Uskoro ćemo dobiti još malo
klasičnog horora na srpskom, u novom, lepo ukrašenom izdanju – za promenu, ne
dolazi od Orfelina (ne može se sve
postići pod tim kišobranom!), nego od takođe pouzdanog i dobro znanog mesta i
za ovu vrstu stvari – Makonda.
Drago mi je što mogu da najavim
knjigu jednog od najuticajnijih pisaca strave i fantastike svih vremena, Nemca E.
T. A. Hofmana (Ernst Theodor Wilhelm / Amadeus/ Hoffmann, 1776-1822) u knjizi
koju čini moj izbor od dve njegove najbolje priče strave, tačnije mega-uticajna
pripovetka „Peskar“ i podugačka novela „Majorat“.
„Majorat“
(„Das Majorat“, 1817) je nešto kao kondenzovani gotski roman, krcat svim
formalnim i tematskim preokupacijama ovog žanra, ali je sve to blaženo sabijeno
na nekih 70-ak strana, tako da nema nimalo gnjavaže (neizbežne u starim gotskim
romanima na 300-400 strana), već samo jeze i strave u ruševnom gotskom zamku u,
naravno, germanskom ambijentu, na obali Severnog mora. Ova jezovita novela
direktno je inspirisala priču „Pad kuće Ašer“ E. A. Poa...
Ilustracija by Aleksa Gajić |
„Peskar“
(“Der Sandmann”, 1816) je čuvena priča o mladiću opsednutom
bajkovito-košmarnim likom Peskara (iliti Sendmena), koji deci pred spavanje
sipa pesak u oči ili im, ako mu tako ćune, te iste oči vadi i trpa u džak... A
rečeno momče definitivno izgubi razum kad se zaljubi u devojku koja se ponaša
kao da je živa lutka, iliti automaton... U ovoj priči nalazi se koren
svekolikog modernog horora – i inspiracija za čuveni Frojdov esej o pojmu koji
bih ja preveo kao „Začudno“ („Das
Unheimliche“, 1919).
Ilustracija by Aleksa Gajić |
O značaju Hofmana za razvoj poetike
strave, o uticaju na Poa, o reakciji ser Valtera Skota na Hofmana, o nemačkom
gotiku i mračnom romantizmu, o značenjima i vrednostima novele „Majorat“ i
pripovetke „Peskar“ piše, u ovoj knjizi, vaš neizbežni Dr Dejan Ognjanović u iscrpnom, stručnom eseju pod naslovom „E.T.A. Hofman: Začudni život neživog“.
Knjiga ima 120 strana većeg formata (isti je kao za Lavkraftovu Snovitu
potragu za neznanim Kadatom) a nju je svojim veselim
ilustracijama ukrasio Aleksa Gajić.
Kao što vidite na privju fotkama, knjiga je na ćirilici, kao i sve Makondove.
Ilustracija by Aleksa Gajić |
Makondo će je zainteresovanim
čitaocima premijerno predstaviti na promociji
u Geteovom Institutu 25. aprila u
Beogradu, kada će o knjizi govoriti urednici Bojan Bosnić i Kristijan
Relić, i pisac pogovora, Dejan
Ognjanović.
Ilustracija by Aleksa Gajić |
Dođite naživo kod Getea, kupite
smesta, ili ako ne možete – onda naručite, ali svakako podržite... Ja ću imati
možda par extra primeraka, to ću sačuvati za one koji nisu ni blizu Beogradu i
drugim većim gradovima.
Ovo je, rekoh već, kamen temeljac horora, važna i
dobra i inspirativna knjiga, nezaobilazna za svakoga koga zanimaju fantastična
i, naročito, jezovita književnost.
PS: Veoma skoro, verovatno u maju mesecu, Makondo će
najzad objaviti i davno najavljeni album Estebana Marota Mit o Ktuluu... Najaviću
i prikazati i to izdanje, kad se vreme približi za to...