понедељак, 4. јануар 2021.

POETIKA STRAVE: Dve nove knjige! (Pretplata)

 


Drugi neka kukaju i proklinju 2020. godinu; drugi neka strepe pred time šta nova 2021. donosi. Orfelin nije sedeo skrštenih ruku prošle godine, kao ni urednik dr Ognjanović koji je za vas birao, uređivao, pogovorima i biografijama opremao ova izdanja, a poneka i prevodio. Podsećam, u 2020. objavljene su sledeće knjige u ediciji „Poetika strave“:

 

17. Henri Džejms Okretaj zavrtnja i druge priče o duhovima

18. H. F. Lavkraft Bezimeni grad

19. Popi Z. Brajt Ukus pelina

20. Brem Stoker Drakulin gost

 

            U novu godinu ulazimo radno, raspisujući pretplatu za čak dve nove knjige u ovoj ediciji, čisto da vam nečim lepim i vedrim olakšamo prelazak u, nadamo se, vedriju i bolju godinu. Dve nove knjige koje sada najavljujemo jesu: MRAČNI PREDELI (izbor najboljih priča) - Stefan Grabinjski i MALPERTUI: KUĆA ZLA (roman) - Žan Re. Evo detalja.

 

MRAČNI PREDELI 

(izbor najboljih priča

- Stefan Grabinjski

 

U okviru naše težnje da u ovoj ediciji predstavimo što veću raznovrsnost i dokažemo svekoliko raznorodno bogatstvo horora u književnosti, a naročito da pokažemo koliko dobrih i vrednih stvari postoji izvan utabanih, svima znanih staza engleskog i američkog horora, ovog puta, u 21. knjizi edicije „Poetika strave“ idemo u – POLJSKU.

Stefan Grabinjski je najbolji predstavnik klasične horor književnosti iz Poljske. Stvarao je u prvoj polovini 20. veka a najuspelija dela su mu kratke priče, zbog kojih je dobio titulu „poljski Po“. Njegov sam opus detaljno pročešljao kroz nekoliko zbirki (naravno, čitajući ih na engleskom), i iz njih napravio ovaj originalni, samo na srpskom u ovom obliku koncipiran izbor koji čini ukupno 15 priča i jedan esej. Sve priče je, sa poljskog, prevela Zorana Perić.


 

Sadržaj:

Signali

Ultima Thule

Gluva linija (železnička balada)

U kupeu

Čađ

Šamotina ljubavnica (listovi iz pronađenog dnevnika)

U Sarinoj kući

Crno selo

Saturnin Sektor

Projekcije

Šaterini engrami

Bela avet (dimničarska priča)

Osveta elementala (vatrogasna legenda)

Priča o grobaru

Oblast

Appendix: Ispovest

 

- Dr Dejan Ognjanović, „Stefan Grabinjski: poljski Po“

- Stefan Grabinjski: Biografija

- Stefan Grabinjski na srpskom

 

Nemrtvi železničari i dalje šalju kriptične signale; pustinjaci na slepim kolosecima susreću mračne vizije; kupei pomahnitalih vozova poprišta su nasilnih činova; fatalne žene, žive i nežive, zavode muškarce i ispijaju ih do nivoa mlitave ljušture; sumanuti osobenjaci grade čudne teorije o vremenu; pusta sela u umrtvljenom pejsažu kriju zlokobne stanovnike; erotski susreti donose gadno neprijatna otkrovenja; groblje obesvećeno satanističkim spomenicima izaziva nemir svojih „stanovnika“; jezivi stvorovi, skriveni u čađi, dave dimnjičare; požari u gradu javljaju se sa čudnom pravilnošću; satanistički samostan i dalje zrači zlokobnim projekcijama…

Sve to i još mnogo toga mračno čudesnog, jezivo poetičnog, naći ćete u pričama Stefana Grabinjskog koje bih ja nazvao protoligotijevskim. Ne treba da čudi što je Ligoti o ovom piscu imao da kaže sledeće:

 

