Evo detalja o tome šta su te knjige i kakve su, a na kraju svega su i podaci o pretplati.
KNJIGA EJBONOVA - Klark Ešton Smit
KNJIGA EJBONOVA je naslov famozne demonske knjige, okultnog priručnika i skrivene istorije sveta koju je zamislio klasični američki pisac fantastike i strave, Klark Ešton Smit. Otud je to savršen naslov za antologiju koju sam priredio, odabravši 21 najbolju horor priču iz njegovog bogatog opusa. Opusa, uzgred, iz kojeg do sada na srpski nije bilo prevedeno (skoro) NIŠTA!
Ništa novo, jer Orfelin vas je već navikao da vam otkriva manje znane i još manje izvikane, a vrhunske pisce strave.
Dakle, u istoj ediciji „Crna mačka“ u kojoj smo vam već predstavili ultimativni NEKRONOMIKON H. F. Lavkrafta, moj izbor najboljih Lavkraftovih horor priča, uskoro stiže i KNJIGA EJBONOVA, moj izbor najboljih Smitovih horor priča.
I baš kao i NEKRONOMIKON, isto tako je i KNJIGA EJBONOVA obimna (470 strana), tvrdo povezana, šivena knjižurina velikog formata, sa vrhunskim sadržajem i vrhunskim dizajnom (by Ivica Stevanović, u saradnji sa Davidom Tankosićem), štampana u dva tona (crni i zlatni), sa obiljem atraktivnih ilustracija i fotografija.
NEKRONOMIKON je, kao što znate, bio ilustrovan radovima nekolicine odličnih mladih ilustratora. Priče u KNJIZI EJBONOVOJ ilustrovane su blago redizajniranim fotografijama jezivih, zlokobnih kamenih kipova koje je rezbario sam Klark Ešton Smit. Nekoliko njihovih primera vidite uz ovaj post.
Što se tiče korice, ovo što vidite zapravo ne može da prenese pravi izgled knjige. Crveni delovi biće urađeni u folioštampi (tzv. zlatotisku).
Pored odličnog dizajna, za one koje zanima i sadržaj knjige valja reći: ovo prvo (pa odmah spektakularno) predstavljanje jednog od najznačajnijih pisaca strave iz prve polovine 20. veka na srpskom jeziku praćeno je njegovom detaljnom biografijom, iscrpnim pogovorom pod naslovom „Klark Ešton Smit: Gospodar snova“ koji, na 40-ak strana, objašnjava zbog čega je Lavkraft upravo ovog pisca smatrao sebi najbliskijim od svih savremenih mu, i anotiranom bibliografijom, u kojoj svi oni koji se zainteresuju za ovog do sada kod nas skoro nepoznatog pisca, mogu pronaći preporuke za najbolja izdanja njegovih dela, kao i dela o njemu.
Pored toga, uz svaku priču, na pregradnoj strani, stoje osnovni podaci o njoj: naslov originala, kada je završena, kada prvi put objavljena (u časopisu i u knjizi), a to je onda praćeno citatima: rečima o datoj priči od strane samog Smita, zatim reakcije na njih od strane Smitovog dopisnika, Lavkrafta, i najzad, komentari kasnijih poštovalaca (Rej Bredberi, Remzi Kembel itd).
Šta je tačno dr Ognjanović izabrao za vas?
Evo, piše na slikama.
Kakve su to priče, o čemu su, na šta liče?
Ukratko, Smitov raspon nešto je širi i od Lavkraftovog: neke njegove dešavaju se na drevnim izmaštanim kontinentima (Hiperboreja, Posejdonis), druge u srednjovekovnoj, vradžbinama i demonima posednutoj francuskoj provinciji Avroanj, treće u bliskom (Mars) ili dalekom svemiru, gde se ljudi suočavaju sa izuzetno zloćudnim vanzemaljskim stvorovima i nepojmljivim kosmičkim silama… U nekima je sadašnjica polazna tačka, ali se strava često proteže do pradrevnih, jedva usnulih užasa, ili do grozota koje, budne i skrivene, samo čekaju zlosrećnog radoznalca da ga zaskoče i unište; najzad, neke se zbivaju u dalekoj budućnosti, koja jezivo podseća na našu srednjovekovnu prošlost, na planeti Zikarf i na "poslednjem kontinentu na Zemlji", Zotiku.
