Majka je aksiom, nešto što se u
tvom postojanju podrazumeva i što ne treba dokazivati, opravdavati,
objašnjavati, obrazlagati. Iz nje si potekao, od njenog mesa i krvi si se
izdvojio, ona te svojim telom zadojila, zagrejala, zaštitila, othranila, ispod
njenog krila si se ispilio.
Prvi lik koji si upamtio i zavoleo,
prvi i najjači, neuporedivi zrak ljubavi kojim si bio obasjan.
Svaka čast svim drugim vrstama
ljubavi, ali i najbliskiji, višedecenijski prijatelji mogu preko noći postati
neprijatelji; i najvoljenija žena, ona s kojom si (ako si imao sreće da bar i
takvu nađeš) godinama sve delio i mislio „Ona je ta! Zauvek!“ može se odjednom
pretvoriti u stranca, u rugobu, u nakazu, u tuđinsku stvar koju više ne možeš
da prepoznaš i koja ti se toliko posere u život da se upitaš šta si zaista
ikada video u njoj i da li je to uopšte ista ona osoba koju si do juče grlio i
ljubio.
Majčinska ljubav je drugačija,
dublja, trajnija od toga; osim u krajnje patološkim, mutantskim situacijama
koje se dešavaju u minornim procentima, majka ti nikada neće postati
neprijatelj. Čak i ako je naporna na neki svoj način, čak i ako te možda nečim
usporava ili ti nešto brani, ako se nečemu što voliš protivi, ako te na neki
način ograničava, itsl, ona to nikada neće raditi iz pakosti, zlobe, osvete,
ljubomore, iz koristi, iz ego-tripa, iz ne znam ni ja koje niske pobude; ako, i
kažem AKO, ti majka ima i neki polunegativan uticaj u životu, to može biti samo
zbog pogrešno usmerene ili odmerene ljubavi, a ne zbog mržnje kojom te i
najbolji prijatelj i najvernija žena ili momak mogu naprasno obasuti. Ako si
baš toliki baksuz, ako si u onoj minornoj manjini, da te majka nehotice povredi,
ona barem nikad neće obrtati nož u rani kao što to hoće praktično svi ostali.
Tričković Momirka (15) |
Čemu sad ove fraze, pitate se? Kakva
je ovo patetika? Gde su rivjui novih horora?
Pa, evo vam horora: ostao sam bez
majke u subotu 22. decembra oko 11h, iznenada, sasvim neočekivano i bez njenih većih
simptoma ili tegoba koji bi ukazivali na nešto što bi vodilo dramatičnom pogoršanju
i tragičnom kraju.
Tričković Momirka (23) |
Da, moja majka Momirka kuburila je već godinama unazad sa pritiskom i šećerom, ali
kontrolisala ih je lekovima i rezultati krvi i pritiska su joj bili dobri; poslednjih
godina sve više je mučila nagomilana voda u organizmu; povećana kilaža,
nekretanje, depresija posle očeve smrti, sve to i ko zna šta još što se spolja
ne vidi, dovelo je do toga, da u petak naglo zanemoća. To smo pripisali umoru
nakon spremanja slave (Sv. Nikola), koju je i ove godine kao i svake
dosadašnje, pripremila iskusno i kvalitetno, iznela je na nogama to dvodnevno
slavlje, i pred gostima a i nakon njihovog odlaska delovala je uobičajeno, ili
bar ne primetno izmenjeno.
Ognjanović Momirka (26) |
A onda, pošto je u petak jedva stajala na nogama, u
subotu ujutro, kad sam ustao, zatekao sam je kako leži u onome što mi je prvo
delovalo kao dubok san, ali što se brzo ispostavilo kao neka vrsta kome, iz
koje se nije ni probudila. Med. sestra iz Hitne pomoći nije mogla ni venu da
joj pronađe, ruke su joj već bile hladne, i izdahnula je – tačnije tiho i
neprimetno, bez grčeva, bez agonije, čak i bez uzdaha, ugasila se – na njihovim rukama (sestre i lekara), dok su
pokušavali da je reanimiraju a ja i moja sestra stajali nemoćno po strani,
gledajući to i ne verujući, čak ni tada, da je stvar krajnje dramatična.
