Najzad je kucnuo čas da možemo
slobodno i sigurno, bez straha od uroka, baksuza i dušmana, da obznanimo šta
se krčka u Ghoulovoj i Orfelinovoj horor kuhinji ove godine. Pa, pošto znam da
ste nestrpljivi (a znam to po brojnim mejlovima i FB porukama koje sam zadnjih
nedelja dobio ovim povodom), bez daljeg odlaganja, evo koje stravične
poslastice možete očekivati do kraja 2018. godine.
Naravno, o svakoj od ovih knjiga
biće više i detaljnije reči onda kad se njihov izlazak primakne i kada bude
raspisivana pretplata – za sada, u najopštijim crtama.
NEKRONOMIKON
Treće,
ultimativno izdanje
Ovo će biti moj definitivan izbor najboljih Lavkraftovih priča na jednom mestu.
Drugo izdanje Nekronomikona imalo je
24 priče (tačnije, 23 + 1 fragment, „Istorija Nekronomikona“).
Za treće,
ultimativno, ja sam iz tog sadržaja izbacio
dve kraće, slabije priče (dodate u II izdanje: „Polaris“ i „Bezimeni grad“) ali sam mu
takođe i dodao četiri nova prevoda,
tako da finalna verzija ima 26 naslova
(25 priča + fragment).
Novi prevodi, koje ću ja raditi, su:
„Stvar pred vratima“
„Stanovnik tame“
„Izjava Randolfa Kartera“
„Srebrni ključ“
U ranije verzije Nekronomikona ove priče nisam uvrstio samo
zato što sam se rukovodio ne baš mudrim gledištem, da su dostupne u drugim
izdanjima koja su se tada mogla naći na tržištu, pa da se ne preklapam previše
sa njima. Ovog puta, 10 godina pametniji, rešio sam da ignorišem sva postojeća
– ionako, uglavnom šugava, u najboljem osrednja, petparačka izdanja Lavkrafta
na srpskom, često sa sumnjivim ili slabim prevodima – i da u knjigu smestim SVE
najvrednije od Lavkraftovih priča, na jednom mestu. Jedini izuzetak od ovoga jeste
Orfelinovo izdanje Šaptač
u tami, koje sam ja priredio; besmisleno je da tamošnje
priče repriziramo i u Nekronomikonu, pa to nećemo ni raditi, iako bi nekolicina
njih to svakako zasluživala.
Prosto rečeno, jednom kad budete
kupili Nekronomikon 3.0. i Šaptača u tami, imaćete u dve lepe, tvrde, pristojne knjige sve najbolje
Lavkraftove kratke priče i novele. Nekro
sadrži vrh, a Šaptač je dopuna (the rest of the best),
appendix Nekrou, i to što je u njima (uz eventualni dodatak horor-fantazija koje sam uvrstio u Makondov KADAT),
to je TO.
Novi Nekronomikon sadrži moju pažljivu
redakciju ranijih prevoda svih priča, kao i novu lekturu. Podsećam da sam u vreme kada sam radio na prvom
izdanju Nekronomikona (2007-2008) još
uvek radio na fakultetu, i mučio se sa hororima mobinga od strane mentorke prilikom
izrade mog magistarskog rada o Pou, tako da nisam mogao da se sasvim posvetim Nekronomikonu. Samo zato ja nisam preveo
sve priče u njemu. A zbog toga su mi i promakli neki propusti u prevodima koje
nisam stigao da proveravam red-po-red. Recimo, za ovo treće izdanje ja ću iznova
prevesti tri priče koje je naročito slabo prevedeo Ratko Radunović, i u kojima
je i nakon mog inicijalnog čišćenja, pre 10 godina, u štampanom obliku preostalo
previše manjkavosti da bi se danas takve objavljivale.
Treće, ultimativno izdanje takođe sadrži:
- Apdejtovane i dorađene UVODNE
NAPOMENE ispred svake priče.
- Apdejtovane i dorađene NAPOMENE na
kraju knjige.
- Nove fusnote unutar svih priča.
- Apdejtovane i dorađene prateće
tekstove: UVOD, POGOVOR i BIOGRAFIJA.
Na kraju, ali nikako najmanje bitno:
novo izdanje će biti u potpunosti grafički
redizajnirano. I korice, i sveopšti dizajn, i unutrašnje ilustracije biće
sasvim novi – a za njih će iznad svih biti zadužen genije i dokazani
Lavkraftofil, Ivica Stevanović kao
šef. Ko će još raditi ilustracije unutra, i drugi detalji – biće saopšteno
naknadno. Ali uzdajte se da će Orfelin i njegov tim i na ovom polju pružiti
vrhunac kakav u Srbiji još nije viđen.
