ČOVEK KOGA JE DRVEĆE VOLELO - Aldžernon Blekvud

 

Veoma me veseli što mogu obznaniti pretplatu na najnoviju, 23. po redu, knjigu u ediciji „Poetika strave“: ČOVEK KOGA JE DRVEĆE VOLELO, a zajedno sa njom Orfelin vam nudi i pretplatu na novi mračnofantastični roman BORN Džefa Vandermera. Više detalja ispod.

Što se tiče prvopomenute knjige, u pitanju je moj treći izbor najboljih priča Aldžernona Blekvuda, prvorazrednog velikana horora koji, pre Orfelina, na srpskom uopšte nije bio objavljivan. Evo, sada nastavljamo sa ispravljanjem te velike nepravde. Blekvud je imao vrlo plodan i konzistentan spisateljski opus, sa natprosečno velikim brojem dobrih, vrednih priča – što znači da je ovo treća, ali ne i poslednja Orfelinova zbirka priča ovog pisca. Biće najmanje još jedna, sa pričama koje se zbivaju u kućama, u gradovima, u civilizaciji…

Ali, do tada, evo još šumskog Blekvuda, kakvog već dobro poznajete (ako ste čitali naše VRBE i DREVNA SVETLA) – dakle, i ovog puta imamo stravu u spoju sa strahopoštovanjem, te nagoveštaje natprirodnog i jezovitog u gustim šumama, na visokim planinskim vrhovima, na pustim ostrvima, na jezerima i na obali mora…

Šta sam odabrao za ovu knjigu? Evo čega u njoj ima: dve veoma obimne novele od po 80-90 strana, jedna pripovetka od 40-ak i dve kraće priče od po 20-ak. Sve ukupno – 280 strana unikatne, jezovite strave, a tu je i moj pogovor „Aldžernon Blekvud: Drugde i drugačije“…  

Malo konkretnije o sadržaju:

 

1. Čovek koga je drveće volelo (novela)

Čovek i Žena stanuju na ivici velike šume. Drveće za Čoveka nosi čudnu vrstu privlačnosti, ali Žena (Hrišćanka) se pribojava mračnih slutnji i paganskog zova koji dopire otuda…

 

2. Ostrvo duhova

Student je sam na pustom ostrvu, u kolibi gde sprema ispite. Međutim, ubrzo počne da viđa sablasni kanu sa dvojicom Indijanaca koji kruži oko ostrva, primičući mu se sve bliže…

 

3. Potajno obožavanje

Englez na proputovanju kroz Nemačku reši da siđe s voza u Švarcvaldu, i da poseti školu u kojoj je pre više decenija živeo i učio. Zalazi duboko u Crnu Šumu, ali u staroj školskoj zgradi vidi da su se nekadašnji nastavnici izmenili nagore… A tu negde je i detektiv natprirodnog, Džon Sajlens…

 

4. Vukovi božji

Čovek se vratio iz divljine Kanade na jedno englesko ostrvo, ali kao da nosi neku tajnu sa sobom. Njeno razrešenje desiće se u klimaksu jedne olujne noći…

 

5. Preporod Lorda Ernija (novela)

Dvadesetogodišnji mladić, Lord Erni, mlitav je i beživotan. Njegov učitelj, koji s njim putuje po Evropi, reši da ga odvede u jedno selo u Švajcarskim Alpima, gde bi mogla da mu se rasplamsa životna varnica pod uticajem čudnih planinskih ljudi i njihovih obreda vezanih za sile vatre i vetra…

 

            Sve priče je preveo Luka Račić, knjigu je prelepo ilustrovala Tijana Jevtić, a moj pogovor počinje ovako:

 

 

Aldžernon Blekvud: Drugde i drugačije

 

„Daleko najveći uticaj u mom životu… bila je Priroda; ona mi se otkrila rano, pa je sa svakom godinom sve više narastala u intenzitetu. Donosila mi je utehu, društvo, inspiraciju, radost: čarolija Prirode ostala je dominantna, istinska magijska čarolija.“

- A. Blekvud

  

Malo je pisaca, ne samo u okvirima horora nego i šire od toga, kojima je priroda bila od tako vitalne važnosti kao što je to bio slučaj sa Aldžernonom Blekvudom. Ona je za njega bila i izvorište životne energije i uvek pouzdano utočište od grdobe sveta, u jasnom kontrastu sa tzv. normalnim životom u koji je odbijao da se uklopi. Naročito u mlađim godinama, priroda je za njega bila simbol slobode i različitosti, naspram zagušljivo fundamentalističkog porodičnog okruženja, što je i priznao u svojoj autobiografiji:

 