Selo Špaj, rodna kuća moje majke (tačnije, njen sporedni deo); inspiracija za kuću u kojoj se dešava ZAVODNIK |
Do poslednje sekunde bio sam ubeđen da se, očito,
radi o jednoj ozbiljnoj zdravstvenoj krizi,
o snažnom povodu da je odvezu u bolnicu gde će je zatim infuzijama,
injekcijama, aparatima, ko zna čime, povratiti, ali nikako (iako sam inače
ptica zloslutnica i najcrnje misli mi prirodno, same od sebe, dolaze) nisam ni
naslutio da posmatram baš borbu na život i smrt, odnosno – poslednje trenutke
života svoje majke. Ni defibrilator ni naše dozivanje ni injekcije koje su joj
jedva nekako dali nisu ništa mogli da učine. „Moždani udar“, reče doktor. Mada,
zvučalo je više kao „Možda udar.“ A možda i nešto drugo. Nagađanje. „Naglo joj
pao šećer.“ Bez aparata – a potom, bez obdukcije – to ne možemo znati, niti
ćemo ikad saznati, ako od tog saznanja ima ikakve vajde.
Otac mi je pre pet godina iskliznuo iz ruku. Klizio je polako, četiri
meseca je trajala njegova borba nakon što je, posle operacije moždanog tumora,
ostao nepokretan i lagano se gasio u krevetu, dok je kancer vršljao i drugde po
telu (kako tek kasnije saznadosmo: pošto je umro u bolnici samo 12 sati nakon
što je primljen u nju, rađena je obdukcija). Četiri meseca sam imao da se
pripremim za neumitnost; istina je da nada umire poslednja, i tako je bilo i u
njegovom slučaju, čak i kad je nakon jedne ozbiljne krize lekar rekao da njemu
nema više od nedelje dana života, a on se privremeno oporavio i poživeo još dva
meseca posle te prognoze.
gul, tata, mama, sestra |
Ta situacija, s tom prognozom, sada me, u svetlu gorepomenutih
doktorskih nagađanja oko majke, podsetila na definiciju MEDICINE, iz Birsovog
ĐAVOLJEG REČNIKA, koja otprilike glasi da je medicina ono kad čovek koji stoji
na periferiji pokušava da kamenom pogodi psa koji stoji u centru grada.
Mada je očevo lagano gašenje, tokom
tih meseci, bilo mučno iskustvo, i fizički i psihički, moram reći da sam se
kroz njega dodatno zbližio s njim, ali i s majkom s kojom smo ga zajedno
negovali (Nju je to sve, naravno, mnogo više iscrplo nego mene, i posle toga
postala je druga žena.) Koliko god da me je ta situacija iznurila, nisam žalio
ni trenutak potrošenog vremena, uz njega, u kolima hitne pomoći, u raznim
bolničkim hodnicima, u raznim lekarskim ordinacijama i kancelarijama i
apotekama i kod kuće; koliko god me je to ispijalo, negde me je pomalo i
jačalo, kroz iluziju smislenog truda, kroz privid da dajem sve od sebe da
učinim nemoguće, sprečim ili barem usporim nezaustavljivo, da olakšam
nepodnošljivo. Unutar tog besmisla imao sam makar svetalce nečeg nalik smislu: ljudski je istrajati čak i u neravnopravnoj,
uzaludnoj, unapred izgubljenoj borbi – jer, život je upravo to. Ako si već
rođen da gubiš, barem nemoj igrati kao gubitnik.
nerado majka šalje sina u vojnike |
Otac mi je, kažem, iskliznuo između prstiju; majka mi je ugrabljena dok nisam ni gledao,
takoreći! Oteta mi je, oduzeta iz ruku, naglo, prenaglo, i sad mogu samo da
zveram u tu prazninu i pitam se šta me je uopšte, kako i zašto, snašlo. Gledam,
i ne verujem. Ne, ovo se ne dešava.
I pustimo sad fraze tipa „Svi ćemo
mi jednog dana tamo završiti“ i „Neće umreti samo onaj ko se nije ni rodio“;
pustimo i one tipa „Pa dobro, 72 godine, nije to ni tako malo; eto, recimo, moj
otac-majka umro/umrla u (upisati neki broj manji od 72)“; ne bih se dugo
zadržavao ni nad onom „Šta da se radi, bar se nije mučila, umrla je brzo i
relativno lako“, mada je ona od ovih najmanje besmislena, i neka trunka utehe tu
ipak postoji (a naročito na pozadini onoga kroz šta mi je otac prošao, i mi svi
zajedno s njim). Manje ili više rezona ima u svakoj od tih izjava; ali problem
je samo u tome što rezon ima vrlo malo
veze s ovom situacijom i osećanjima.
'Ajd sad vi svom srcu objasnite te varijacije na
„Ko zna zašto je to dobro“!
Nije dobro, niti može biti dobro.