Ovaj izbor sadrži po nekoliko priča iz svakog od ovih tematskih ciklusa, pružajući tako čitaocima na uvid najširi spektar Smitovih interesovanja i postignuća, u rasponu od vrlo mračne fantazije preko klasičnog weird lavkraftovskog horora pa sve do SF-horora i kosmičke strave.
Mnogo je pohvala bilo izrečeno o Smitovom pisanju, i to sa najviših mesta. Još je Lavkraft u svom neprevaziđenom eseju o horor prozi „Natprirodna strava u književnosti“ pisao: „Od mladih Amerikanaca, niko ne prebira po strunama kosmičke strave tako spretno kao kalifornijski pesnik, slikar i prozni pisac Klark Ešton Smit… Kada je reč o demonskoj neobičnosti i o obilju plodnih ideja, valja reći da Klarka Smita do danas nije nadmašio nijedan pisac. Ko je, osim njega, video tako veličanstveno, raskošno i grozničavo iskrivljene slike beskonačnih sfera i mnogostrukih dimenzija i ko je ostao živ da bi mogao da ispriča priču o tome?“
Povodom
pesme „Dominion“, R. E. Hauard je 1935. napisao Smitu: „Ne preterujem kada
kažem da ne mislim da sam ikada pročitao bolju pesmu od ove. Dao bih svoj prst
kojim potežem oroz za sposobnost da navedem reči da plamte i gore onako kako ti
to činiš.“ O Smitovom čarobnjačkom umeću baratanja rečima govori i veliki Rej
Bredberi (Ray Bradbury). On je, inače,
priznavao da je priča „Grad pesmonosnog plamena“ bila „važna za moju
stimulaciju da postanem pisac“ i da je ta priča „trajno dotakla i izmenila i
uzbudila“ njegov život. Na koricama i prvim stranama mnogih izdanja Smitovih
knjiga stoje Bredberijeve reči: „Načinite jedan korak preko praga njegovih
priča, i uranjate u boju, zvuk, miris i teksturu – u jezik.“ Pionir fantazije i
horora, Fric Lajber (Fritz Leiber), takođe je poštovalac Smita, za kojega je
tvrdio da je „jedan od najoriginalnijih pisaca, koji je trpeo najmanje tuđeg
uticaja, a da je meni znan.“ 
Izuzetan pisac kakav je Harlan Elison (Harlan Ellison), inače notoran kao mrzovoljna osoba bez dlake na jeziku, prosto se topio od miline kad bi počeo da govori o K. E. Smitu, za čije priče kaže da su ga izbacile iz neznanja o granicama jezika. „Jedan griz zabranjenog voća njegove lapidarne proze i nađem se obuzet, preplavljen, superprožet; osetim se opijen jezikom, netipično oponašajućim; jezikom koji se upušta u besramno barokni napad na ideju kojom se bavi, sa sintaksom toliko bogatom i zaparenom vizuelnim evokacijama da se to graniči sa logorejom. Stil toliko ružičast da to prelazi u ultraljubičasto. Stil pisanja koji bi naterao Hemingveja da dobije osip.“ Pišući o Smitovoj zbirci Izvan prostora i vremena kao o jednoj od sto najboljih horor knjiga svih vremena, kazao je: „Njegove priče, kao tihe pesme u steni, izvan su dosega modernih čitalaca osuđenih na nepismenosti u džepnim izdanjima zbrkane horde ’horor’ pisaca koji su pokrali zalihe Smitovog dela.“
Pohvalama vrhunskih pisaca pridružuju se vodeći kritičari i proučavaoci žanra. Stiven Džons u svom pogovoru jednom od najboljih izbora Smitovih priča kaže da „njegova unikatna proza i poezija ostaju sa nama kao zaveštanje njegovog trajnog genija i imaginacije.“ Kada je Smit doživeo priznanje da se nađe u prestižnoj ediciji Pingvinovih klasika, priređivač tog izdanja, S. T. Džoši, u predgovoru je napisao: „Ovaj opus otelotvorava zadivljujuće oslobađanje imaginacije izvan granica poznatog i ovozemaljskog.“ Istaknuti pisac i priređivač, Džef Vandermer, uvrstio je priču „Genius Loci“ u antologiju The Weird, a u uvodnoj belešci ispred nje istakao autorove „zapanjujuće uzlete imaginacije“. Brajan Stejblford u odrednici o Smitu u dvotomnoj enciklopediji horor književnosti kroz istoriju piše: „Priče koje je proizveo tokom svoje jedine kratke faze užurbane produktivnosti, između 1929. i 1934., konstituišu jedan od najistaknutijih opusa u imaginativnoj književnosti.“
Sapienti sat!
