Ja sam u svom gradu i svojoj banji
uglavnom nepoznat, i tako mi najbolje i odgovara. Nije baš da sam grdno slavan
ni izvan Niša, dapače, ali u Beogradu i drugde me poneko ponegde još i
prepozna, zaustavi, pozdravi, a u rodnom mi mestu – jok. Ali, nema veze. Doktor
Zoća, recimo, stalno kuka da nije prorok u svom selu, a ja baš volim što je tako.
Ipak, nedavno sam nešto malo bio u lokalnim
medijima, takvim kakvi jesu. Posle duže pauze, na praktično jedinoj kolko-tolko
pravoj televiziji u Nišu, pod nazivom Belami
(aka Belle Amie), pozvali su me da
snimim čak dva priloga. Njih možete pogledati ispod.
Oba su rađena za emisiju iz kulture „Apostrof“, koju uređuje Miljana Nikolić. U ovom prvom prilogu,
emitovanom 13. maja 2018. u udarnom
terminu (nedelja, 20.30h), govorim o svom bavljenju hororom u književnosti i na
filmu, s naglaskom na ediciju „Poetika strave“. Govorim i o hororu u svetskom
filmu, o srpskim hororima, o Zavodniku,
o knjizi Više od istine... Prilog
traje 15 minuta.
Ovaj drugi prilog biće možda još
zanimljiviji stalnim čitaocima ovog bloga, jer ima sasvim drugačiju formu i u
njemu govorim o stvarima o kojima do sada nisam ni u jednom drugom intervjuu.
To je, zapravo, nešto kao intervju u duetu, sa dvojicom aktera koji odgovaraju
na ista pitanja, pa se onda ona u montaži manje-više sučeljavaju.
U prilogu „Kulturni dijalog“, takođe
u emisiji „Apostrof“, ali emitovanoj
3. juna ove godine, takođe u 20.30h, učestvovao sam kao sparing-partner Srđanu Saviću, filmskom kritičaru, direktoru
Niškog Kulturnog Centra, gloduru filmskog časopisa Filaž u čijoj sam redakciji,
itd.
Ovaj prilog traje 22 minuta, a evo na koja pitanja nas
dvojica tu odgovaramo:
KULTURNI DIJALOG - unakrsni
dijalog
Srđan Savić, filmski kritičar / Dejan Ognjanović, filmski kritičar i esejista
1.
Vaš
najveći profesionalni uspeh...
2.
Opišite
jednim pridevom kulturnu scenu u Srbiji...
3.
Opišite
književnu scenu u Srbiji
4.
Koliko je
kultura zastupljena u medijima...
5.
Kvalitet
bioskopskog života u Srbiji...
6.
Šta vam
najviše smeta u srpskoj kinematografiji...
7.
Najznačajniji
filmski festival u regionu
8.
Zašto
imamo više filmskih festivala nego filmova godišnje...
9.
Kako
vidite Filmske susrete u Nišu nekad i sad..
10. Internacionalizacija Filmskih susreta u Nišu da ili
ne....
11. Venecijanski, Berlinski ili Kanski festival...
12. Zašto je ceremonija dodele Oskara postala svetski
fenomen...
13. Kakav film treba da bude da bi dobio Oskara...
14. Položaj filmske kritike danas...
15. Da li je filmska kritika isto što i tumačenje filmske
priče...
16. Kolonija filmske kritike u Nišu kao pokušaj reafirmacije filmske kritike u zemlji
17. EU ili Rusija...
18. Ćirilica ili latinica..
19. Najbolji film svih vremena...
20. Najbolji srpski film
21. Da ste ministar kulture i informisanja šta biste prvo
promenili...
22. Kako vidite Niš za pet godina...
23. Omiljeni deo grada...
24. Šta cenite kod drugog sagovornika dijaloga...
25. Da li mu nešto zamerate...
26. Šta biste mu poručili...
Zahvaljujem TV
Belami i urednici-novinarki Miljani
na ovim prilozima!
PS: Neki moji odgovori, recimo na pitanje
„Da ste
ministar kulture i informisanja šta biste prvo promenili“, bili su duži i
sočniji od ovoga što je otišlo u (v)etar, ali OK, dobro da je išta uopšte preteklo.
'All work and no play makes Jack a dull boy'
ОдговориИзбришиOdgledao sam reportaže, stručno objašnjeno. Ti si odabrao anglo-američki svet da u njemu proučiš i ubereš najsočnije plodove horora koje i publikuje Orfelin i to je sjajno, otkrovenje za fond takvog žanra na srpskom. Interesuje me sledeće - da li postoji nešto vredno i dostojno prevesti i publikovati iz druge polovine sveta? Da li to može biti neka literarizacija ruskog Vija, grčke Lamije, japanskih demona, aboridžinskih totema, mikronezijskih nemani i td, što će biti pitko za čitanje evropskom podneblju mentaliteta? Od te vanzapadnjačke literature, pre svega mislim na Slovene, Hazare, sve to što čuči između Karpata, Urala, Kavkaza, ali i Sibir. Ruski klasični pisci imaju svoj nivo izvitoperenosti da kroz njega saspu specifičan horor, ali ja tragam za nekim kosmičkim užasom, stvorili su upira, slovenski animizam i božanstva su prava raskoš na trpezi raznovrsja, imali Ivana Groznog, živeli u bedi i jadu gubernija, desio se Tunguska event u sibirskom bespuću, preživeli Staljina. Da li bi izdvojio nešto sa bivših sovjetskih prostora?
ОдговориИзбришиima kod rusa horora koliko da se odabere u jednu knjigu, a to i planiram da uradim u narednim godinama: ali pre njih, prvo - francuzi! biće u orfelinu u narednim godinama nešto pomalo izvan angloamer. sfere. ipak, ne smemo da se previše zanosimo s tim jer to nisu poznata ni izvikana imena, a čak i sa ovim 'poznatim' u žanru jedva se pokrivamo i opstajemo!!!
ОдговориИзбришиЈедно субјективно виђење. Ми Словени, помешани Келтима, Трачанима, Дарданцима, Илирима, мрзи нас да пишемо, јер ми у секундама измаштамо и доживимо цео сиже приче, да то касније разглабамо, расточимо и направимо разводњену верзију онога што нас је испунило. Ретко коме то успе да одржи литерарно. Ја трагам за таквима у класичној књижевности.
ОдговориИзбришиŠto se tiče devetnaestog pitanja/odgovora, evo jedne preporuke:
ОдговориИзбриши19. 4. 2018 - Michael Benson, Space Odyssey : Stanley Kubrick, Arthur C. Clarke, and the Making of a Masterpiece; making-of na 512 stranica.
plus ovo,
November 2018, WHISKEY TALES By Jean Ray, Wakefield Press. A izgleda da cemo dobiti jos Reya uskoro: This first complete English-language edition will be the first in many volumes of Jean Ray’s books that Wakefield Press will be bringing out over the coming seasons.
hvala na ovim preporukama: knjigu o odiseji sam upravo nabavio, a viski priče ću probati da prikažem za ru morg, iako ih je prevodio onaj drkadžija nikolaj.
ОдговориИзбриши