Moje majke više nema, i to je zid u koji ću ko zna još koliko dugo lupati glavom
i „rezonima“, to je ta glavolomka, ta neiskazivost, ta stvar koju doslovno
čovek ne može zamisliti (da, čak ni mračna Žalosna Sova poput mene; čak ni neko
ko stalno po glavi prevrće razne crne scenarije i ko je stotine puta razrađivao
moguće scenarije smrti svoje majke i svog života nakon toga).
Svet u kome tvoja majka više ne postoji, to je
sasvim novi i drugačiji svet, drugačiji oblik postojanja na koji teško da te
ikakva imaginacija ili ikakav rezon mogu adekvatno pripremiti. To je ono lavkraftovsko
NEISKAZIVO.
Sve je tu: fikus, zavese, stolnjak, sobne ljubičice, heklano milje. |
Pokušaću sa jednom analogijom. To je
kao da si dospeo u svet u kojem je neko ubio jednu od primarnih boja, recimo –
crvenu. Ne sve boje, nisi pao u crno-belo ili u sepiju; to bi bilo preterano,
barem u mom slučaju i mom doživljaju stvari, za sada. Ali recimo da si odjednom
u svetu u kojem te svaki prizor podseća da tu nešto fali: i ne možeš više
pogledati ni ružu, ni krv, ni vino, ni zalazak sunca, a da uz njega ne bude
snažan osećaj nekog nedostatka, koji često nije ni sasvim odrediv. Ponekad ti
treba nešto vremena da shvatiš šta ti tu fali, zašto ti taj svet nije sasvim
kao onaj u koji si bio rođen. A onda se trgneš i shvatiš: Ovo što sad gledam,
ovo crno ili sivo, to je nekada bilo jarko crveno.
Ali i ovo je samo analogija i nisam
siguran ni ona koliko je ona dobra; uostalom, prethodnih dana bio sam okružen
mnogobrojnom porodicom, prijateljima i komšijama: moja majka je bila divna,
dobra, čestita, poštena, otvorena, svuda voljena i poštovana žena koja nikome
nije zlo ni pomislila a kamoli rekla ili, nedobog, uradila; i svi koji su je
poznavali, došli su da se oproste od nje izbliza i izdaleka, mlađi i stariji,
pa i sa štapom se ispomažući i gegajući u nekim slučajevima – i zbog toga,
kažem, još ni sam ne znam šta da mislim niti kako da opišem šta osećam, jer tek
mi predstoji suočenje, nasamo, sa nezamislivošću njenog nepostojanja – nepojmljivošću
činjenice da nikada više neću čuti njen glas, ni osetiti njen dodir, videti
njen osmeh. To je nešto što razum „zna“, ali što srce još nije do kraja osetilo,
niti prihvatilo, ako uopšte ikada može.
Nije bila "fotogenična": prosto, bila je prirodna, neizveštačena, otvorena, dobra, čista |
Mnogo bih toga mogao pisati o mojoj
majci, o našem uglavnom skladnom odnosu; kažem „uglavnom“ zato što je bila
previše dobra da bi razumela moj cinični i često crni humor koji sam
praktikovao odmalena. Pamtim i danas, sa dozom stida, kako sam je naterao u
suze jednom kad nisam imao više od desetak godina: pokazala mi je upravo
izrađene svoje slike za novu ličnu kartu i pitala kako mi se sviđaju, a ja sam,
mali ali već ghoul, rekao: „Super su, kao za na banderu!“ (misleći, naravno, na
posmrtne plakate koji se u ovim krajevima lepe na bandere kad neko umre). Nije
umela da prihvata takve šale, ni tada ni kasnije, ali nije bila zlopamtilo, i
želim da verujem da mi na mojim gulizmima nije duboko zamerala.
Možda valja reći da, ako uopšte imam
nekih dobrih osobina, nasledio sam ih uglavnom od majke. Sve što je u meni
svetlo i toplo i humano (i preosetljivo), posisao sam iz njenog mleka. To što u
meni ima i otrova i kiseline i mraka i hladnoće (ali i sklonosti humoru i
šeretluku), to je došlo delom preko oca, od njegove majke a moje babe (koju ja
praktično i ne pamtim najbolje jer je umrla kad sam imao 7 godina, ali bije je
glas kao ne baš najprijatnije osobe), a delom od života i okoline, takvih kakvi
su i njihovog delovanja na mene, takvog kakav sam...