Dakle, nemojte više nasedati na
piratski isprintano i cenom presoljeno izdanje koje Boban Knežević, urednik I i
II izdanja, još uvek bespravno prodaje po svojim garažama, šupama, haubama i
Kupindima po ceni od oko 4.500 din, pa i više od toga. Treće izdanje će biti
bar duplo bolje od prethodnih, a cena mu neće biti ni blizu onoj po kojoj ga
ovaj i druge derikože preprodaju i doprintavaju.
Izlazi
oktobra, za Sajam knjiga. Imate vremena da do tada ostavite pušenje ili
neku drugu lošu naviku, i da uštedite kojih 20-ak evrića za ovo ultimativno
izdanje.
Pretplatu očekujte u septembru. Samo
pratite ovaj blog i sve ćete znati i imati pre svih drugih, i po najboljim
uslovima.
GLAS
U NOĆI – Vilijam Houp Hodžson
Deseta knjiga u ediciji „Poetika
strave“ biće moj izbor najboljih kratkih priča Vilijama Houpa Hodžsona,
nepravedno skrajnutog i relativno slabo poznatog pisca koji itekako zaslužuje
da ovdašnjoj čitalačkoj publici bude predstavljen kako mu stvarno dolikuje. Ovo
je prvi put da se njegova proza predstavlja našim čitaocima; do sada ste mogli
samo jednu njegovu priču da čitate u nestručno skarabudženoj zbirci kičaste
korice i maštovitog naziva Horor priče,
gde čak ni prevodilac nije bio potpisan, a kamoli soko sinji.
Istina, na srpskom ste nedavno,
zahvaljujući Darkvudu, mogli da čitate odličnu strip adaptaciju Hodžsonovog romana KUĆA
NA GRANICI – koju toplo preporučujem za zagrevanje pred izlazak
Hodžsonove jezovite, košmarne proze.
Sa velikim uživanjem sam krajem
prošle godine prošao kroz celokupan Hodžsonov prozni opus, i oduševljen
kvalitetima njegovih priča rešio da ih što pre podelim sa vama, pa je zato ovaj
pisac uleteo pomalo preko reda. Videćete da je vredan pažnje.
Knjiga sadrži 11 priča na 300-ak
strana: od toga, 7 njih bavi se pomorskim užasima – raznoraznim paklenim
dešavanjima i susretima sa čudovišnim i onostranim usred okeana; 3 opisuju
najstrašnije avanture „detektiva nemogućeg“, Karnakija, a jedna je neopisiva,
unikatno bogohulna, o naučno-metafizičkom eksperimentu koji i po zamisli i po
ostvarenju prevazilazi onaj u Makenovom „Velikom bogu Panu“.
Više i o ovim pričama i o Hodžsonu –
za par nedelja, kad budemo raspisali pretplatu.
Do tada, podsetiću vas samo šta je
Lavkraft imao da kaže o ovom piscu u svom nedostižnom eseju „Natprirodna strava u
književnosti“:
„Of rather uneven stylistic quality, but vast occasional power in its suggestion of
lurking worlds and beings behind the ordinary surface of life, is the work
of William Hope Hodgson, known today far
less than it deserves to be. Despite a tendency toward conventionally
sentimental conceptions of the universe, and of man's relation to it and to his
fellows, Mr. Hodgson is perhaps second
only to Algernon Blackwood in his serious treatment of unreality. Few can
equal him in adumbrating the nearness of
nameless forces and monstrous besieging entities through casual hints and
insignificant details, or in conveying feelings
of the spectral and the abnormal in connection with regions or buildings.“
Napomena: ovaj sud Lavkraft je izneo pre svega na
osnovu Hodžsonovih romana, jer mu u to vreme mnoge njegove priče nisu bile
dostupne. Još glasniju bi hvalospev pevao da je za života uopšte mogao da
pročita njegovu superkošmarnu priču „Svinja“ (objavljena tek 1947). Ovu
predivnu orgiju najcrnjeg užasa i uopšte jednu od najstravičnijih horor priča
svih vremena prevodim ja.
Napomena 2: Hodžson je, po mnogo čemu, Lavkraft pre Lavkrafta, nešto kao
njegov neznani, u ratu izgubljeni brat rođeni. Objasniću ovu tezu u svom pogovoru ovoj knjizi.
Izlazi u maju.
U
PLANINAMA LUDILA – H. F. Lavkraft
Novi prevod by dr Dejan Ognjanović
+ opsežne fusnote
+ obimne napomene
+ obiman, stručan pogovor
+ nove, fascinantne ilustracije
Zašto? Zato! Zato što jedan od
najvećih pisaca horora 20. veka i jedan od najboljih horor romana ikada
objavljenih zaslužuju da ovdašnjim čitaocima budu dostupni u izdanju koje je
prikladno veličini i značaju ovog dela. Dakle, ne u trulom mekanom povezu, na
lošem papiru i sa lošim fontom, i bez ikakvih pratećih materijala, nego u
tvrdom, vrhunski opremljenom, trajnom izdanju, od miline za čitanje i iznovno
iščitavanje, koje možete ostaviti svojoj deci i unucima u amanet.
