четвртак, 9. мај 2019.

NAŽIVO – treće, ultimativno izdanje kultnog romana



            Narode, dosta ste čekali, dosta ste patili, dosta ste obijali pragove, preturali po antikvarnicama i kutijama sa buđavim knjigama na Sajmu knjiga, dosta ste frustirano i besno gledali prenaduvane cene po kojima su se vrlo retki primerci mogli naći u prodaji na Kupindu (trenutno – po ceni od 1.990 dinara)...


Dosta ste cimali autora tražeći, bezuspešno, eventualni poslednji zaostali primerak davno mi rasprodatog romana! Sredinom juna (gasp! za samo mesec dana!) iz štampe najzad izlazi treće, ultimativno izdanje kultnog romana NAŽIVO!

            Ukratko rečeno:      

ako volite žestok – ali, pre svega, dobar - horor

ako volite bolesne filmove

ako volite Lavkrafta

ako vas zanimaju okultizam, satanizam, tajna društva, teorije zavere...

ovo je roman za vas!

NAŽIVO

Kosovo: stravičan crni ritual u divljini...

Niš 1995: jedan autsajder dolazi do video zapisa tog rituala; posmatranje snimka naglavce će preokrenuti mladićev život i percepciju ionako stravične, dekadentne, ratom nagrižene stvarnosti oko sebe...

Ovaj mali roman daleko je stigao

            Malo konkretnije: glavni junak je momak koji radi u porno video klubu u Nišu, a privatno sakuplja „Zbirku za optužbu protiv ljudske rase“ – kolekciju fotografija, novinskih članaka, dokumentarnih i igranih snimaka kojima pokušava da parira bolesnoj atmosferi ratne, ali u rat „neumešane“ Srbije, gde se svake večeri u TV Dnevniku prikazuju najodvratnija zverstva počinjena samo 200-300 km dalje od lažnog mira...
            U leto 1995., par nedelja nakon Srebrenice (za koju se u Srbiji tada još ne zna), on odlazi na Kosovo, u već tada tuđinsku i jezovitu Prištinu, kako bi od jednog mračnog kolekcionara kupio neke retke, brutalne snimke kakvih nema nigde. Jedan od njih će mu doslovno promeniti život i pretvoriti ga u – košmar...



            Više o romanu čitajte malo niže, ali prvo – detalji o ovom novom izdanju.

            NAŽIVO 3.0 je redigovana, doterana verzija teksta u odnosu na II izdanje, koja je sada praćena ilustracijama i nekolikim novim dodacima. Ti dodaci su:

Appendix I - Početak prvog izdanja romana NAŽIVO
= Izbačena verzija početka romana, iz njegovog I izdanja (koja je drastično promenjena u II izdanju).

Appendix II - Neke kraće izbačene deonice
= Krupniji delovi (pasusi i stranice) koji su izbačeni iz I izdanja i koje niste imali u II izdanju.

Appendix III - Recepcija romana Naživo
= Detaljan osvrt, sa citatima (tamo gde su odobreni), o tome šta su o ovoj knjizi pisali ili usmeno govorili Jovica Aćin, Ranko Munitić, Đorđe Kadijević, Goran Skrobonja, Ratko Radunović, Vasa Pavković, Dorijan Nuaj, Miloš Cvetković, Miodrag Mića Milovanović, Dimitrije Vojnov, Ivan Velisavljević, Vladimir Kopicl i još neki pisci, kritičari i izdavači.
Takođe, opširni odlomci iz zvaničnih, objavljenih napisa o romanu: Ratko Radunović (Znak sagite), Nenad Župac (Gradina), Darko Macan (Blogov kolac), Ilija Bakić (Dnevnik), Marija Nikolić (Slava)...



Appendix IV – Nerealizovana filmska verzija Mladena Đorđevića
= Saznajte, po prvi put, detaljno i konkretno, kako i zašto nije došlo do filmske verzije romana NAŽIVO, koju je hteo da radi Mladen Đorđević: u čemu su se sastojala „kreativna neslaganja“ između dveju vizija... Zamišljajte, nakon ovog teksta, kako bi izgledala novija istorija domaćeg filma da je Mladen debitovao filmom NAŽIVO, kao što je želeo... Pogledajte korene iz kojih su, kasnije, iznikli ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE i SRPSKI FILM...

Recenzija (Goran Skrobonja)
= Hvalospev pionira domaćeg savremenog horora, sročen I izdanju ovog romana.

Na slici: jedan od najvažnijih živih strip urednika kod nas!

