ZARDO i DUBOKO CRNILO

Ljubitelje horora i ekscentrično mračnih ludila Veseli četvrtak je nedavno obradovao sa dva kolekcionarska izdanja na koja želim da vam skrenem pažnju. Sticajem okolnosti („slučajnos? ne bi reko!“) za oba ova izdanja upravo ja sam napisao opširne pogovore.

Da vidimo o čemu se radi.

 

 ZARDO 

 

ZARDO? Šta je, dođavola, to? Prikvel za ZARDOZ, onaj bizarni SF-trip s kraja 1970-ih u kojem se Šon Koneri glupira u crvenim tangama? You wish!

            Ne, ovo je još luđe: radi se o čedu Ticijana Sklavija, tatka na Dilana Doga, koje je raznim oblicima protivprirodnog bluda razmnoženo u čak tri blesave inkarnacije. Slušajte pažljivo, treba malo koncentracije za ovo: prvo je Sklavi sam samcit, bez tuđe pomoći, dakle rukobludno, napisao novelu pod naslovom „Nero.“ (sic) koja je objavljena kao zasebna knjižica.  

Ko pročito – pročito, jer Sklavi je kasnije – jer mu se tako moglo, pošto je ekscentrični čangrizavi genije – zabranio da se to pisanije dalje štampa u Italiji, i sad je tamo „out of print“ i verovatno ga žabari masno plaćaju preprodavcima, ako negde budu srećni da na njega nalete (u nekoj SAFARI, recimo).

Onda je – jer tako mu se moglo, bio je superstar te 1992. – prema toj noveli Sklavi napisao scenario za film, pa ga provukao kroz režiju Đankarla Soldija i onda su njih dvojica izrodili film Nero (o tom kult-opskuritetu su čitaoci ovog bloga mogli čitati još pre stotinak godina, OVDE).

Negde u to vreme je Sklavi napisao i scenario za strip prema toj istoj noveli, a onda na to sasvim zaboravio – jer mu se tako moglo, pošto je verovatno bio na drogama i ko zna čemu tokom svojih 15 minuta slave. Onda je neko u Boneliju pre par godina iskopao taj zaboravljeni strip scenario, kazao „Hej, pa ovo uopšte nije loše, dajte ovo neko da nacrta!“ pa su Sklavijevo mentalno čedo dali Emilijanu Mamukariju da ga on obradi na svoj newborn porn način.

Sklavi je u scenariju, tom prilikom, načinio samo dve manje intervencije: promenio je naslov iz Crno. u Zardo i dopisao jednu novu tablu, i rezultat je strip-album ZARDO. Zapravo, slična priča kao u Neru, samo je sad nazvana po glavnom junaku, ne baš šeprtlji, ali ne ni mnogo junačnom liku, koji upada u niz peripetija nakon što njegova cura možda ubije a možda i ne ubije svog bivšeg (zavisi od verzije).

I tako sad imamo: 

1) NOVELU „Nero.“ by Sklavi Novelopisac (odličnu! opičenu! mračnu! duhovitu! grotesknu! jezgrovitu! bez tupljenja, samo krtnina!);

2) film NERO by Sklavi Filmopisac (vrlo dobar, zabavan, ekscentričan, u mnogo čemu pionirski i svež, barem tada kad je nastao);

i 3) strip ZARDO by Sklavi Stripopisac (pristojan, fino crtan, dinamičan, na 46 tabli).

I, šta sad ima u ovom Četvrtkovom albumu?

Tu je NOVELA, tu je STRIP, tu su razni neki dodaci (ispovest crtača Mamukarija, Sklavijevi stari spisi, nacrti i razrade ideja), a tu je i, rekoh već, pozamašan moj POGOVOR „TRI NIJANSE CRNOG“, u kojem upoređujem sličnosti i razlike u ove tri varijacije iste priče (bolje reći, tri varijante sa sličnom polaznom osnovom), gde stavljam veći naglasak na FILM, pošto jedino njega (i kičensinka) nema u ovom paketu.

Bilo bi lepo da uz ovaj album ide i DVD disk sa NEROM, ali to bi sigurno bilo i skupo, a možda i logistički teško/neizvodljivo (taj film kao da nije izašao na DVD-u ni u belom svetu a kamoli sad u Srbiji da ga očekujete). Zato ćete za film morati sami da se snađete – ima ga na Karagargi i tako nekim opskurnim mestima na netu.