„U Poljskoj, Grabinjski je bio jedan od njenih najfinijih cvetova zla. Poput Bodlera i Poa, i on se naročito okoristio novostečenom slobodom da istražuje fantastičnije fiksacije seksualnog nagona. Ako ste predani ljubitelj jezovitog i začudnog, onda je verovatno neizbežno da vas neće privlačiti prirodni ljudski odnosi. Zapravo, čitav žanr horora je jedino interesantan onima koje privlači neprirodno sa svim njegovim nijansama. U skladu sa ovom tendencijom, ništa nije prirodno u svetu Grabinjskog, i ništa nije nedužno od tendencije da truli u košmarima razuma. Romantizovani nazori o putovanju železnicom nikad više neće disati životom nakon što pročitate Grabinjskog. Kao i sa svim drugim velikim piscima horora, on je video otrovnu stranu stvari gde god bi pogledao. I više od toga, u njegovim pričama čovek počinje da sumnja može li se videti ikakva druga strana u životu. A to je primarni zadatak svakog velikog pisca horora: da razotkrije nakaradnu prirodu ovog sveta i svega u njemu.“

 

            Predivne korice i unutrašnje ilustracije uradila je Aleksandra Dević.

Unutra ćete naći i više fotografija vezanih za autora i delo.

Skica za zadnju koricu

 

            Obim knjige: 304 strane

            Cena: 990 din kod Orfelina (u knjižarama preko 1.210)

 

 

MALPERTUI: KUĆA ZLA 

(roman) 

- Žan Re

 

Sve je to lepo: i Lavkraft, i Blekvud, i King, i Simons, i Ligoti… Ali, hajde da pogledamo još malo horora nastalog izvan sfere engleskog jezika i kulture. U 22. knjizi edicije „Poetika strave“ vodimo vas u – BELGIJU.

Žan Re je izuzetan pisac koji će vam biti pravo otkrovenje, kakvo je bio i meni, pre 12 godina, kada sam se prvi put domogao ovog romana, a zatim i nekih njegovih priča (naravno, na engleskom). Orfelin će sasvim sigurno objaviti najmanje jednu Reovu zbirku priča (KRSTARENJE SENKI), a ako publika bude povoljno reagovala, možda i još koju, jer on zaista ima bogat i vredan opus. Ipak, premijerno predstavljanje ovog pisca na srpskom jeziku započinjemo njegovim najslavnijim delom – kratkim ali preslatkim mračnim draguljem zvanim MALPERTUI.

ovo za engleski je iz ranije verzije pdfa, ivica je to tako metnuo ali je na vreme popravljeno. ništa ne brinite, sve naše knjige prevode se sa izvornog jezika - ovde, sa francuskog

Roman Malpertui opravdano se u referentnoj literaturi naziva jednim od vrhunaca evropske strave. Pingvinova enciklopedija horora kaže: „Roman Malpertui je apoteoza Reovog opusa, u kojem ukleti Panteon luta ruševnom kućom i imanjem, ’direktnom međuzonom između zemlje i pakla’. Kompleksan i intrigantan, Malpertui spada u isti red sa Pikovom Gormengast trilogijom i Grakovim Zamkom Argol kao jedna od najvećih modernih gotskih fantazija.“ Hjubert Van Kalenberg u predgovoru jednom američkom izboru Reovih priča veli: „Malpertui (1943) kod mnogih se smatra Reovim najfinijim postignućem. On se može meriti sa najboljim stranicama bilo kog od kanonskih britanskih ili američkih pisaca; struktura i atmosfera tog romana su za svaki primer.“ Kim Konel u uvodu antologije belgijske fantastike (The Belgian School of the Bizarre: An Anthology of Short Stories) tvrdi: „Ako neko upita na ulici prosečno obrazovanog Belgijanca koji je najbolji belgijski roman napisan u dvadesetom veku, odgovor će verovatno biti Malpertui.“ 

Žan Re je danas opšteprepoznat kao kamen-međaš u belgijskoj fantastici, što je očigledno već u naslovu referentne antologije Žana-Batista Baronijana, Belgijska fantastika pre i posle Žana Rea (Jean-Baptiste Baronian, La Belgique fantastique, avant et aprés Jean Ray, 1984). O njemu je kolega, belgijski pisac horora, Toma Oven, pisao:

