E. T. A. Hofman – Peskar; Majorat

            Uskoro ćemo dobiti još malo klasičnog horora na srpskom, u novom, lepo ukrašenom izdanju – za promenu, ne dolazi od Orfelina (ne može se sve postići pod tim kišobranom!), nego od takođe pouzdanog i dobro znanog mesta i za ovu vrstu stvari – Makonda.

            Drago mi je što mogu da najavim knjigu jednog od najuticajnijih pisaca strave i fantastike svih vremena, Nemca E. T. A. Hofmana (Ernst Theodor Wilhelm / Amadeus/ Hoffmann, 1776-1822) u knjizi koju čini moj izbor od dve njegove najbolje priče strave, tačnije mega-uticajna pripovetka „Peskar“ i podugačka novela „Majorat“.

            „Majorat“ („Das Majorat“, 1817) je nešto kao kondenzovani gotski roman, krcat svim formalnim i tematskim preokupacijama ovog žanra, ali je sve to blaženo sabijeno na nekih 70-ak strana, tako da nema nimalo gnjavaže (neizbežne u starim gotskim romanima na 300-400 strana), već samo jeze i strave u ruševnom gotskom zamku u, naravno, germanskom ambijentu, na obali Severnog mora. Ova jezovita novela direktno je inspirisala priču „Pad kuće Ašer“ E. A. Poa...

Ilustracija by Aleksa Gajić

            „Peskar“ (“Der Sandmann”, 1816) je čuvena priča o mladiću opsednutom bajkovito-košmarnim likom Peskara (iliti Sendmena), koji deci pred spavanje sipa pesak u oči ili im, ako mu tako ćune, te iste oči vadi i trpa u džak... A rečeno momče definitivno izgubi razum kad se zaljubi u devojku koja se ponaša kao da je živa lutka, iliti automaton... U ovoj priči nalazi se koren svekolikog modernog horora – i inspiracija za čuveni Frojdov esej o pojmu koji bih ja preveo kao „Začudno“ („Das Unheimliche“, 1919).

Ilustracija by Aleksa Gajić

            O značaju Hofmana za razvoj poetike strave, o uticaju na Poa, o reakciji ser Valtera Skota na Hofmana, o nemačkom gotiku i mračnom romantizmu, o značenjima i vrednostima novele „Majorat“ i pripovetke „Peskar“ piše, u ovoj knjizi, vaš neizbežni Dr Dejan Ognjanović u iscrpnom, stručnom eseju pod naslovom „E.T.A. Hofman: Začudni život neživog“.

            Knjiga ima 120 strana većeg formata (isti je kao za Lavkraftovu Snovitu potragu za neznanim Kadatom) a nju je svojim veselim ilustracijama ukrasio Aleksa Gajić. Kao što vidite na privju fotkama, knjiga je na ćirilici, kao i sve Makondove.

Ilustracija by Aleksa Gajić

            Makondo će je zainteresovanim čitaocima premijerno predstaviti na promociji u Geteovom Institutu 25. aprila u Beogradu, kada će o knjizi govoriti urednici Bojan Bosnić i Kristijan Relić, i pisac pogovora, Dejan Ognjanović.

Ilustracija by Aleksa Gajić

            Dođite naživo kod Getea, kupite smesta, ili ako ne možete – onda naručite, ali svakako podržite... Ja ću imati možda par extra primeraka, to ću sačuvati za one koji nisu ni blizu Beogradu i drugim većim gradovima.

Ovo je, rekoh već, kamen temeljac horora, važna i dobra i inspirativna knjiga, nezaobilazna za svakoga koga zanimaju fantastična i, naročito, jezovita književnost.

PS: Veoma skoro, verovatno u maju mesecu, Makondo će najzad objaviti i davno najavljeni album Estebana Marota Mit o Ktuluu... Najaviću i prikazati i to izdanje, kad se vreme približi za to...