Pogovor drugom izdanju
= U kojem otkrivam sledeće stvari: GENEZA (tri stvari iz čijeg sudaranja i nadovezivanja se rodila klica iz koje je nikao roman), PRIŠTINA (mesto, uloga i značaj ove važne lokacije u romanu), AUTOBIOGRAFIJA (koliko toga iz romana potiče iz mog života?), OKULTIZAM (moj odnos prema okultizmu uopšte, i prema stvarima opisanim u romanu), NASLOV (kako i zašto je došlo baš do njega)...
 

Pogovor trećem izdanju
= U kojem, pored ostalog, otkrivam sledeće stvari: enciklopedizam (citati, prizivanja imena i naslova, Zbirka...), vreme VHS-a u fin-de-siecle Srbiji (nostalgični osvrt za vremenom jednog minulog oblika posvećeništva), Beograd kao odsutna lokacija romana (odnos provincija – prestonica u mom romanu), itd.


Ovo izdanje ima 300 strana 
na beloj ofsetnoj hartiji; 
tvrdi povez
šiven povez; 
mat plastifikacija; 
tiraž 500 primeraka.
Izdaje: Ghoul Press.

Ove knjige neće biti u knjižarama, ne zato što ja to ne želim nego zato što su krvožedne marže od 55% meni apsolutno neprihvatljive.  
 

Cena u pretplati:

1) 800 din. (ptt uračunat!).

2) Svi koji do sada još nisu kupili KULT GULA, sada mogu tu knjigu dobiti zajedno sa III izdanjem NAŽIVO za ukupno 1.600 din (ptt je uračunat u ovu cenu).

3) Ako poželite da obezbedite sebe, svoje potomstvo, bližu i dalju familiju i prijatelje, i hteli biste da kupite više primeraka romana NAŽIVO, cene za to su sledeće (u sve cifre je ptt uračunat!): 2 primerka = 1.500, 3 primerka = 2.200, 4 primerka = 2.800...



Svi zainteresovani neka mi se jave na mejl dogstar666 at yahoo dot com kako bih vas uneo u Spisak pretplatnika (koji će biti naveden i na kraju knjige), i kako bih vam dao instrukcije za plaćanje.
Pretplata se raspisuje danas, na Dan Pobede, i traje do 1. juna, što je krajnji rok da se nađete na spisku pretplatnika u knjizi (ako vam to nešto znači).
Pišite, javljajte se, ako smo ljudi – dogovorićemo se!
Ne prihvatajte surogate: čitajte pravi srpski horor i pravi pravcati KULT roman!

Knjiga će unutra biti ukrašena Gojinim crtežima (uglavnom iz serijala „Užasi rata“), poput ovog dole:
 

Osim njih, biće tu i slike nekih drugih umetnika koji se pominju ili aludiraju u knjizi, npr. Maks Ernst, A. Beklin, Obri Berdsli, itd.

 

Biće i drugih ilustracija i fotografija (iznenađenje)!

Ilustraciju za prednju i zadnju koricu NAŽIVO radi David Tankosić, koji je već radio odličnu, memorabilnu koricu za II izdanje ZAVODNIKA.
 

Korica će biti reimaginacija, likovno bogatija obrada moje prerade Da Vinčija... Okačiću je ovde u narednim nedeljama, čim bude gotova... Ovo dole shvatite kao vrlo grubu, crno-krvavo-belu skicu za to.

Još se dvoumite? Niste sigurni? Ne znate baš...? Možda će vam ovo dole pomoći da odlučite!

EVO ŠTA SU NEKE UMNE GLAVE NAPISALE O ROMANU NAŽIVO

„Kao slavni Daglas E. Vinter, teoretičar i pisac horor žanra i jedan od najboljih poznavalaca kinematografije strave i užasa u svetu, Ognjanović je iskoristio svoju opsesiju italijanskim i američkim žanrovskim filmovima 'B' produkcije i utkao njihovu estetiku u nemilosrdnu i bolnu pripovest koja čini sadržaj njegovog prvog romana ‘Naživo’. I zaista, direktno i bez anestezije za čitaoca, njegova proza zadire duboko ispod društvenog tkiva, seče kao skalpel i pušta na površinu gnoj i sluz naše nedavne stvarnosti, suočava nas sa svetom koji možda zaista postoji tu negde, iza ćoška, ceri nam se zlurado i čeka da iskliznemo iz svoje manje-više udobne svakodnevice i padnemo mu u kandže.
Kosovo - satanizam - snuff filmovi - sveopšti lokalni sunovrat morala i zatiranje civilizacijskog nasleđa, sve to izvire iz Ognjanovićevih rečenica ne dopuštajući čitaocu ni trenutak predaha. Čitanje romana ‘Naživo’ podseća stoga na operaciju u nekoj poljskoj bolnici, gde čitalac-pacijent čuje jauke ostalih, oseća kako ga otvaraju na stolu i kako ga preplavljuje zadah sopstvene krvi i utrobe.“
- Goran Skrobonja,
pisac, prevodilac i izdavač



