeni naslovnom novelom, koju je Lavkraft smatrao a Ligoti i
dalje smatra najboljom „čudnom“ pričom svih vremena;
plašio vas je zloćudni duh prirode, Vendigo, u
ledenim kanadskim šumama i planinama u noveli „Vendigo“ i ježili ste se pod
vrelim egipatskim suncem, pritisnuti teretom mrtvih vekova u „Silasku u
Egipat“. Ta knjiga doživela je dva izdanja, što znači da je do sada usrećila
2.000 čitalaca u Srbiji i okruženju – ali to, takođe, znači da je publika
prepoznala kvalitet i da je gladna za još.
Rezultat toga je ova nova Orfelinova zbirka koju je
priredio stalni urednik edicije „Poetika
strave“, dr Dejan Ognjanović,
načiniviši pažljiv odabir kako u pogledu kvaliteta tako i tematike. Naime, sve
priče u zbirci Drevna svetla povezane su opsesivnom Blekvudovom temom –
Prirodom.
Blurb na prednjoj korici potiče iz Pingvinove
Enciklopedije horora i natporirodnog, i glasi: „Blekvud želi da dok
posmatrate drveće ili zvezde osetite sablasnu čaroliju prirode.“
Drevna svetla sadrže osam priča i pogovor Dejana Ognjanovića. Konkretnije, ovo su
odabrane priče „prirodnog horora“:
Drevna
svetla
Vuk
koji trči
Dolina
zveri
Vilinska
staza
Izgubljena
dolina
Stanarka
Raskoš
snega
Žrtva
Prevod: Sava Kuzmanović i Dejan Ognjanović
Na kraju je i pogovor Dejana Ognjanovića: „Blekvud – Mysterium tremendum“.
Ilustracije, dizajn i tehničko uređenje: Tijana
Jevtić.
Alternativna korica (neupotrebljena) |
Nešto konkretnije o pričama:
Drevna
svetla
Geodetski službenik dospe u šumarak koji se odupire njegovim mernim
instrumentima, a iza drveća koje stalno menja mesta i u prostoru u kojem strane
sveta počinju da gube značaj kao da vrebaju neki entiteti stariji od čoveka...
Vuk
koji trči
Lovac dospe u pustu uvalu usred šume gde oseti da
ga neko ili nešto po vascelu noć posmatra i prati. Jedan vuk počinje čudno da
se ponaša, kao da nije obična divlja životinja već nešto više...
Dolina
zveri
Lovac prati džinovskog losa u legendarnu „Dolinu
zveri“ – tamo gde hrišćanski bog nema šta da traži jer tu vlada indijansko
božanstvo prirode, Ištot. Da li će lovac naučiti da poštuje drevne bogove pre
nego što se zveri ostrve na njega?
Vilinska
staza
Mladi čovek dolazi u veliki, organizovani lov u
pustarama engleskog vresišta, gde ga zaintrigira činjenica da na vratima svake
seljačke kuće stoji krst, ali ga privuče i legenda o „Vilinskoj stazi“ kojom
se, kroz pustaru, kreću ljudske i neljudske duše. Najveća je, pak, privlačnost
prema devojci čija je majka davno već nestala na pomenutoj stazi, a čije
dozivanje sada oboje počinju da osećaju.
Izgubljena
dolina
Dva brata blizanca žive u harmoniji, kao jedan um,
sve dok se u francuskim Alpima ne zaljube obojica u istu devojku. Ubeđeni su da
to neminovno vodi u smrt barem jednog od njih, kako bi drugi živeo srećan
(slično kao u filmu Dead Ringers,
1988), ali ko će od njih prvi dospeti u „Izgubljenu dolinu“ gde obitavaju duše
samoubica?
Stanarka
Kasno noću, u Alpima, čovek jedva pronađe slobodnu
sobu za prenoćiti u jednoj gostionici – ali naprasno počne da u njoj oseća
neodređeno jezivo prisustvo. Usledi sjajan kontrast između klaustrofobije i
strave nepreglednih otvorenih prostora.
Raskoš
snega
Tajanstvena hladna zavodnica odvlači protagonistu
iz sveta ljudske zajednice daleko, daleko među snežne planinske vrhove gde
vreba slatka, neosetna smrt u snegu. Hoće li on uspeti da se otrgne njenim
čarima i raskoši snega?
