Proveo sam i ove godine na Sajmu
knjiga čak 6 dana (od ukupno 8,
koliko traje). Naravno, i to je bilo premalo da se vidim i popričam sa svima s
kojima sam hteo, ali sa većinom ipak jesam.
Pre svega, bilo je lepo opsežnije se
družiti s prijateljem i izdavačem, Milenkom
Bodirogićem, na njegovom štandu (Orfelin izdavaštvo).
Tu mi je bila baza, dom.
Tu smo nazdravili Milenkovom novom, odličnom romanu PO ŠUMAMA I GORAMA.
Tu sam susreo mnoge svoje čitaoce i poštovaoce,
znane i neznane – i lepo beše videti, na delu, konkretnu podršku (iz novčanika)
ovome što radimo, i što ćemo (zahvaljujući vama) i dalje raditi.
Osim te najkonkretnije (materijalne) podrške,
prijalo je čuti pohvale i čestitke zadovoljnih čitalaca te dobronamerne
komentare, impresije i zapitkivanja o budućim naslovima i autorima koje
planiramo za Orfelin i „Poetiku strave“.
Što se toga tiče, u razgovoru s Milenkom, došli smo
do nešto detaljnijeg plana za iduću godinu, a ponešto iz toga već sam ranije
ovde najavljivao: prva sledeća naša knjiga biće Okretaj zavrtnja i druge priče o
duhovima Henrija Džejmsa (do kraja decembra, ili u januaru).
Zatim,
novi izbor odličnih priča Aldžernona Blekvuda. Jedna vrhunska i meni lično
mnogoobožavana spisateljica savremenog horora (nju ću ja prevoditi). Tajni
saputnik i druge mračne priče Džozefa Konrada (možda ću i to ja,
videćemo). I još jedan vrhunski kratki horor roman. Možda ćemo Dekstera
Vorda odložiti, i prvo uraditi jednu zbirku manje znanih a
mnogotraženih Lavkraftovih priča.
|
Marko Pišev, naš budući autor, nadam se |
Plus, najzad je definitivno odlučeno koja će biti
naredna knjiga edicije „Crna mačka“ – dakle, velika nekronomičarska tvrda
debela originalno ilustrovana knjižurina za mračnjake i hororiste koju ćete
imati u rukama do narednog Sajma. U pitanju je antologija najboljih priča jedne
nacije prilično daleke od anglofone sfere. Kad se malo dalje odmakne u radu na
tome, biće obznanjeno detaljnije. Ipak moramo da se pazimo: neprijatelj
osluškuje...
|
Deja vu! |
Moje samizdat knjige, NAŽIVO i KULT
GULA, išle su solidno ali nespektakularno. Izgleda da nije toliko važna
vidljivost (koju su imale na štandu Kontrasta)
koliko PROFIL, tj. mesto gde se (ne) nalaze. Orfelin je sebi već izgradio imidž, prepoznatljivost kao mesto gde
se nalazi dobra, kvalitetna, mračnjačko-gotičarsko-fantastična
i hororična knjiga, pa su tražioci takvih stvari tu dolazili već unapred
znajući šta hoće.
|
Budući fan Zavodnika |
S druge strane, Kontrast izdaje sasvim drugačije stvari – od kojih su mnoge veoma
vredne i zanimljive i kvalitetne – ali uglavnom daleko od mračnih i hororičnih
stvari, tako da je većina posetilaca tog štanda samo preletala okom preko mojih
horor korica, ako ih je i primetila.
|
Milenkove nove knjige su toliko posebne i drugačije da ih je skoro nemoguće uslikati: morate ih imati u rukama |
Sve ovo kazujem ne da bih se žalio, kukao,
kukumavčio (hell, pa 15-ak mojih knjiga ipak je „otišlo“ na Kontrastovom
štandu!), nego samo kao jednu skicu za tezu u korist žanrovskog profilisanja svuda, pa i u izdavaštvu. Horor knjiga
bolje će biti zapažena, viđena i primljena kod izdavača koji je već sebi
izgradio profil kao mesto za tu vrstu literature, nego kod izdavača koji izdaje
nešto sasvim drugačije, pa makar potonji bio podjednako odličan, zapažen,
viđen...
U svakom
slučaju, i NAŽIVO i KULT GULA još su dostupni kod
izdavača (mene!), imam još po stotinak primeraka od svake, pa ko ih još do sad
nije nabavio, nek ne čeka previše. Pišite na moj mejl dogstar666 at yahoo dot
com.
