Divote Stare planine: Vodopad Tupavica

            Ghoul je cool, i uživao je u lepotama Srbije pre nego što je to bilo cool, tj. pre nego što je MUKA (čitaj: Kovid-19) gomilu srpske rulje NATERALA da svojim automobilima i plastičnim flašama i gužvom svojih urbanih telesa napučuju zelenu i dotad slabo taknutu domaću prirodu.

I sve to samo zato što im je nametnuti karantin zatvorio pristup takvim destinacijama kao što su Hrvatska, Crna Gora, Turska i Grčka. A onda je rulja, kojoj je uskraćeno da pozira po tuđim plažama, silom prinuđena da otkriva lepotu svoje zemlje po principu „Jbg, daj šta daš, kad već ne može Tuđe Govno, daj barem Domaću Gibanicu, šta da se radi“...

            Ove godine ja letujem na vrhovima Prokletija, pa dok se ovih dana verem po njenim stenčugama i istražujem njene horor pećine, nudim vam izveštaj o nečem daleko pitomijem.

            Pre svega, podsećam vas na moje prošlogodišnje izlete na Staru planinu, konkretno: bajoslovni vidikovac Divote Stare planine (1): Kozji Kamen i neverovatni stenoviti oblici koji čine Usko GRLO na Staroj planini.

            Ostadoh vam, tada, dužan slikovitog izveštaja sa najlepše od tri lokacije overene tog bajnog avgustovskog dana, pa nakon bezbrojnih pisama čitalaca koja su tražila Baš To, evo ga, najzad. Ni lepše mesto, ni imbecilnije ime – dakle, vodopad Tupavica (jebem li mu kumu!), malo podalje od sela daleko lepše nazvanog – Dojkinci (mmmm...).

            Selo je prilično zapušteno, kao i čitav taj kraj, a nešto kao kafana usred sela nije tada radilo, pa ostadosmo uskraćeni za obrok domaće zdrave i sigurno ukusne seljačke hrane. U nedostatku ozbiljne turističke ponude, u lokalnoj prodavnici široke potrošnje – od eksera do kekseva – a koja istovremeno služi rakijicu i pivo seljanima koji čuče ispred nje, kupismo neke grickalice da nas prođe glad, a onda, veoma izdrndanim i nesigurnim putem krenusmo do vodopada.

Išli smo uz stalnu zebnju o tome da li će donji trap auta biti sjeban o neku od grdnih džombi, i došli smo jedva nekako nadomak šumarka, gde smo ostavili kola, i poslednjih 300-ak metara do vopada prošetali kroz prijatan hlad zelenila, sve dok ne dođosmo do otkrovenja koje inače ništa ne najavljuje sve dok vam odjednom, u toj šumi, ne pukne pred očima.

Neka slike govore bolje od reči. Prošaraću ih samo sa nešto najosnovnijih fakata sa Vikipedije, pa ko želi, nek istražuje dalje. Uzgred, pročitah negde da su ovih dana gužve oko ovog vodopada nehumane, da se njemu ne može prići od grdnih kola parkiranih usput, nigde ni na čemu, da je drum nepodobnom za toliki saobraćaj doslovno zakrčen, pa imajte na umu i tako nešto ako budete planirali putovanje do Tupavice. Ove godine svi bi tupani na Tupavicu – a već iduće, ako se ovo sranje s Kovidom svrši i granice normalno otvore, opet će svi da pohrle na suvlaki, buzuki, micotaki, na „smrt četnicima“, na „srbe na vrbe“ gostoprimstvo u „regionu“...

Kad smo mi tamo bili, prošle godine, „gužva“ je bila skromna, 7-8 osoba sveukupno, ne računajući nas.

Vodopad Tupavica nalazi se u blizini sela Dojkinci na Dojkinačkoj reci, na nadmorskoj visini od 1050. Nalazi se u centru Stare planine, zbog čega se smatra najpristupačnijim u odnosu na ostale vodopade.

Vodopad Tupavica ima izuzetan turistički značaj, kako zbog svog položaja u srcu Stare planine, tako i zbog svoje visine od 25 metara i fascinantne lepote. Najpogodniji period za obilazak vodopada je proleće ili jesen, pod uslovom da nije bila sušna godina. Pod uslovom da je sušna godina, u toku najtoplijeg perioda, voda kaplje preko stena.

U optimalnim uslovima, u periodu proleća i leta, vodopad se prikazuje u punoj lepoti, time što se slapovi vode spuštaju niz liticu od peščara.

Staroplaninski vodopadi poznati su po tome, da osim u period proleća i leta predstavljaju turističku atrakciju i u zimskim danima, kada potpuno zaleđeni predstavljaju remek-dela prirode.

Inače, na mudar savet jednog tu prisutnog lika, koji reče da je ovo vilinsko mesto i da je tu sveta voda, te da je glupo doći tu a ne umiti se njome, uradio sam baš to.

Koje i vama preporučujem ako se ikada ovde zateknete.

 * * *

U povratku načinih i par noćnih slika na pirotskoj, za moj ukus previše renoviranoj tvrđavi, pa evo i toga ovde...

 Sve fotke načinio moj sestrić Matija, kojem će mnogo značiti ako mu se i ovim putem, na ovom mestu, zahvalim! Što i činim!