**(*)
3-/2+
Vidim na netu da je opštepopularno pljuvati po ovom
filmu: te „Neoriginalan!“, te „Već viđen!“, te „Slabiji od ALIENA!“, te „Ništa
se ne vidi!“, te „Glup kraj!“, te „Zaobiđi! Ne gledaj nikako!!!“ i sve neka
sranja u tom smislu.
Sad, iako kod plitkih i površnih „čitalaca“ mene
bije glas da sam pljuvač i hejter, moj sud prema ovom filmu je daleko
tolerantniji, mekši, prijemčiviji, blagonakloniji nego kod ovih anonimnih net
pljuvača. Zato mu dajem pola zvezdice više nego što realno zaslužuje.
Da, slažem se, ovaj film ima krupnih nedostataka.
Ali, takođe, ovaj film ima i kvaliteta koji ga, u mojoj Crnoj Beležnici,
svrstavaju u kategoriju čaše koja je polupuna, a ne poluprazna.
Pre svega, teško mi je da zamislim retardiraniji
pristup nego onaj kad neki pametnjaković uzme nešto Nedostižno Genijalno (ovde,
recimo, ALIEN; ili THE THING), pa kaže: „Pih, ovo nije onome ni do kolena!“
Bravo, genije! Tom logikom imali bismo da stalno vrtimo nekih stotinak-dvesta
filmova celog života, i ništa preko, jer ništa drugo nije ni izbliza kao ovi
Nedodirljivi. OK, u redu, posle HALLOWEENA nemojmo više gledati nijedan slešer,
posle ALIENA i THINGA nijedan SF-horor o zloćudnim vanzemaljcima, posle MUVE
nijedan o ćaknutim naučnicima što zadiru u „božansko“, itd.
Pravi, realni koordinatni sistem u okviru kojega
treba sagledavati nešto kao što je UNDERWATER jesu, radije, filmovi kao što su
LEVIATHAN i DEEPSTAR SIX. Znam da oni imaju svojih pobornika: onaj prvi ima
dobre glumce i zanimljivu priču, mada joj treba sat vremena da dođe do svog
„mesa“, a i tad ima premalo tih kreatura Stena Vinstona; ovaj drugi je
jeftiniji i slabiji u svakom smislu, a uz to je slikan mrljavije tako da se te
kreature i minijature tamo skoro i ne vide. Oba filma imaju svoj B+, odnosno B-
šarm, ali nemojmo se zezati, ipak je to 2+ u prvom, tj. čista 2 u drugom
slučaju.
UNDERWATER,
pre svega, ima eye candy u vidu Kristen
Stjuart, koja je ovde izblajhana, kratko-ošišana i androgina (kao što
pamtite, ona mi je i u PERSONAL
SHOPPERU značajno podigla kvalitet), i sve vreme je preslatka za
videti. OK, njen lik je generička snalažljiva Krhka-a-Jaka-Žena koja se, u
nevolji, skine u majicu na bretele i krene da se bez mnogo znoja rve s
elementima i monstrumima, ali šta sad...
Zatim, zahvaljujući velikom budžetu, ovo je JEDINI
horor film koji se dešava duboko pod vodom a da mi je ubedljivo predočio taj
klaustrofobični, protivživotni tik-do-propasti ugođaj te lokacije koja je tako
daleko od sveta koji naivno nazivamo „čovekovim“, a koji je najbliže, na ovoj
planeti, što možemo prići onozemaljskom.
Moglo bi se reći, recimo, da izvan horora nešto
nalik tome imamo u filmovima THE ABYSS i DAS BOOT, ali u hororima – a svakako u
hororima poput pominjanih LEVIATHAN i DEEPSTAR SIX – nije bilo ni para ni umeća
da se to ubedljivo i snažno postigne kao ovde.
Znači, delom velike pare omogućavaju veću
pompeznost scenografije i prikaza okruženja, a delom solidna režija izvlači
maksimum iz toga i gradi stravu od samog mesta – MESTO (duboko-podvodna baza)
je ovde Čudovište i pre nego što nominalna Čudovišta stignu. Čovek, kao kopnena
životinja, ne može a da nema instinktivnu reakciju na blisku mogućnost
davljenja u prirodno-stranom-mu elementu, vodi – a ovde je stalno u toj opasnosti,
bilo zbog pucanja krhkih zidova podmorskih građevina (nakon „zemljotresa“),
bilo zbog nefunkcionalnih skafandera, zbog curećih zaliha kiseonika u njima,
zbog napada kojekakvih čuda dok se krećeš po tom inherentno neprijateljskom,
neljudskom okruženju... I ovaj film mi je, više od ijednog drugog horora u ovom
ambijentu, pružio upečatljiv, preteći, košmarni ugođaj konstantne realne
pretnje bliskog davljenja.