„Žan Re je bio gotska ličnost. Imao je oko sebe dodir ukletog sveštenika ili gargojle sa katedrale. Postojao je neki ’kameni’ element u njemu, nešto što je u um prizivalo zatvorski zid, ili podzemni svod grobnice, gde je čovek zamišljao da su sahranjeni grehovi, kajanja i patnje. Ledena indiferentnost kamenova i maltera koji sve stvari drže u tajnosti. Na taj način činilo se da zatvorene crte lica Žana Rea ne znaju ništa o tome šta bi se moglo zbivati u njegovom najdubljem biću. Tvrda maska koju čovek nikad ne bi zaboravio, jednom kad je imao dobru – ili, za neke, lošu – sreću da je ugleda. Gotska, to svakako. Gotovo varvarska. Svakako surova. Podjednako se lako mogao zamisliti na lomači, ili podno lomače sa bakljom u ruci, jeretik ili egzekutor. Činio se podjednako prikladan za obe uloge. Oči su mu bile sive i hladne, usne tanke i stroge. Čelo i profil američkog Indijanca, ali sa sivom i bledunjavom kožom. Kožom kamenolikom, srcem od kamena. Čovek koji je, činilo se, jedva pripadao svetu ljudi, mogao je lako biti egzekutor u Veneciji, pirat na Severnom moru, Baltički trgovac ili plaćeni ubica iz Čikaga. Svime se bavio. Medicinom, okultizmom, magijom. Govorio je i pisao na francuskom, engleskom, nemačkom, flamanskom, a umeo je da se snađe na još nekoliko jezika.“

Teško prepričljiv lavirint od romana počinje kada čudni starac na samrti pozove svoju mnogobrojnu rodbinu radi čitanja testamenta, kojim im zabranjuje da više napuste tu zlokobnu kućerinu: njegovo imanje naslediće poslednji, ili poslednje dvoje preživelih. Ovo je samo kostur od zapleta, koji krase neobično nasilne smrti, čudna zavođenja, nejasni glasovi u senkama hodnika i mračnih stepeništa i tavana, te tajanstvena priroda same kuće i njenih stanovnika koji kao da nisu od ovoga sveta…

Prema ovom romanu snimljen je istoimeni film, sa Orsonom Velsom u ulozi čudnog „Kasavijusa“: to je veoma slobodna adaptacija, sa krupnim izmenama u odnosu na knjigu; ali, ako vam je dosad promakla, možda je ipak bolje da sačekate roman, pa da tek posle čitanja pogledate i film.

Kao i sve naše druge knjige tako je i ova prevedena sa izvornog jezika – u ovom slučaju, sa francuskog. Prevodilac Goran Kostrović  zaista je napravio pravcato čudo prenevši bogat i složen Reov jezik na srpski.

Forzec knjige

Korice i unutrašnji dizajn načinio je Ivica Stevanović.

 

Osim samog romana, unutar korica ove knjige naći ćete još i:

Pogovor (Dr Dejan Ognjanović), „Žan Re: belgijski Po“

Žan Re: Biografija

Žan Re na srpskom

kao i više fotografija vezanih za autora i delo.

 

Obim knjige: 224 strane

            Cena: 990 din kod Orfelina (u knjižarama preko 1.210)

 

Zainteresovani ove knjige mogu naručiti od Orfelina po ustaljenom principu:

 

Ko želi samo jednu od ovih knjiga, može 990 din da uplati na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslov knjige na koju se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com. Ko se pretplaćuje na obe, uplaćuje 1.980 din na isti račun, a na mejl kaže: „Za Poetiku strave 21. i 22.“

Ko želi, pored najnovijih, da dopuni ediciju prethodnim knjigama, može i to - pišite na dati mejl radi dogovora.

 

Imaću i ja nešto primeraka, ko ih više voli iz mojih uredničkih ruku: meni pišite na dogstar666 at yahooo dot com (cena je ista).

 

Pretplata traje od 4. januara do 5. februara.

Knjige se pretplatnicima šalju početkom februara, a u knjižarama bi trebalo da budu do kraja tog meseca.

 

I bez brige, već se radi na novim knjigama. Mogu za sada najaviti da će sledeća knjiga u ovoj ediciji biti novi izbor sjajnih priča Aldžernona Blekvuda, a za dalje – pratite ovo mesto i znaćete prvi! Ko čita pogovore ovim knjigama, saznaće najmanje još jednu najavu…


26 коментара:

  1. Ah to slatko iščekivanje! :) Dejane, obrati(te) pažnju samo na malenu diskrepanciju: na okačenoj fotki piše da je Kostrović preveo sa engleskog jezika. Ja naravno više verujem tvojim rečima. ;)

    ОдговориИзбриши
  2. mudar je onaj ko više veruje mojim rečima nego svojim očima! ovo za engleski je iz ranije verzije pdfa, ivica je to tako metnuo ali je na vreme popravljeno. ništa ne brinite, sve naše knjige prevode se sa izvornog jezika - ovde, sa francuskog.