O propustima u postojećem prevodu
ovog romana – pisaću drugi put.
Ovo izdanje je deo akcije „Ceo Lavkraft
na srpskom pod Gulovom kapom“. Dogodine planiramo i novi, moj prevod romana Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda (čiji je trenutno
postojeći srpski prevod još problematičniji...).
Izlazi u junu.
MORE
BOJE CRNOG VINA – Robert Ejkman
Ejkman je pisac strave kojem se
najsnažnije divim i kojem najdublje zavidim. Orfelin je već objavio njegovu
zbirku HLADNA
RUKA U MOJOJ, i mada se čitaoci nisu baš polomili kupujući je –
dapače, tužno je da je baš ova pregenijalna knjiga najslabije prodavana u celoj
ediciji „Poetika strave“
– mi nastavljamo da teramo po svome, zato što želimo
da verujemo da ćemo upornošću naterati čitaoce da oprobaju nešto što nije
izvikano, što nije „kult“, što nema veze ni sa hevi-metal pesmama ni sa
video-igricama, već je „samo“ vrhunska
književnost najčistije strave.
Dakle, Orfelin nastavlja sa misijom građenja
publike za ovog vrhunskog pisca, sa njegovom zbirkom koja sadrži neke od meni
lično najdražih Ejkmanovih priča. Više o njima, kad to dođe na red.
Izlazi u septembru.
STANAR –
Rolan Topor
Evo još jednog romana u Orfelinovoj ponudi: nešto
svežije, iz druge polovine 20. veka, i nešto drugačije – po prvi put u ediciji „Poetika strave“ imamo prevod sa francuskog. Iduće godine, ako
ovu preživimo, imaćemo i sa nemačkog... Dakle, planiramo da malo razbijemo
angloameričku hegemoniju i predstavimo i stravu iz pera nekih drugih nacija i kultura.
Za početak, vrlo crnohumorno-egzistencijalistički, pomalo
nadrealistički roman paranoje i košmara sa snažnim proto-ligotijevskim nabojem
– nije ni čudo što je Tomas
Ligoti pisao predgovor za jedno američko izdanje ovog romana.
Po svojoj nekonvencionalnosti, crnom
humoru, smušenom antijunaku i po motivu urbane paranoje postoje određene
paralele Stanara sa Ligotijevim
kasnijim romanom NEDOVRŠENI
POSAO.
 |
| Ilustracija R. Topora |
Uostalom, veliki majstor strave Roman Polanski napravio je istoimeni,
odličan film po ovom romanu, a krajem ove godine ćete moći da uživate u svem
tom ludilu još direktnije, mračnije i detaljnije
nego u ekranizaciji, na njenom mračnom izvorištu.
Izlazi u oktobru.
Da, dobro ste primetili: ove godine
za ediciju „Poetika strave“ planirano je ČETIRI novih naslova. Plus, isti taj
Orfelin sprema super-ambiciozni, ultimativni NEKRONOMIKON!
Malo li je?
Šta, malo vam je?
OK, biće horora i Ghoula i izvan
Orfelina.
Napisao sam pogovor za najbolju
strip-adaptaciju Lavkrafta, MITOVE
O KTULUU Alberta Breće.
Dva moja naučna rada na horor teme
biće objavljena u zbornicima u Hrvatskoj.
I dalje pišem prikaze knjiga i
filmova i članke za najbolji svetski horor magazin, RUE MORGUE.
Najbolji srpski filmski časopis FILAŽ
vasrksnuo je i u pripremi su, nakon nedavno izašlog
broja, još bar dva ako ne i tri u ovoj godini. U njemu ćete,
pored ostalog, čitati i moje nove prikaze, eseje i intervjue.
U ovoj godini ću još intenzivno
raditi na dovršetku FILM STRAVE NA BALKANU, ali ona će izaći iz štampe tek naredne
godine. Nakon toga više nećete morati da tražite moju davno rasprodatu U
BRDIMA, HORORI.
U ovoj godini ću, takođe, raditi na
prevodu jedne fundamentalne, meni vanredno drage knjige iz oblasti filma – koja
se obilato dotiče i horora, iako nije samo o ovom žanru – ali i ona izlazi tek
dogodine, pa o tom potom.
Što se tiče moje proze – ništa me ne
pitajte. Najbolje da ništa ne najavljujem, nego – ako se nešto desi, desi.
Toliko, za sada.