Druge sajmske crtice i zapažanja:
- Kako je prošao Orfelin na Sajmu? Hvala na pitanju, dobro. Dovoljno dobro da možemo
mirno nastaviti sa našim aktivnostima, a vi opušteno da očekujete nove bisere,
lepote i divote...
- Najprodavanija knjiga na štandu Orfelina, na moju
radost ali ne i iznenađenje, bili su upravo MRAČNI BOGOVI, u mom
prevodu.
I u mom marketingu.
Hvala Ani što je pozirala s ovom ionako prelepom
knjigom.
- Raduje me što vidim da se Darkwood pridigao na noge i ustao iz groba u koji su ga neki, kako
izgleda ipak preužurbano, strpali. Gigant je poljuljan ali neoboren. O nekim
njihovim novim superlativnim izdanjima uskoro ću pisati detaljnije.
- Najlepši štand na Sajmu – što se mene tiče: Arete.
- Upoznao sam Jovu
Bakića, koji je razgledao knjige kod Mediterana
(koji je delio štand s Orfelinom). Nisam mogao odoleti da ne stegnem ruku
čoveku kome se divim, čije su reči i nastupi melem na ranu neživota u Srbiji,
koji me krepi svaki put kad tačno i precizno i beskrajno zabavno i duhovito
definiše ZLO koje, eto, trpimo.
Bio je to razgovor od nekih skoro deset minuta, i
baš smo toplo i sočno i ljudski popričali o nekim stvarima, uključujući
plagijat malog gmaza i trulež tzv. „akademske zajednice“.
Inače, bio je, naravno, bez telohranitelja, pa čak
i bez ikakvih drugih pratilaca – sasvim sam. Pohvalio sam ga i na toj
hrabrosti. Jer ipak, na samo 50-ak metara odatle, ona gomila govana Šešelj
slikao se sa praznoglavom dečurlijom na svom štandu, okružen sa 5-6 bizgova
koji su budno motrili okolinu...
|
Ghoul sa fan+stalkerom |
- Na štandu LOMa, izdavača čije knjige već godinama
unazad preporučujem na blogu, i kupujem, u nedelju su STARI MAJSTORI bili 490
din. Pošto mi moj primerak starijeg izdanja nije vratio bivši drugar, s kojim
više ne govorim, bacio sam oko na novo izdanje, ali ga nisam kupio smesta,
znajući da će me čekati do zadnjeg dana. Kad u petak na štandu – opa bato, cena
je 590 din! Šta je bilo? „Loše izračunali svoje troškove...“ Neozbiljno! Ipak,
kupio sam, neću na Bernhardu da štedim.
- Što se tiče opšte ponude na Sajmu, bila je
generalno slaba u svakom pogledu – i antikvari, i knjige na engleskom, i
domaće, i sve je krajnje otrcano, nemaštovito, skučeno, neoriginalno, kao da
iste neprodate knjige od prošle godine samo donesu ove, i to je to. To važi i
za ove što se za nabavku stranaca pitaju u „lancima“ Delfi i Vulkan. Sve ista
generička mass-market govna... Ali na to sam oguglao, pa se odavno više ne
nerviram pred njihovom ponudom „horora“, recimo. Ili filmskih knjiga. Ili
ičega...
- Pred Sajam sam se zarekao da ove godine neću
kupiti više od 15 knjiga. Na kraju sam ipak prekršio taj zavet, ali ne za
mnogo. Obznaniću ovde šta sam nakupovao – bilo je nekih otkrića izvan mojih
preporuka, odnosno stvari čije postojanje sam otkrio tek na Sajmu.
Nisam se par meseci čuo s Kadijom, pa se iznenadih videvši ovaj izbor njegovih tekstova iz NINA (znam da ga je spremao ali ne i da će izaći za Sajam).
Okačiću to
kad mi stignu knjige, pošto one ne putuju sa mnom, prevozom, nego dolaze
kurirskom poštom.
|
a mene ako se sete - sete |
PS: Za kraj, evo i nekoliko slika sa Zombi Voka, održanog
dan uoči početka Sajma. Tu sam bio u žiriju za najbolju gulčicu (zombijku).
Slike sam uglavnom napravio ja, osim onih koje
nisam.
Inače, na festivalu sam bio kratko i video samo
jedan blok kratkih srpsko-regionalnih filmova, u kojem mi se nijedan nije dopao
(izuzev Momirovog, u prve 4/5 njegovog trajanja), pa zato bolje da i ne pišem o
tome.