Trenutak predaha od kuvanja, pečenja, dinstanja... |
Za kraj mogu da kažem još samo ovo:
svi vi koji imate sreće da su vam majke još u životu – volite ih, i pokazujte
im to, i govorite im to, i dokazujte im to delima, bez ustručavanja. Budite
svesni privilegije koju imate – prisustva tog aksioma, koji se toliko
podrazumeva, kao kiseonik koji dišete, da ga možda i ne registrujete sasvim,
jer uvek je bio tu i nezamislivo vam je postojanje bez njega; budite svesni da
će doći dan, neminovno, kada će to prisustvo zameniti odsustvo, i kada ćete se
zateći u praznini koju ništa ne može zaista da ispuni. Doći će, možda, dan kao
što je meni došao, kad ćete se upitati. „Da li sam svojoj majci dovoljno pokazao svoju ljubav, da li sam
mogao još, da li je trebalo još, da li je znala, sasvim, da li sam možda i ja
svoju ljubav prema njoj podrazumevao
kao i njenu prema meni, pa nisam osećao potrebu da je gušim njome, nego je
držao u nekom anderstejtmentu?“
Mrzak je to dan kad/ako vas ta
pitanja ophrvaju, i verujte mi da ne želite da budete u njemu. I zato, gušite
slobodno svoje majke ljubavlju, bez brige – one će to umeti da prihvate i
prime, i da ostane mesta za još.
pretpostavljam da 'iskreno saucesce' zvuci totalno bez veze, ali to je sve sto znam da kazem
ОдговориИзбришиmama je inace bila lepa kao sunce
ОдговориИзбришиlepo si to rekao. majka je zapravo sunce PRE sunca; kad se rodiš, pre nego što uopšte ugledaš sunce, tvoje sunce je majka, a ti si suncokret, i okrećeš pogled po sobi gde god je ona. ono uobičajeno sunce, koje vidimo kasnije, drugorazredno je sunce.
Избришиznas mene, ja vjerujem. nije to vas poslednji susret.
ИзбришиIskreno saučešće
ОдговориИзбришиSaucesce.
ОдговориИзбришиSaučešće
ОдговориИзбришиMoje iskreno saučešće Dejane
ОдговориИзбришиUvek kad mi je u životu bilo zaista teško i kad su ljudi pokušavali da me uteše racionalizacijama ili čime god, samo su me nervirali. Ja sam sebe sa druge strane uvek uspevala da utešim podsećanjem na to - da mi je mama živa, da je imam. Moj najveći životni strah, užas, jeste ideja da ću je jednom izgubiti. Zato je ovaj tekst za mene i bolan i strašan i zato mi je licemerno da pokušavam bilo kakve utehe. Samo mogu da pošaljem iskren ljudski zagrljaj.
ОдговориИзбришиДејане, најискреније саучешће.
ОдговориИзбришиda li sam možda i ja svoju ljubav prema njoj podrazumevao kao i njenu prema meni, pa nisam osećao potrebu da je gušim njome, nego je držao u nekom anderstejtmentu?“
ОдговориИзбриши-- nemoj se bespotrebno muciti tim pitanjem. ljubav je u srcu a ne u prevrtljivim recima. ako si je voleo a ocigledno jesi ona je to znala i bez da joj sta kazes.
Iskreno saucesce.
ОдговориИзбришиSaučešće i Samo napred Dejo!
ОдговориИзбришиTo je onaj otvoreni horor koji proživljavamo i zaboravljamo ga prijatnim momentima života. Iz ove kože se ne može. Sve što čitamo, a branša je ovog bloga, da li je to stvarni horor ili bekstvo iz horora? Rekao bih ovo drugo. Želim ti još organskih decenija bdenja nad knjigama, kao efikasno bekstvo ili nešto drugo. Život je... ko to zna? Verovatno više od biohemijskog spleta.
ОдговориИзбришиMoje iskreno saucesce
ОдговориИзбришиNema više moje mile bratanice.A ni slutio nisam da će naš razgovor u julu ove godine biti i poslednje viđenje.Dejo ,budi jak i ponosan na svoju mamu Čika Rače.
ОдговориИзбришиNa Vas blog naleteo sam igrom slucaja pre gotovo 9 godina, u periodu kada sam se i sam oporavljao od preranog gubitka majke. Pruzio mi je ono sto mi je u tom trenutku bilo najpotrebnije i motivisao da nastavim sa istrazivanjem zanra, koji mi je do tada, kao plasljivcu, bio gotovo zabranjen. Motivisao da radim na sebi na nacin koji se nikome nije dopao, da se edukujem na nacin koji se nikome nije dopao, da usmerim sva negativna osecanja na nesto koliko-toliko korisno iako se to nikome nije dopalo. To perverzno protivljenje volji i zamislima tada vec pokojne majke, bezanje od svega sto je ocekivala od mene, svega sto ju je cinilo ponosnom majkom, stremljenje svemu cega se plasila, ubijanje starog sebe u cilju stvaranja novog koji nema nikakve veze sa njom i svetom u kom nje nema, je u najvecoj meri definisalo ono sto sam danas. Bio je to jedini nacin da nastavim dalje.