    ОдговориИзбриши
  3. Svaka čast. Kolike su šanse da se izda Lerd Baron?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. čuće se... sve što sam mogao da najavim, najavio sam, a za ostalo - malo strpljenja ;)

      Избриши
  4. Raise your fists and yell! Orfelin has just announced two new books! Baš me zanima kakvi su Poljaci. Ima ih oko četres' miliona, uglavnom vatreni katolici. Mora tu nešto vatreno a uvrnuto da postoji.

    ОдговориИзбриши
  5. Одговори
    1. Nisu to horor pisci, ali znajući ih na poljskom (Poljak sam) rado bih ih pročitao i na srpskom. Mislim da od naših pisca nedostaje vam u prevodu još Tadeuš Mićinjski.

      Избриши
    2. Zanimao bi me taj Mićinjski, ali izgleda da uopšte nije prevođen na engleski, a na srpskom mu izašlo samo par pesama. Ne mogu da angažujem prevodioca i pravim knjigu potpuno opskurnog pisca koju treba da prodamo u 1000 primeraka ako za njega niko nije čuo (pa čak ni ja). Morao bih da imam neki uvid u njegovo pisanje, a poljski ne razumem dovoljno za to.

      Избриши
  6. Одговори
    1. nagota, ajd ne rasplinjavaj. o hororu pričamo, a ne svaki put kad je u nekom poljskom filmu neko nekoga ubio...

      Избриши
    2. U većini poljskih filmova neko nekoga ubija iako malo je horora kod nas.

      Избриши
  7. Upravu uplaceno i naruceno. Cekam nove, ove godine da imate bar 5 izdanja u Poetici strave! :-) Pozdrav

    ОдговориИзбриши
  8. Nemam reči kojima bih pohvalio rad gospodina Ognjanovića i Orfelina.
    Izbor naslova, grafička rešenja... Ove knjige će jednog dana iz mnogo razloga predstavljati pravo bibliografsko bogatstvo.
    Mene zanima da li je u planu neka zbirka najboljeg u srpskom hororu? To bi bilo zaista lepo videti i čitati.
    I takođe, da li Dejan Ognjanović ima nameru da napiše još neko delo? "Zavodnik" je odličan, pravi srpski narodni horor, bukvalno istovetan pričama koje sam slušao od babe, dede i starijih ljudi u selu, prava domaća strava

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. nepoznati junače, hvala na lepim rečima. imam nameru da uradim antologiju srpskog horora, za ediciju 'crna mačka'. videćemo da li ću i kada. inače, više puta sam u novijim postovima pominjao da radim na najnovijem romanu - PROKLETIJE izlaze ovog proleća. prati ovaj blog i znaćeš sve što treba!

      Избриши
    2. Promakao mi je odgovor, sad ga slučajno videh.
      Nadam se da ćete realizovati zamisao o antologiji srpskog horora, to bi stvarno bio sjajan poduhvat.
      Blog pratim redovno, ali u moru svega što se svakodnevno pričita na internetu ponešto se i zaboravi.
      Čekamo "Prokletije"...

      Избриши
  9. Poetika strave bi imala smisla i vrednosti i da je samo objavljen Blekvud, koji je za mene, a vidim i mnoge druge, veliko i pozitivno otkrovenje.
    Što se tiče neke moguće edicije srpskog horora, pitanje je, doktore, da li ima dovoljno kvaliteta da se u seriji objavljuje deset i više naslova, možda bi raspisivanje konkursa moglo da popuni neke "rupe".
    Kako se u "poetici strave" objavljuju i pisci van engleskog govornog područja, mislim da bi praktičnije bilo da se i srpski horor pojavi u istoj ediciji.
    Nestrpljivo se očekuje nova zbirka Blekvudovih priča.

    ОдговориИзбриши
  10. More dobar ovaj Grabinjski! U priči od desetak stranica svali svu suštinu, jednostavnim ali efektnim stilom pisanja, što nekima ne polazi za rukom u tomovima. Milina! Efektna priča od desetak strana nešto je što imam vremena da pročitam i da ceo dan moj um bude zauzet analiziranjem, asocijacijama; poput male doze morfijuma koja traje dugo. Tačno se oseti taj slovenski horor, ta nadobudna smrt, inteligentnost posmortema koja se ispreda po ljudima čak i danas i to onih koje nije upropastio neki masmedijski "kulturni, belosvetski" prdež današnjice. Preporuka!