„Još uvek imam vrlo snažna sećanja na čitanje romana "Naživo". Pamtim utisak kako je to bio roman koji je pokretao na neprestano čitanje kao najzavodljiviji bestseler a ono što je na stranicama pisalo nimalo nije podilazilo čitaocima. Govori o Srbiji prepunoj mračnih strasti i video plejera početkom devedesetih, prikazivao je onu manje poznatu stranu srpske provincije koju ne čine karikaturalni dijalektalni stereotipi već posvećenici kojima je život u malim sredinama vrlo komplikovan. Rukopis je kanalisao jedno iskreno, proživljeno, viđenje vremena i okolnosti, i zapakovao je to u uzbudljivu žanrovsku strukturu. Roman je imao snagu same teme kojom se bavio, a to je posvećenost, autsajderstvo, i nosio je ono što neka dela čini da ih proglašavamo "životnim" kada tumačimo opuse pojedinih autora.
Rečju, "Naživo" je imao sve atribute velikog romana koji zaslužuje velikog izdavača i velike nagrade. Formalno ih tada nije dobio ali vremenom je zauzeo svoje mesto i ne sumnjam da će težim putem, poput svog junaka, dostići ono što zaslužuje.
          U okvirima žanra, međutim, premda zaista ne mislim da se ovaj roman mora sagledavati u tom uskom okviru jer može da izdrži poređenje sa svačim što je kod nas objavljeno, ponudio je nešto što manjka piscima od kad je sveta i veka. To je bila snažna i autentična horor imaginacija, a koja ne mora nužno imati veze ni sa veštinom pisca, ni sa iskustvom. Ona se naprosto desi ili ne desi. Ima velikih pisaca horora koji je naprosto nisu nikada imali, pa su zasluženo klasici. Ovde se međutim i ona desila, a to je nešto najvrednije što može doneti jedan roman strave.“
            - Dimitrije Vojnov,
            dramaturg, scenarista i filmski kritičar



„NAŽIVO, debitantski roman Dejana Ognjanovića odličan je žanrovski uradak (puno bolji od ovdje prethodno recenziranog KOLJIVA, hrvatskog horor-kandidata), vrlo pitko i crnohumorno napisan hororac koji je u jednom trenutku zakoračio prema bitnoj literaturi, ali se onda pomalo prepao i sklonio u vode pitomog straha, nakon kojeg se spava bez strašnih snova.“
- Darko Macan
strip scenarista i teoretičar

„Hrabrost romana Naživo leži u tome što je poprilično odvojen od ustaljenih konvencija žanra, a najvećma mejnstrima, ako te konvencije danas više uopšte i egzistiraju. Predstavljen je u koncentrisanoj, slobodoumnoj, na mahove čak i sebičnoj naraciji inteligentnog dvadeset-dvogodišnjeg momka koji već odavno zna svoje putešestvije – i kao da je uveliko proživio ono što ga čeka, on je spreman da nanovo prođe kroz isto.“
-Ratko Radunović,
pisac, književni i filmski kritičar
autor romana Mi nismo bolesni


„Roman Dejan Ognjanovića Naživo, bez ikakvih kompleksa od "ozbiljne literature", barata svojom žanrovskom suštinom, tretira je bez odmaka, radikalizuje preko dijaloga sa svojim uzorima (Lavkraftom i Barouzom), i istražuje kroz junaka čiji hobi predstavlja pravljenje bizarne kolekcije svih vrsta medijske "ekstremnosti" i podsećanja na trošnost i krhkost ljudskog tela, na beskrajnu kombinatoriku nasilja i zla: novinske članke o ubistvima, bizarne porno filmove, video-kasete sa ratnim užasima, snuff filmove... Ognjanović će svog junaka u potrazi za Porno Bogom s video-kasete dovesti na Kosovo i Metohiju, u apokaliptičnu atmosferu sumanutih devedesetih, i u dodir sa opasnim i zastrašujućim metafizičkim posledicama.“
-Ivan Velisavljević,
filmski i književni kritičar


