Nedavno je iz štampe izašla jedna knjiga koja bi mogla biti zanimljiva čitaocima ovog bloga. U pitanju je zapravo izdanje koje objedinjuje jednu podužu novelu (Avatar ) i jedan kratki roman (Roman o mumiji) autora Teofila Gotjea.
Ja sam za ovu knjigu napisao pogovor pod naslovom „Teofil Gotje: Fantastika kao viša stvarnost“. Evo najave knjige koju je, na osnovu mog pogovora i najave izdavača, sročio sajt Art-anima, vaše najbolje i najpouzdanije mesto za praćenje novosti iz oblasti fantastike kod nas i u svetu.
Izdavačka kuća Sumatra objavila je dva romana u jednoj
knjizi Roman o mumiji / klasičnog francuskog pisca i
pionira savremene fantastike Teofila Gotjea. Reč je o delima
protkanim kulturološkim fascinacijama 19. veka poput otkrivanja drevne
egipatske civilizacije u slučaju Romana o mumiji i
istočnjačkih verovanja u seobu duše, u slučaju Avatara.
Roman o mumiji plod
je Gotjeove celoživotne opčinjenosti pradrevnom egipatskom
kulturom, smatra autor pogovora, dr Dejan Ognjanović. Delo je
posvećeno francuskom arheologu Ernestu Fejdou čija je dvotomna
studija Istorija pogrebnih običaja i grobnica drevnih naroda kod
Gotjea pobudila izuzetno nadahnuće iz koga će proisteći niz značajnih kratkih
priča i novela.
U Romanu o mumiji arheološka ekspedicija pronalazi
sarkofag, ali umesto egipatskog faraona u sarkofagu otkriva – telo žene.
Postavlja se pitanje ko je misteriozna žena Drevnog Egipta, toliko moćna da
bude sahranjena u sarkofagu namenjenom bogatim i moćnim faraonima?
Avatar nudi prvu
veliku, upečatljivu, umetnički zaokruženu obradu motiva seobe duše iz jednog
tela u drugo, i to mnogo decenija pre drugih, znamenitijih varijacija na tu
temu, npr. u pričama Barija Pejna ili H. F. Lavkrafta.
Pored preseljenja duše tu je i drugi klasični motiv književne fantastike: sklapanje
pakta sa đavolom. Gotje se ovim delom pokazuje kao značajan i još uvek
uticajan pionir fantastike sa dobrim osećajem za atraktivnu temu i sa istančanim
umećem za njeno slikovito, ali i idejno podsticajno književno ovaploćenje.
Ognjanović poredi Gotjeov pristup
pisanju sa pristupom kakav je imao Edgar Alan Po: „Francuski
književnik se nije nadahnjivao sam u neopipljivim sferama apstrakcije i snoviđenja,
već i u itekako materijalnoj svakodnevici, budući da je, tokom celog života,
poput svog američkog savremenika (koga je znatno nadživeo), Edgara
Alana Poa, pisao za novine. Obojica su svoju fantastiku zasnivali na
osobenom spoju romantičarske onirike i novinarskog realizma. Potonje u sebi
uključuje i istančanu svest o tome šta je trenutno aktuelno, čitaocima
intrigantno, budući da su obojica bili radoznali duhovi otvoreni za nove ideje
i nova otkrića u kojima su nalazili inspiraciju za svoja dela“, ističe
Ognjanović.
Roman o mumiji i Avatar preveli
su Nikola Trajković i Gorica Dedović.
Teofil Gotje (1811 –
1872) je bio francuski pisac i pesnik, romantičar, pripadao je krugu pesnika
Parnasovaca, začetnik teorije larpuraltizma (l’art pour l’art). U mladosti se
bavio slikarstvom, ali se pod uticajem Viktora Igoa opredelio
za pesništvo. Kao književnik, pored poezije, pisao je putopise, fantastične
romane i priče. Bio je još teoretičar umetnosti i novinar. Prema njemu, svrha
umetnosti je traženje i stvaranje lepote, a pesnik mora biti ravnodušan prema
političkim, socijalnim i moralnim problemima. Gotje naglašava da je umetnost po
prirodi nezainteresovana, da ne sme da služi nikakavom korisnom cilju, jer „sve
što je korisno – to je ružno”, a kako umetnost teži lepom koje „ne može ničemu
da služi”, svrha umetnosti je u njoj samoj. Šarl Bodler ga je
smatrao uzorom i posvetio mu je zbirku pesama Cveće zla.
Na kraju bih napomenuo sledeće: nijedno od ovih dela ne spada u horor, pa
ako to tražite, to ovde nećete dobiti. Avatar je vrlo zanimljiva i pažnje
vredna novela fantastike, dok je Roman o mumiji spoj istorijskog romana,
ljubavnog romana i blage fantastike (vezane za biblijska čuda). Ako poželite
ovu knjigu, najbolje je potražite direktno na sajtu
izdavača.
P.S. A ako ste već ušli u fascinaciju drevnim Egiptom, obavezno pročitajte moju prikladnu pesmu „Volesmo se ludo u Egiptu mi“.