Ova velika i bucmasta mračna lepotica koštaće vas ovoliko:
puna (knjižarska) cena 2.750 din.
Sa popustom,
u pretplati kod Orfelina: 2.200 din.
Tomas Ligoti: TEATRO GROTTESCO
Ovu sam vam knjigu detaljnije već predstavio pre nekoliko dana: kome je to promaklo, neka pogleda to naširoko OVDE.
Ukratko rečeno, ovo je poslednja prava, velika
Ligotijeva zbirka. Posle nje je skoro sasvim zanemeo – posle TEATRA nije više
nikad sačinio pravu, punokrvnu zbirku od trista strana, sa tucetom priča.
Zbirka TEATRO GROTTESCO predstavlja vrhunac
Ligotijevog pisanja – nije ni čudo da je posle nje zanemeo, rekavši (skoro) sve
što ima u najboljem mogućem obliku. Kad čovek dosegne ovakav vrh, možda je i
bolje da zaćuti, dok je na njemu… Ovde su sve njegove teme i motivi
predstavljeni u njihovim vrhunskim izdanjima: karnevali, cirkusi, sporedne
atrakcije, klovnovi, lutke-marionete, zlokobne zabite varoši i varijacije
neživota u njima, kafkijanski užas korporativnog života, fabrike košmara,
dubiozna uloga umetnika u proživljavanju i predstavljanju jedva-opisivog užasa,
itd.
Teatro grottesco - puna cena 1320, sa popustom kod Orfelina – 1.000 din.
ČEMER ĐAVOLJEG JUTRA
(6. knjiga iz serijala o „čudnovatima“ G-ĐICE PEREGRIN)
- Rensom Rigs
Ovo je poslednji, šesti roman u čuvenom, popularnom serijalu o čudnovatoj deci gospođice Peregrin.
U ovoj bogato ilustrovanoj knjizi, štampanoj u punom koloru, sa bizarnim starinskim crnobelim fotografijama na koje ste već navikli, na skoro punih 500 strana – saga o „čudnovatima“ se završava!
Kako? Uverite se, najzad, u ovom fascinantno vizuelno opremljenom izdanju!
Čemer Đavoljeg jutra - puna cena 1.760, sa popustom, direktno kod Orfelina: 1.400 din.
Pretplata kreće 20. septembra i traje do 20. oktobra.
Knjige izlaze iz štampe
u drugoj polovini oktobra.
Pretplatnici koji to
žele, mogu ih preuzeti na Sajmu knjiga u Beogradu (24-31.10.).
Ostalima se šalju poštom
odmah posle Sajma, odnosno od 1. novembra.
Da sumiramo:
Cene su:
Knjiga
Ejbonova - pretplatna cena 2.200;
Teatro
grottesco - pretplatna cena 1.000;
Čemer
Đavoljeg jutra - pretplatna cena 1.400.
Odaberite šta želite,
saberite sume, i adekvatni iznos uplatite na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska
23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85). Pretplatnik svoje podatke (ime
i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se pretplatio
šalje na: orfelinns@gmail.com.
Ko želi horor lepotice direktno od mene, može i to, nakon što izađu iz štampe, po istim cenama, od početka novembra pa nadalje, do isteka zaliha. Dakle, kod mene samo strava (Smit i Ligoti), bez Rigsa. A imam i još par NEKRONOMIKONA, ko želi da se proveseli. Pišite mi na dogstar666 at yahoo dot com.