„Pomislio sam na sve one ljude što spavaju u svojim tihim sobama, i čudio se kako je moguće da su toliko tupi i nepreduzimljivi, kad bi ovamo mogli videti ove zanjihane grane i čuti vetar kako uzdiše tako prelepo među borovim iglicama. Ovi ljudi, činilo mi se u takvim trenucima, pripadali su nekoj drugoj rasi. Nisam sa njima imao ničega zajedničkog. Noć i zvezde i drveće i vetar i kiša bili su stvari s kojima sam imao veze i koje sam želeo. Te su stvari bile žive i lične, uzburkavale su me iznutra, do samog dna mog bića, pune poruka i značenja, dok su moji roditelji i braća i sestre, svi unutra, usnuli, bili čiste slučajnosti, odvojeni od mog stvarnog života i bića.“ 

            Usamljen u okruženju s čijim materijalizmom i društvenim normama „uspeha“ nije želeo ništa da ima, svoje najprikladnije društvo nalazio je u navodnoj pustinji i divljini. „U nevoljnim vremenima, isto kao i u vremenima radosti, instinktivno sam se Prirodi okretao. U tim trenucima najdubljih osećanja, kad individua nužno mora biti sama a da joj istovremeno najurgentnije treba društvo puno razumevanja, upravo je Priroda i jedino Priroda mogla da me uteši.“ 

Međutim, Blekvudova vezanost za prirodu ne svodi se samo na biografsko-anegdotalnu dimenziju: ona mu nije služila samo kao eskapističko pribežište, već i kao vitalno izvorište inspiracije. I upravo o njenom značaju za njegovo stvaralaštvo valja dodati još koju onome što je već bilo rečeno.

forzec knjige

 

Cena knjige je 900 din u pretplati.

U knjižarama će biti oko 1.200.

 

 

Druga knjiga koju Orfelin uskoro objavljuje, a koju možete sada naručiti u pretplati zajedno sa Blekvudom jeste roman BORN Džefa Vandermera.

 

U razrušenom, bezimenom gradu budućnosti, jedna mlada žena po imenu Rejčel, koja živi od sakupljanja bilo čega što bi moglo biti korisno, u krznu Morda, džinovskog letećeg medveda, despota njihovog sveta, pronalazi upetljano stvorenje i daje mu ime Born. Isprva Born ne liči ni na šta – tek zelenkasta grudva nečega što bi prosto moglo biti samo Kompanijin biotehnološki otpad, ali on Rejčel podseća na ostrvo na kom je rođena, sada davno nestalo pod morem. Oseća neku vezu s njim koju poriče, jer veze su zamke, a u njenom svetu svaka slabost može značiti smrt. Ipak donosi Borna u Balkonski greben, podzemno sklonište gde živi sa Vikom, dilerom koji prodaje sećanja – jedini beg iz jalovog, pobeđenog i slomljenog grada. Rejčel uspeva ubediti Vika da ne iskoristi Borna kao sirovi genetski materijal u svojoj laboratoriji.

Šta je Born? Ko je Born? Biljka, životinja, osoba, biotehnološka nakaza? Um uvek nalazi načina da zaštiti sebe, da izgradi utvrde, a neki od tih zidova postaju zamke.

 

Jedno je sasvim izvesno: romanom Born Džef Vandermer stvorio je čudoviše koje ćemo voleti!

Unutrašnja strana korica romana BORN

 

NAPOMENA

Orfelinovom izdanju romana Born dodali smo i novelu „Ptica čudnovata“ iz najmanje dva razloga: mišljenja smo da „Ptica čudnovata“ dodatno osvetljava Bornov svet; „Ptica čudnovata“ prelepa je priča.

 

Roman je preveo Sava Kuzmanović a ilustrovao ga je i grafički dizajnirao Ivica Stevanović, koji je sa familijom Vandermer već sarađivao ilustrujući neka njihova američka izdanja.

Tvrd povez, veći format (24 cm), 334 strane.

Cena: 1.300 din. kod Orfelina – u knjižarama će biti 1.760…

 

Pretplata traje od 29. marta do 30. aprila.

Knjige izlaze iz štampe krajem aprila i šalju se pretplatnicima odmah potom.

 

Naručite sebi jednu ili obe knjige, već kako želite.

 

Adekvatnu sumu, zavisno od toga na šta se pretplaćujete, uplatite na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslov ili naslove knjiga na koju/koje ste se pretplatili šaljite na: orfelinns@gmail.com.

 Kao i uvek, imaću i ja neki broj primeraka Blekvuda za one koji ih žele iz mojih ruku - po istoj ceni.

možete naručiti i ove knjige

*

Sledeća, 24. knjiga u ediciji „Poetika strave“ biće moj izbor najboljih horor priča Klarka Eštona Smita.

Pretplatu za tu knjigu, kao i za poslednju iz serije o Gospođici Peregrin, očekujte u maju.

Više detalja o obe knjige – kad za to dođe vreme.