A drugi su, eto, bili udavljeni klišeima, tankim
likovima, već viđenim situacijama... Meni, svesnom da će ovakvi filmovi doveka
biti, neminovno, upoređivani sa ALIENOM itsl., ovo nije smetalo, jer sam tih
paralela bio svestan još u najavama, čitajući zaplet i gledajući trejler: nisam
morao da odgledam ceo film da bih shvatio njegovu esencijalnu derivativnost u
konceptu.
 |
Iskreno, nadao sam se da će ovo biti ovogodišnji LIFE
– dakle, visokobudžetni SF-horor koji podseća na ALIENA, ali radi neku svoju
stvar sa dovoljno snage, energije, kreativnosti i vizuelne rafiniranosti da je
to sasvim relevantno i prijatno. Više od polovine UNDERWATERA jeste tu negde po
žanrovskoj uzbudljivosti – mada ne i misaonosti, jer LIFE ipak ima više na
pameti od ovog podvodnog bućkuriša.
Problemi kreću u drugoj polovini, i dvojaki su. Kao
prvo, ideja da su prva čudovišta koja vidimo, kako se kasnije ispostavi, samo
sićušni paraziti na telu beskrajno ogromnijeg je em zabavna po sebi, em
biološki akuratna (tako stvari zaista funkcionišu pod vodom, ima puno primera
takvog simbiotičkog postojanja). Avaj, a)
dizajn tih čuda je debilno antropomorfan: apsolutno ništa vodozemačko i
duboko-podvodno ne liči na čoveka ama baš nimalo, niti ima smisla da ima ruke i
noge i našu simetriju. Imati tu, u tom kontextu, dvonožne i dvoruke kreature sa
jednom izdvojenom glavom iznad čovekolikog trupa je zaista imbecilno u filmu
koji je dotad već potrošio MILIONE dolara kako bi nas uverio u svoju
„realističnost“.
Avaj, b)
ta čuda ne urade ništa zaista memorabilno, jednom kad se pojave. Dapače, stvar
postaje još gluplja kad vidimo da njih ima mali milion, i da su mogli za 10
sekundi da počiste sve ove naše humanoide što šetkaju po dnu okeana, 10km ispod
površine, umesto što ih napada samo jedan ili dva monstrumčića. Apsolutno im
fali ona divlja nasrtljivost koju ima kreatura u pomenutom LIFE, recimo.
Još gore, na kraju se (SPOJER!) ukaže i Ktulu lično – ogroman, gadan, jezovit –
i, ehh, statičan, pozerski, ništa-ne-radeći... Ako već ovi njegovi minjoni nisu
mogli ništa šačici ljudi, ovaj bi mogao da ih zgazi dok si reko Rlijeh. Ali ne,
on samo stoji, nadnosi se nad njima kano klisurina, i... ništa. Čeka da ga neko
nekako sjebe.
 |
| ne, ovo nije Ktulu |
Završnica filma možda jeste bila nameštena tako
otvoreno radi nastavka u kojem bi Ktulu imao, ehm, veću ulogu – ali, avaj, to
se neće dogoditi jer ovo nije prošlo bogzna kako u bioskopima, i nastavka neće
biti (osim ako ne urade direct-to-TV nastavak za pola miliona $ ili manje).
Ukratko, taj i takav kraj traži da mu se na čelo zalepi naravoučenije: Ne prizivaj ime Ktuluovo uzalud, da dugo
poživiš na zemlji ovoj!
Takođe: glavna likinja je lepa ali prazna, kao i
njeno samožrtvovanje na kraju; drugi likovi su tanki i nebitni, Vinsent Kasel
protraćen u ulozi koju je mogo i Vuk Kostić da odigra preko telefona, neke
horor scene su zbrzane i nejasne, fali im maštovitosti i memorabilnosti, epilog
je baš-baš kliše i, uz to, prilično neubedljiv. Naime, u njemu, kompanija koja
je upravo pretrpela na stotine miliona dolara gubitka uništenjem nabudžene
podvodne baze ne odustaje, nego nije se još ni konsolidovala, ni štetu
procenila a kamoli skrpila, nego odma' srlja sa novom bazom, novim bušenjem,
novim stotinama miliona dolara za baciti u podvodni bunar. Odakle im bre tolika lova?
Kao da je izgraditi bušotinu 10 km ispod mora isto kao izgraditi trećerazrednu
fabriku kablova u Srbiji! Odakle im toliki profit na dnu mora, jel' to suvo
zlato il' Kriptonit il' lek za rak vade odozdo kad su tol'ko zapeli?!
Svejedno, čak i drugorazredni Ktulu i Ktulčići ne
viđaju se često u visokobudžetnom, gledljivom filmu, te zato, uz sve gornje
ograde i bez nerealnih očekivanja, ako vam je bar malo do Lavkrafta stalo, mislim
da ovom filmu treba dati šansu: kad ste zadnji put gledali visokobudžetni horor
sa lavkraftoidnim čudovištima? I šta mislite, kad ćete opet? Pa iskoristite
jebenu šansu za to, makar ona bila i poludupast film koji je protraćio većinu
svojih šansi, ili ih tek pipnuo, načeo, žvaknuo malo al nije znao šta i kako sa
njima da radi! (Hell, njegova neambicioznost i ispraznost vidi se i u tome da nije
umeo ni 90 minuta da ispuni radnjom. Jak mi epik!)
A možda sam samo involuirao u mekušca, izgubio onu nekadašnju
tvrdoću i oštrinu, da sasečem, zakoljem i pljunem na film koji nije ispunio
(pre)visoke standarde? Vi presudite, po kratkom postupku!