LEGENDA O ARNU

 

Autori: Žan-Klod Gal (crtež), Žan-Pjer Dione (scenario) + Filip Pikare, Bil Mentlo (ko/scenaristi po jedne epizode)

Originalni naslov: Épopées fantastiques 

Format: 210 x 297 

Broj strana: 200 

Povez: Tvrdi 

Kolor: crno-belo 

Godina izdavanja: 2022. 

Izdavač: Stalker, Beograd

Biblioteka: Zona

https://stalker.rs/prodavnica/zona/legenda-o-arnu/

 

Šta kaže izdavač?

 

Legenda o Arnu zbirka je stripova koja spada među klasike epskofantastične literature. U njoj su priče o junacima i bitkama iz sveta koji nije naš, mada bismo lako mogli da zamislimo da su se slične priče zaista odigrale. U noj ima i mačeva i magije, ali pre svega ljudi koji kroje svoju i sudbinu svog sveta. To je muški svet rata, nadmetanja, krvi, znoja, mišića, osvete i trijumfa. Pa ipak, neretko se naglašava kako uprkos, ili možda upravo zahvaljujući, nabrojanom ove priče prenose antiratnu poruku.

Tvorci ove knjige, Žan-Pjer Dione i Žan-Klod Gal, dva su autora od izuzetnog značaja u svetu ljubitelja stripa. Iako su nastale još na početku njihovih opusa, prve priče o armijama Osvajača i Arnu spadaju u najvažnije koje su stvorili. Nije nepravedno primetiti kako je Dione u izvesnoj meri podredio svoje pisanje Galu dopustivši mu da raširi krila toliko široko da ga u najvećoj meri zbog ovih stripova danas svrstavamo u evropski crtački Panteon.

 

Zavirite u knjigu:
legenda_o_arnu_zavir.pdf

 

 

Šta kaže Ghoul?

 

LEGENDA O ARNU je jedan od najlepše nacrtanih stripova koje sam ikada imao u rukama: zadivljujuća crtačka veština spojena je sa pompeznim prizorima izvedenim u tehnici „sitnog veza“.

Fantastični, egzotični svet – čas neka evropolika, Francuskolika Evropa (?) sa vitezovima i katedralama, čas neka bliskoistočnolika pustinjetina sa svojim kitnjastim hramovima i velelepnim gradovima, što novim, što polusrušenim – zapravo je izmaštani, aistorijski svet, prikazan sa realizmom kakav se retko viđa.

Namerno naglašavam svet, a ne junaka, jer svet ovog stripa fascinantniji je od nominalnog glavnog junaka, koji se u bizarnoj strukturi ove pripovesti prvi put javlja, kao dečak, tek na 80. strani od ukupno 190 koliko ih strip ima (plus još 5-6 sa kolor reprodukcijama korica).

Svet ARNA najviše me podseća na fantazijske svetove Klarka Eštona Smita (da li ste već nabavili KNJIGU EJBONOVU, i zašto niste?), ali sa donekle zatomljenom fantazijom, a sa nešto povećanim realizmom.

Ovime hoću reći: da, postoje ovde čarobnici, i vidimo ih na delu kako izazivaju magijska dejstva koja nisu sasvim sa ovoga sveta, ali nema tu baš nekih preteranih demona i kreatura iz Smitovih poetskih delirijuma. Da, u jednom neočekivanom trenutku, pred kraj ove duge avanture, videćemo u horor-akciji i spektakularno zastrašujuće biljke-pijavice koje proždiru ljude, a izgledaju skoro kao kakva lavkraftovska amorfna masa pipaka, neki šogot u spoju sa ljudožderskom vegetacijom iz Smitove priče „Seme iz grobnice“.

Ali to su izuzeci. Fantastika je ovde više u nagoveštajima, u atmosferi, u potencijalu, nego u ostvarenom, prikazanom. Ipak, ovo je definitivno svet prikazan kao takav da u njemu magija itekako postoji, a granice mogućeg i verovatnog ozbiljno su rastegnute, sa onostranim stalno tu negde, iza ugla.

Kad sam već kod asocijativnog polja u koje bih smestio ARNA, mogu reći da me je često podsećao na remek-delo Dejana Nenadova, ELAZAR, album od više kraćih priča takođe smeštenih u nekakvo izmaštano pustinjsko kraljevstvo u kojem se, kao i u ARNU, sudaraju ljudske strasti, borba za vlast, smrtnost i – besmrtne sile i vrednosti koji mogu, ali i ne moraju uvek imati eksplicitno fantastično otelotvorenje. Ova sličnost naročito važi za izrazitije metafizički intonirane početne epizode albuma o ARNU, koje su mi čak i draže od Arnovog osvetničkog pohoda…

Na vizuelnom planu, naročito kad Gal do najsitnijih detalja crta super-egzotične hramove i gradove i njihovu titansku arhitekturu, povremeno me je vizuelnost podsećala na Filipa Drijea, čijim je odličnim albumom NOĆ (klikni za moj prikaz) Stalker i započeo svoju kratku ali već vrlo slatku izdavačku avanturu. (Istina, u tom albumu nema stilizacije o kojoj govorim, jer svet NOĆI nije svet fantazije nalik ARNU. Za to bolje potražite, recimo, Drijeov LONE SLOANE serijal, koji se nadam da će Stalker moći da dovede i domaćim čitaocima…)

Što se scenarija tiče, on je u senci crteža, ali ovo, bar iz mog ugla, nije kritika, jer kao što ja to uvek ponekad kažem, u vizuelnim umetnostima uvek mi je primarna vizuelnost – ili prostije rečeno, radije ću da uživam u odlično crtanom stripu čija je priča tek OK, nego da se divim spektakularno vickastim i neznamkolko pametnim dijalozima u preogromnim balonima teksta koji natrpavaju kadrove sa tek OK crtežom (školski primer ovoga: PREACHER).

Dakle, Arnova putanja, od ugnjetenog i porobljenog dečaka do odraslog ratnika i osvetnika, i njegov pohod na zlikovce, i zauzimanje njihovog mesta (ali doslovno, što znači: pretvaranje u vladara ni po čemu boljeg od tih koje je zamenio) izvedeni su korektno, dovoljno zanimljivo, ali ni blizu tako maštovito i narativno složeno kao što je to crtež koji sve to prati (ili koristi kao alibi da se razmahuje).

Sve u svemu, za crtež od mene A+ a za scenario B+ što, u krajnjem skoru, još uvek ovo čini izuzetno vrednim i dobrim izdanjem koje bi sebi trebalo da pribave pre svega svi ljubitelji epske fantastike, mada će i hororisti imati itekako mesa da sebi ovde glođu, ne samo u brojnim scenama krvavog nasilja (glave se rascopavaju i odsecaju, ruke se seku, krv šiklja, nema skrivanja), nego i u svim tim magijskim epizodama, čarobnjacima, pustim tajanstvenim gradovima, ruševinama, hramovima, zmijurinama, pipkoidnim šogot-biljkama i drugim čudima.

Dakle, zbog svega toga, savetujem da zaronite u KNJIGU ARNOVU, a kad se zarazite tom fanta-epskom egzotikom, bacite se u još fantastičniju, još hororičniju, još egzotičniju KNJIGU EJBONOVU…