    ОдговориИзбриши
  11. "nadobudna smrt"
    Čovek je verovatno uzeo smrt, ne kao mislenu imenicu, već kao vlastitu. Grabinjski bi kao ljubitelj nemačkih ekspresionističkih filmova rekao: "Kad može Fric Lang da za naziv svog filma iskoristi sintagmu `umorna Smrt`, zašto ne bi mogla da postoji i konstrukcija `nadobudna Smrt`"...
    Mada mi smisao te poslednje rečenice izmiče...

    ОдговориИзбриши
  12. posTmortema, slab internet guta prebrzo ukucana slova. Tako je isto i sa mozgom, vec je sklopio sustinu u glavi a izlazni deo je to naklepao kao nadobudna smrt, inteligentni posTmortem, ponekad pisem iz podsvesti, bez naknadnog procesuiranja misli. A tu je verovatno i inventar reci kojih nikada dosta. Misli se na onaj omiljeni delikates nekih pisaca, dokonost tela nakon smrti kao inspiracija za sva ta tipkanja telegrafa ili drugih nacina manifestacije koje zivi ljudi vide kao onostrano. U prici "Signali" ima "zivota" i nakon smrti u smislu da pokusava da spreci humanu tragediju nedelju dana kasnije. Prica je vrhunska zato sto je postmortem stanje lesa i dalje davalo znake upozorenja na originalan nacin, a ne kao u nekim B-pricama da dotrci les na stanicu, poplasi narod i na prozoru ispise "bit ce belaja kroz nedelju dana". Valjda sam bio jasniji.

    ОдговориИзбриши
  13. Da li je neko citao "Vampir" od Grabinjskog i ako jeste, u par recenica da interpretira, da vidim da li je vredno citanja makar i na nematernjem jeziku.

    ОдговориИзбриши
  14. Hoću da i ja neštA izjavim za dnevnik, posle čitanja prve polovine Mračnih predela. Grabinjski je generalno dobar, ima taj smisao za skrajnute predele zemlje, želju da ovaj svet bude mitološkiji nego inače i još neke stvari koje delim i na osnovu toga biram šta čitam. Drago mi je da je on u onoj grupi autora za koje je načelo da je Bog mrtav kako ga je dr Gul i klasifikovao u pogovoru (iako ne znamo ni da li se Bog rodio ili se prošetao i ostavio svoje fosile koji me proganjaju mojim delima, ovde već cepa moj agnosticizam) i da im se nesvesno pridružio, jer nije znao engleski, niti da oni postoje čak i u isto vreme samo na drugim geografskim širinama i dužinama. Bog, radije bih bogovi razne taksonomije, su mrtvi i mi, potomci ekto parazita njihovih integumenta, bauljamo ovim trećim kamenom od Sunca kroz sunovrate evolucije, dajući sebi egoistični kompleks da je kost i koža ono što je zavladalo ovijem dunjalukom, kakvi crni Šogoti.

    Njegove desripcije su impozantne, čak se na par njih spremam i da ih ukradem kao ideju, pristup za opis u mojim pričama koje mesecima privršavam. Ipak, meni onaj fazon misao ili jak san materijalizuje stvar u rukama baš i ne pije vodu. Pogađate da je to gubavost i handžar u rukama iz Crnog sela nakon desetominutne dremke u sobi. Inače, priča je sjajna, naracija u nekim delovima skoro pa Insmut i onda na kraju priče, umesto makar malog, zagolicljivog pojašnjenja misterije nepostojećeg sela, ono prekinuto scenom istraumiranog doktora nakon posete kožnom lekaru. Mogao je dase potrudi još malo na kraju. Snovi koji materijalizuju nešto. Hm. Snovi jesu metarealnost, odsustvo svesti, iskorišćenje neupotrebljivih 90% psihe tokom svakodnevnice, ali da materijalizuju!? Tako nešto je Koldridž pisao.

    Ipak, priče su mu odlične. Vredi imati knjigu. Oravo uživanje, ovo zanemarimo.

    ОдговориИзбриши
  15. Горан Костровић је добио награду "Бранко Јелић" за најбољи превод са француског на српски за 2020. годину у категорији "фикција" (роман, драма, поезија) једногласном одлуком жирија. Прочитах данас у Политици.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. da, i to za prevod romana MALPERTUI. sve si rekao samo ne ono najvažnije :) da sve bude još zabavnije, i na korici elijadeove knjige, nagrađene na istom konkursu, je rad orfelinovog autora - ilustracija ivice stevanovića.

      Избриши