ОдговориИзбришиZato me ovo "zatvaranje kruga" pogadja kao retko sta u poslednje vreme... i to nisu prazne reci, verujte, iscitavam tekst n-ti put i jos uvek sam potresen kao prvi put...neobjasnjivo koliko, kad se u obzir uzme to da sam Vas video samo jednom u zivotu, isto tako igrom slucaja. Voleo bih da mogu pomoci makar deseti procenat onoga koliko ste Vi pomogli meni, ali se plasim da nemam ni priiblizno uticaja i da moje reci deluju prazno , mozda cak uvredljivo zbog cega se unapred izvinjavam. Iskreno saucesce i Vama i ostatku porodice, nadam se da cete pronaci dovoljno snage da se izborite sa ovom tragedijom i nastavite sa daljim zivotom bez Nje.
glupo, banalno, tupo, namjerno ćelavo, ali iskreno saucesce.
ОдговориИзбришиТешко је било шта написати, а да не звучи као клише. Овај блог већ дуже пратим као тихи посматрач, такорећи корисник, који је ту да погледа шта неко искуснији мисли о неком филму, али на овај текст сам морао написати нешто. Не зато што је тако ред, и не само зато што осећам тугу због Вашег губитка, већ и зато што ме сличне мисли често заокупе у тренуцима када је ум залудан, и када почне да размишља о будућности на овом свету који је "тиран тиранину". Зато на крају морам завршити оним трагичним, трагичним можда највише због тога што су те три речи постале нешто што се говори реда ради, примите моје искрено саучешће.
ОдговориИзбриши"...words are very unnecessary..."
ОдговориИзбришиPoštovani Dejane, primite moje iskreno saučešće.
ОдговориИзбришиDivan tekst iz kog sam upoznao jednu divnu ženu a i tebe mnogo bolje. Teško je, preteško...nemislivo kad izgubiš jedinu, najdražu osobu. Meni je već deset godina svet drugačiji, bledji, sivlji. Uz tebe sam svim srcem Dejane, najiskrenije saučešće...
ОдговориИзбриши
Moje saučešće.
ОдговориИзбришиВеома ми је жао
ОдговориИзбришиG-ne Dejane, Primite moje iskreno saučeće povodom smrti Vaše majke.
ОдговориИзбришиBogoljub, Račetov kum
hvala svima na izrazima saučešća, znanima i neznanima. dobio sam ih mnogo i kao privatne poruke na FB i kao mejlove, i neke od najdirljivijih i najsrdačnijih poslali su mi potpuni neznanci, što me naročito dirnulo (jer, naravno, od najbližih se to i očekuje ali ovi drugi došli su isključivo zbog bloga i preko bloga). moram reći da mi je donekle pomogla tolika podrška u ovim teškim danima.
ОдговориИзбришиŽelim ti mnogo snage u predstojećim danima,a njoj neka je laka zemlja.Napustila je ovu dolinu suza i otišla na neko bolje mesto.
ОдговориИзбришиP.S.-analogija sa bojama je uspela
Dejane, moje iskreno saučešće, potresen sam i mnogo mi je žao.
ОдговориИзбришиSaučešće Vama i Vašoj porodici.
ОдговориИзбришиVečni mir i spokoj vašoj majci. Teško jeste i vremenom će biti još teže, ali jedno je sigurno, ona je bila tu i biće uvek tu bez obzira koliko možda ponkeda svi gledamo na svet pesimistično i sa dozom čistog nihilizma. Ljubav koju vi osećate i koju ni jedno sivilo razmišljanja ne može da oslabi i izbledi, je dokaz te postojanosti i večnosti. To je i uteha ali i jedino objašnjenje našeg postojanja, ta ljubav - oganj koji nas prožima i proždire. Želim vam da taj oganj u vama plamti još jače i da se u trenucima tuge setite lepih trenutaka provedenih sa vašom majkom, ocem i porodicom. Pronađite neki mir u svojim razmišljanjima o životu i smrti i nedopustite da vas besmisao obuzme. Uostalom neka vas ta ljubav podseti da je to sigurno pogrešno razmišljanje i da ne treba ići u tom pravcu. Mir sa vama i srdačan pozdrav. P.S. Zaista sam ganut vašim tekstom.
ОдговориИзбришиMoje iskreno saučešće!
ОдговориИзбриши