Ovo luksuzno izdanje velikog formata i tvrdih korica, u punom koloru, objavljeno je kao druga u ediciji „Međuvreme“ (prva su GLASOVI VODE, takođe po Sklaviju: tu patetično-konfuznu arty smaračinu slobodno možete i preskočiti, osim ako niste opsesivno-kompulzivni analno-zgrtački kolekcionar-fetišista). Redovna cena izdanja je 2.400 dinara, dok se preko E-trafike može naručiti sa popustom, po ceni od 1.920 dinara.

Znam! Nije malo, na ovu skupoću! Ali, to je stotinjak strana proširenog velikog formata u boji, na najskupljem kunstdruku i u tvrdim koricama, i to danas više nije moguće ponuditi po nižoj ceni. Osvrnite se malo oko sebe: nema više ni mira ni stabilnosti, jedino još ima Vučića! I inflacije! Papir i koričenje poskupljuju nekoliko puta mesečno… Dakle, ne morate leba da jedete baš svaki dan, alternirajte malo, i kupite sebi ovo izdanje dok još ima!

 

 

 DUBOKO CRNILO 

 

Već ste u redovnoj seriji DILANA DOGA imali prilike da zavirite u epizodu koju je nacrtao ROI prema scenariju DARIJA ARĐENTA (!) napisanom uz blagu pomoć Stefana Pijanog, Pijanija, tako nešto.

Dilana ovog puta radoznalost (a ne standardni angažman) odvede – u podzemlje seksa, u svet SM-a, uzbujalih plemića koji se bičuju jer su tako u mogućnosti, ali naravno da tu ima i ubijanja… Ubi’ il’ poljubi – to je lažna dilema!

Kažem, mogli ste prošle godine da u ovu epizodu zavirite (broj 383), ali tek sad, u ovom kolekcionarskom izdanju, možete stvarno – na velikom formatu i na luksuznom papiru, da zaista fetišistički mastur… ovaj, uživate u spektakularno meraklijskom crtežu Korada Roija!

Jeste, to je ta priča, samo odštampana na kvalitetnoj ofsetnoj hartiji, na mnogo većem formatu i obogaćena dodacima o stvaranju epizode, isečcima iz scenarija, detaljima o tome kako je prvobitno trebalo da se zove i sveobuhvatnom analizom Arđentovog stvaralaštva, koju je ekskluzivno za ovo izdanje napisao doktor Dejan Ognjanović.

Tačnije, u tom izdašnom pogovoru bavim se i vezom između Engleza i biča/sadomazohizma, između dekadentne literature i Arđenta i Dilana i raznim drugim kinky stvarima.

Kažu neki da je samo zbog ovog eseja vredno nabaviti ovo izdanje – a ja ću skromno reći da je Roijev crtež ipak glavni razlog za to, a ja sam tu negde u prikrajku, kao popriličan dodatak koji možete razmotriti ako vam je do promišljanja i analiziranja onoga što čitate.

Neću ovde mnogo da tupim i brbljam (uveliko redigujem tekst POETIKE HORORA za novo, spektakularno izdanje!), zato neka slike govore: koga ne ubede one, neću ni ja!

možda će Skrobonja?

Jedno je sigurno: ovo će vas izdanje definitivno ubediti da su santimetri itekakao važni, da veće jeste bolje… O, koliku samo razliku čini taj veći format, koliko tek sad i tek ovde može da se uživa u svim finesama Roijevog majstorstva…

Porediti ovo mega-izdanje sa onim ranijim, za trafike, je kao porediti gledanje filma u bioskopu, na ogromnom platnu, u odnosu na njegovo „gledanje“ na telefonu!

Nabavite ovu lepojku dok se nije rasprodala: verujte, isplati se imati je, držati je u rukama, dahtati i znojiti se nad ovim masnim stranicama – naravno, dok je držite u svojim crnim kožnim rukavicama, jer ponavljam, ovo je kolekcionarska lepotica, samo za hendlovanje u rukavicama i sa zaštitnim celofanom!

Uzgred, još samo 10 dana traju PRETPLATNI USLOVI na DIVLJU KAPELU i druge moje knjige (NAŽIVO, PROKLETIJE, KULT GULA): očekujem da iz štamparije dobijem primerke DIVLJE KAPELE krajem iduće nedelje, tj. oko 20. maja, a posle toga… videćemo. Pišite mi i naručujte čim prije!