U narednim danima u Beogradu se skoro preklapaju čak dva važna i pažnje vredna horor dešavanja. Na oba, naravno, i ja učestvujem. Dakle, nek obrate pažnju svi ljubitelji horora, i znalci i novoinicirani.
Prvo, Festival srpskog filma fantastike (FSFF), praćen Šetnjom zombija (u subotu), biće održan od 10. do 12. novembra u Dvorani kulturnog centra Beograda.
Festival će otvoriti američki horor film Gospodar pakla Dejvida Bruknera (David Bruckner), u četvrtak 10.11. u 20h. Prvo i jedino bioskopsko prikazivanje (sa DCP-a). Sad i nikad više.
 |
| Otvaranje festivala je u 19.30, film je u 20.00 a Q&A je u 22.00 |
Nakon filma, u 22h, Dejan
Ognjanović vodi Q&A sa članovima srpske ekipe (glumci i majstori za efekte)
koji su učestvovali u ovom filmu.
.jpg) |
| naše gore list: Vukašin Jovanović Maska! |
Na festivalu će biti prikazano i obilje domaćih i stranih kratkih horor filmova, dva dugometražna domaća niskobudžetna sa elementima horora (igrani film Studenac Borka Brajovića i dokumentarni film Koreni, koji je režirala Tea Lukač), a festival će zatvoriti švajcarsko-finska akciono-avanturistička horor komedija Pobesnela Hajdi Johanesa Hartmana i Sandra Klopštajna (Johannes Hartman, Sandro Klopfstein), koji su i gosti festivala.
 |
| naše gore list: Gorica Jegodić - Majka |
Još podataka o festivalu imate u najavi OVDE.
Kompletan PROGRAM, sa satnicom i više podataka o filmovima, imate OVDE.
Drugo, i još važnije: evo prve srpske konferencije u potpunosti posvećene horor filmu.
12-13. novembra 2022. godine, u okviru redovnog Festivala američkog nezavisnog filma u Domu omladine, predviđena je konferencija na temu Savremene tendencije u američkom horor filmu. Nju osmišljava, organizuje i sprovodi dr Dejan Ognjanović.
Biće osam učesnika, koji će izlagati na osam tema. Svako izlaganje trajaće oko 20 minuta. U planu su dve sesije, u dva dana, od po četiri izlaganja, nakon kojih je predviđena i diskusija. Izlaganja su uživo, osim u slučaju jednog učesnika iz inostranstva, koji će se javiti preko Zooma ili Skypea.
Na konferenciji će učestvovati poznati domaći, regionalni i inostrani filmski kritičari i poznavaoci žanra mlađe i srednje generacije: pet iz Srbije, i po jedan iz Hrvatske, Belgije i Engleske. Nakon završetka konferencije radovi učesnika biće objavljeni u dvojezičnom zborniku (na srpskom i engleskom), uoči sledećeg izdanja festivala (ujesen 2023. godine).
Na sadašnjem festivalu moći ćete da kupite zbornik radova sa prošlogodišnje konferencije, gde sam ja imao izlaganje o novijem američkom horor filmu (posle Veštice), pa ćete, pored ostalih, i taj rad naći u toj knjizi.
8. IndieBelgrade:
Konferencija “Savremene tendencije u
američkom horor filmu”
12. i 13. novembar 2022.
od 15:00 do 17:00
Mesto: DOB - Klub
(Klub je na 1. spratu, nasuprot Amerikani)
RASPORED:
SUBOTA 12.11.
(15-17 h)
1. Žanrovska ortodoksija i inovacija – Miloš Cvetković
2. Rimejci, nastavci, franšize, ributovi – Mateja Đedović
3. Rasna pitanja (#black lives matter) – Igor Stanojević
4. #Metoo i toksična muškost – Mario Kozina
NEDELJA, 13.11.
(15-17 h)
1. Rodna (LGBT) pitanja – Dragan Jovićević
2. „Elevated horror“ / „Post-horror“ – Dejan Ognjanović
3. Torture Porn fenomen – Romain Roll
4. Politička korektnost i smrt subverzivnog B-filma – David Flint
Detaljnije o izlaganjima i učesnicima:
PRVI DAN:
SUBOTA 12.11.
(15-17 h)
Žanrovska
ortodoksija i inovacija u savremenom američkom horor filmu - Miloš Cvetković
Tema izlaganja je odnos savremenih autora prema tradicijama horor filma,
odnosno u kojoj meri se oni oslanjaju na postojeće tradicije i prethodne autore,
a gde se i na koji konkretno način ogleda njihova inovacija. To će biti
analizirano kroz sledeće korake:
Identifikovanje najvažnijih autora o kojima će u izlaganju biti reč (Majk
Flanagan, Džejms Von, Ari Aster, Robert Egers, Džordan Pil, Taj Vest, Karin
Kusama).
Džejms Von i Majk Flanagan: Dva lica mejnstrim horora. Njihov odnos spram
nasleđa modernog horor filma. Da li ima smisla govoriti o novom Vesu Krejvenu,
Džonu Karpenteru itd. Paralele sa žanrovskim uzorima i inspiracijama (filmskim
i književnim).
Aster, Egers i Pil i tzv. "elevated horror": Između marketinškog trika i istinske inovacije. Na koji način se kroz ovu odrednicu inovacija može tretirati kao udaljavanje od žanra, odnosno zašto je taj pristup ipak pogrešan.