„Naživo je pre svega zanimljiv jer je, pored sve horor težine i eksploitejšn / snaf / hardkor tematike, zapravo u pitanju jedna literarna apologija geekovštine na način koji sam retko viđao u književnosti (na filmu, možda, ali nikako ovako ozbiljno intoniranu). Ovo je roman koji geeka ne samo da razmatra kao solipsistu najtvrđeg kova, koji se izoluje od sveta kroz utonuće u pop-kulturu / filosofiju / ezoteriju i gradi sistem vrednosti koji je radikalno pomeren u odnosu na mejnstrim i istovremeno vrlo složen za shvatanje jer je sklopljen od komadića svega i svačega, nego svemu i daje moneyshot u vidu 'objektivne' potvrde geekov(sk)og sistema vrednosti završnicom koja je prečišćeno religiozna i opravdava angst i sociopatiju glavnog lika kroz jedno grandiozno 'I told you so!!!'“
-Uroš Smiljanić,
književni, muzički i strip kritičar

„Razrešenje Ognjanovićevog romana nosi dijabolično mračne i mučne tonove koji, iako fizički stvarni, podsećaju na filmske priče za koje je glavni junak mislio da ih je prevazišao mada je, ispostavlja se, razlika između stvarnosti krhka i varljiva. (...) Tako se krug značenja zatvara vrativši se na početnu tačku, na film i video trake koji nose i otkrivaju obrasce-recepte za doživljavanje i, još bitnije, oblikovanje stvarnosti ma kakve one bile.“
-Ilija Bakić,
pisac, književni kritičar

5 коментара:

  1. Dok željno iščekujem knjigu, setih se da sam želeo ovo napisati još za prošli rođendan bloga.

    Veliko hvala Dejane, pre svega što ste mi otkrili pisce za koje sam slabo znao. Hvala za rad sa Orfelinom. Imam svaku knjigu koja je do sada izašla i oduševljen sam svakom koju sam pročitao.

    I kada je sedma umetnost u pitanju, zahvalan sam Vam što ste mi dali temelj za vrednovanje filma. Neretko pokazujete kako jedan film može da se sagleda na više načina. Često Vas citiram, i pozivam se na vaša mišljenja i objašnjenja.

    Na Vašem blogu sam svakodnevno. Pročitao sam svaki tekst a neke i više puta.

    Na kraju mi ostaje da Vam poželim da Vas služi zdravlje a iskreno se nadam da će Vaš rad dobiti pažnju ali i nagradu kakvu zaslužuje.

    ОдговориИзбриши
  2. hvala, autsajdere. bojim se da će moja nagrada za ovo što radim ostati na rečima poput tvojih, for better or worse. ;)

    ОдговориИзбриши
  3. Profesorka i teoretičarka književnosti Ljiljana Pešikan Ljuštanović napisala je o mom romanu: "Pročitala sam Naživo u jednom dahu. Roman je stvarno dobar. Malo ga, za moj ukus, guše oni himnični pasaži na početku, ali kada krene ima pravi i puni život. Priča je dobro skrojena, ima svoju logiku i “drži vodu”. Poigravanje autobiografskim pridaje dodatni elemenat jeze. Nagoveštaji “rade” i imaju dubokog smisla, onaj sa hangarom – mrtvačnicom je odličan. Lavkrafta i Barouza i Poa volim. Kali savršeno paše u atmosferu i u priču, a roman je bolji od Simonsove Kaline pesme. Posebno dobar segment romana jeste ukupan hronotop, vreme i prostor devedesetih, a naročito Kosovo i Priština. Lično imam distancu i prema okultnom i prema toj pomerenoj pornografiji, , ali to ima smisao i funkciju u romanu – pornografija srpske (ne)ratne stvarnosti devedesetih ogleda se u tome. Roman u celini, sa citatima, ilustracijama, pričom uspostavlja rizični prostor istinske strave gde se tanje zaštitne granice prema kolektivno-nesvesnom. Ovo je, čini mi se, bolji i teži horor roman no što naša književna čaršija može svariti, a, naročito, ovo je ogoljenija i realnija slika 90-tih no što bismo, kao kolektiv, želeli da se sećamo. Piščev višestruki citatni dijalog volim, osobito dilera deviza koji se uklapa u zunzanje muva. A da je Gospodar muva šalu odneo, jeste. Naživo ima onu antropološku dimeziju koja mene privlači kod Poa, Hotorna, Birza, Lavkrafta... Nema strašnije slike od ogledala."

    ОдговориИзбриши