Žrtva
Suicidno nastrojen čovek u francuskim Alpima
prihvati da se pridruži dvojici neobičnih neznanaca u ekspediciji sa ciljem
osvajanja neosvojivog vrha. Ali, čini se da oni imaju neke druge namere, nimalo
ovozemaljske, a ove su možda povezane sa opaskom koju je uzgred čuo, o tome
kako neki neimenovani „Oni sada
prolaze vrlo blizu zemlji...“
Evo kako počinje moj pogovor:
Blekvud – Mysterium tremendum
„Nešto čudesno, a opet upola zastrašujuće, kao da
je bilo u vazduhu oko njih. Bilo je tu nekakvo tupo mrmljanje, čujno ali jedva,
udaljeno, iz pravca koji je teško bilo odrediti. Iznenada se pojavilo niotkuda.
Uzdrhtali su. Taj čudni rasni drhtaj ponovo je prošao kroz grupu, nedobrodošao,
neobjašnjen. Bio je urođenički: pripadao je nesvesnom primitivnom umu, upola
detinjast a upola jezovit.“
-
Aldžernon Blekvud -
Izraz Mysterium tremendum (doslovno, tajna strahopoštovanja) označava ono
skriveno i ezoterično, što je izvan ljudske moći poimanja ili razumevanja, i
prema čemu se čovek odnosi sa drhtanjem. Nemački teolog i filozof Rudolf Oto
definisao je ovaj termin opisujući spoj natprirodne strave i religioznog
obožavanja ovim rečima: „I gdje se vjera u demone odavno uzdigla do vjere u
bogove, zadržavaju 'bogovi', kao božanstva–numina, za osjećanje, uvijek nešto
'sablasno' o sebi naime navlastito svojstvo 'neugodnog–strahobalnog' koje se
zapravo sa svojom 'uzvišenošću' oblikuje, ili putem sebe ocrtava." Prisustvo onostranog uvek će, dakle, smrtnog čoveka ispunjavati, pored ostalog,
i strahom, bez obzira da li se radi o evokaciji božanskog ili demonskog.
Uostalom, fine razlike između njih nije uvek tako lako uočiti jer božanstva su
ćutljiva a demoni glasni i zavodljivi, i oboje koriste indirektne, simboličke,
višesmislene oblike (ne)komunikacije koje je isuviše lako pogrešno protumačiti.
Videti anđela, stoga, živom čoveku može biti isto tako zastrašujuće kao i
videti đavola. Stvari su još komplikovanije onda kada se ne radi o percepciji
ikakvog definisanog entiteta, već o ugođajima i impresijama teško rečima
iskazivim.
Engleski pisac Aldžernon Blekvud
utemeljio je dobar deo svog opusa na neopisivoj sivoj zoni između božanskog i
demonskog, odbijajući konvencionalne religiozne predstave (a pre svega iz
dominantnog hrišćanstva) i tragajući, umesto toga, za sopstvenom idejom
božanskog. Svojim lutanjima širom sveta, od Kanade preko Egipta do Kavkaza, a
sa posebnim zadržavanjem u naročito mu omiljenim švajcarskim Alpima, dospeo je,
tako, do panteističkog misticizma Prirode kao svoje lične, neoficijelne i
neinstitucionalizovane, ali duboko proživljene i time ništa manje svete
religije. Tajna strahopoštovanja, ubijena dogmom i institucijom Crkve sa svim
njenim aktivnostima što slobodu gaze i uništavaju duh, vaskrsnuta je, za njega,
u netaknutoj, praiskonskoj Prirodi.
U svojoj autobiografiji pisao je:
„Snažan osećaj jedinstva s Prirodom bila je vladalačka, kraljevska čarolija
koja je nadvladavala sve druge, pa čak ni nagoveštaj komedije nije mogao da
umanji njenu stvarnost. Njeno religiozno poreklo javlja se, može biti, u
činjenici da sam ponekad, tokom njenog najsnažnijeg ispoljavanja, bio potaknut
žudnjom da napustim praktični, utilitarni svet kojeg sam se gnušao i da
postanem – monah!“ Priroda je, za Blekvuda, bila Hram, a život ispunjen
poštovanjem prema njoj – jedna velika, neprekidna Ceremonija. Kroz njenu
prividnu nepokretnost, piše on u priči „Inicijacija“ (1916), „uzdizala se moć,
moć koja nema imena, moć što se negde u temeljima skriva – temeljima koji su
nepromenjivi, nevidljivi, večno trajni.“
Odbacivši rigidnost dogme, Blekvud
je svoj život posvetio traganju – ali boravak izvan utabanih staza, gde se uvek
komotnije i slobodnije osećao (i gde je, naposletku, tražio i njegov pepeo da
se prospe), podrazumeva određenu dozu nesigurnosti, difuznosti, neodređenosti i
tajanstva kakvih nema u toplom okrilju stada što neupitno guta psalme i
propovedi u kakvoj crkvi. Kao neko kome je Tajna bila draža od Odgovora, večito
upitan, Blekvud je bio nesmireni duh, a duhovni nemiri koji su ga gonili jasno
se odražavaju u njegovim pričama strave i strahopoštovanja...
Knjiga
izlazi iz štampe do Nove godine.
Ima 250 strana, tvrd povez, šivena, sa strane
poprskana (ultra)ljubičastom.
Pretplatna cena za ovo izdanje iznosi 900 dinara, a pretplata traje od 01. do
31. decembra 2017.
Svaki pretplatnik dobiće na poklon bukmarker sa
motivima ilustracija Tijane Jevtić koji na poleđini ima kalendar za 2018. godinu, i pretplata je jedini način da ih dobijete:
u redovnoj prodaji, u knjižarama i na Sajmu, njih neće biti.
U toku pretplate možete naručiti i druga Orfelinova
izdanja po pretplatnim cenama:
Edicija Poetika strave
· A.
Blekvud – Vrbe (700)
· H.F.
Lavkraft – Šaptač u tami (700 dinara)
· M.
R. Džejms – Zazviždi i ja ću ti doći (Rasprodato!)
· R.
Ejkman – Hladna ruka u mojoj (1.000)
· Š.
Džekson – Ukleta Kuća na brdu (900)
· Š.
Le Fanu – Karmila (900)
· A.
Maken – Veliki bog Pan (900)
· Tomas
Ligoti – Pisar tame (1.000)
Edicija Gluvo doba
· D.
Ognjanović – Zavodnik (800)
Knjige Ransoma Rigsa
· Dom
gospođice Peregrin za čudnovatu decu (900)
· Grad
pustoduha (900)
· Biblioteka
duša (900)
· Priče
o čudnovatom (900)
Edicija Srpska mitologija
· Prognana
bića (2.000)
· Buntovnici
(1.700)
· O
biljkama, životinjama i predelima (1.700)
· Iščezli
(1.700)
(ili 7.000 za sve četiri u kompletu, sa spec. zaštitnom kutijom)
(ili 7.000 za sve četiri u kompletu, sa spec. zaštitnom kutijom)
Đorđe Kadijević
D. Ognjanović i Đ. Kadijević – Više od istine, Kadijević o
Kadijeviću (1.900)
Knjige treba platiti na račun Orfelin izdavaštva,
Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85 - svrha uplate = DREVNA SVETLA), a pretplatnik svoje podatke
(ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se
pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.
Knjige isporučujemo poštom na adresu koju naznačite
a poštarinu plaća Orfelin.
Не могу да се отмем утиску који ме држи сатима, прочитавши Огњановићев сиже сваке приче. Оно што хоћу да саопштим јесте интересантна ствар да Блеквудова "Древна светла", кичма приче доста наликује мојој необјављеној причи о бићима која имају мимикрију дрвећа. Разлика је што код мене није геодетски службеник, већ фотограф који слика пејзаж и примети необична одступања расоореда дрвећа у кратком временском периоду. Одступање мерних инструмената и компаса је натприродна посластица једне моје друге приче коју нисам завршио. Не знам да ли Блеквуд и ја имамо исти зодијачки знак (а немамо), фенотип наших гена испољавамо на сличан начин, његово тело делом упијено педесетак година касније ид стране мојег у уобичајеном кружењу материје и протоку енергије у природи, али знам да већина његових дела се крећу у мом фреквентном распону поимања натприродног, смештеног у копнене забити у којима и он ужива да наративно зарони. Оно што знам само да сам конкретније за Блеквуда чуо маја, 2015., а натприродни сценарији у причама ми се бар две деценије уназад мотају главом. Далеко од тога да моји књижевни покушаји могу да парирају једном Блеквуду, јер су то прозне девице, још увек незапљуснуте таласима неизбежне критике. Поента овог писанија је да људи, независни и непознати једни другима, пишу сличне ствари које их слично погађају. Ја се у Блеквудовој дивљини одморим и уживим у саспенсу, да ми натприродно дође некад као онај чоколадни дезерт који непотребно саспемо у стомак после ионако богатог ручка, али притом не мислим да су његова дела пуки доживљаји дивљине какве приређује авантуристични Џек Лондон.
ОдговориИзбришиSta se unosi u uplatnicu da je svrha uplate?
ОдговориИзбришиsvrha uplate = DREVNA SVETLA
ОдговориИзбришиЈедва чекам! Свака част!
ОдговориИзбришиУгођај је читати овакве пробране приче страве, утиснут на фотељи, при мучењу свеће, док канџолике децембарске гране, на наговор снежоносног ветра, гребу прозор иза читаочевих леђа. То су приче за тињаве лампе и свеће.
ОдговориИзбриши