Ostali savremeni autori i njihove konkretne tematske preokupacije. Porodični odnosi kao izvor horora u filmovima Arija Astera; folklorni horor Roberta Egersa; angažovani horor Džordana Pila; preispitivanje tipskih likova u filmu Jennifer's Body Karin Kusame; oživljavanje duha 70-ih u filmovima Taja Vesta.
Miloš Cvetković, rođen 1979. u Beogradu. Studira Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. O filmu piše od 2005. Objavljivao kritike, eseje i druge tekstove za: Internet magazine Popboks i Libartes, časopise Yellow Cab, Huper i Filaž. Esej pod nazivom: „Film osvete – Balada o svirepom Radivoja Lole Đukića“, objavio je u okviru zbornika Novi kadrovi (CLIO, Beograd, 2008). Objavio filmske eseje u knjigama: 101 Sci-Fi Movies i 101 War Movies (Barron’s, New York, 2009).
Popcorn Horror – Mateja Đedović
Koji su metodi kojim filmski studiji pokušavaju da učine horor filmove prijemčivim najširoj mogućoj publici? Kako primenjuju “Marvel model” na postojeće intelektualne svojine u horor žanru u težnji da izgrade franšize i filmske univerzume? Kako se savremene horor franšize razlikuju od nekadašnjih? Zašto veliki studiji i dalje ne uspevaju da prodru na horor tržište (npr. stalni neuspeh pokretanja Dark Universe franšize)? Kako izgleda Blumhouse model koji je i dalje jedan od najuspešnijih u filmskoj industriji?
Mateja Đedović je apsolvent multimedijalne režije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Režirao je nekoliko kratkih filmova koji su učestvovali na brojnim međunarodnim filmskim festivalima. Reditelj je nagrađivane opere za decu “Dečja soba” u Malom pozorištu Duško Radović. Učestvovao je na brojnim naučnim konferencijama u Londonu, Kingstonu i Lajdenu gde je predstavljao radove o Denisu Poteru, Kenu Raselu, Stenliju Kjubriku i En Bronte. Objavljeni radovi uključuju “Utopia Gone Wrong: Mirages of Yugoslavia in the Clockwork Mirror” u Historical Journal of Film Radio and Television i “Ken Russell and Dennis Potter: An Extraordinary Parallel” u knjizi “Re-Focus: The Films of Ken Russell” u izdanju Edinburgh University Pressa.
Rasna pitanja (#black lives matter) u novim američkim hororima - Igor Stanojević
Od Belog zombija, preko Vriska 2 i sve do nedavnog niza horora proisteklih iz uspeha filma Beži (Get Out), život Afroamerikanaca i njihovo iskustvo bili su sastavni deo pejzaža horor bioskopa. Cinema of Slay će izložiti najvažnija i relevantna dela savremenog crnog horor filma, istražiti njihove teme i analizirati često neočekivane pristupe njihovom istraživanju.
Igor Stanojević je srpski reditelj, pisac i filmski selektor. Magistrirao je filmsku režiju na Akademiji umetnosti u Beogradu. Njegovi kratki filmovi su prikazani i nagrađivani na mnogim međunarodnim filmskim festivalima. Njegovi tekstovi objavljeni su u Plejboju, Filažu, Kinoteci, Kulturnom dodatku Politike i mnogim drugim publikacijama. Mentor je radionice snimanja dokumentarnog filma MiniDoc. Od 2016. godine radi kao direktor programa festivala Dani slovenačkog filma. Trenutno je selektor festivala Beldocs IDFF.
Film strave nakon pokreta #MeToo - Mario Kozina
Pokret #MeToo u središte je interesa javnosti
stavio problem seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja kojem su izložene žene
u poslovnom okruženju, posebice u miljeu filma, televizije i showbusinessa.
Rasprave koje je potaknuo pokrenule su promjene u reprezentaciji ženskih i
muških likova na filmu, pa tako i filmu strave, u nekim slučajevima dovevši u
pitanje i žanrovski DNK. Kroz analizu tema, motiva i postupaka iz nekoliko
nezavisnih i studijskih naslova nastalih nakon 2018. godine ovo izlaganje
istražit će utjecaj pokreta #MeToo na suvremeni horor, s naglaskom na promjene
u karakterizaciji likova, konstrukciji zapleta, izgradnji strave i konceptu
čudovišta.
Mario Kozina (Zagreb,
1987) magistrirao je komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu
Sveučilišta u Zagrebu. Programski je voditelj kina Kinoteka i Ljetne pozornice
Tuškanac u Zagrebu, vanjski je predavač na Akademiji dramske umjetnosti u
Zagrebu te član selekcijske komisije Festivala eksperimentalnog filma i videa
25 FPS. Tekstove je objavljivao u nekoliko hrvatskih specijaliziranih časopisa
i portala, na radiju i televiziji, a za svoj kritički rad osvojio je nagrade
Hrvatskog društva filmskih kritičara.
DRUGI DAN:
NEDELJA, 13.11.
(15-17 h)
Rodna pitanja u novom američkom
horor filmu – Dragan
Jovićević
Iako
se čini da eksploatacija kvir sadržaja uzima posebnog maha i udela u hororima
poslednjih godina, kvir je bio nerazdvojni činilac brojnih ostvarenja žanra
tokom njegove istorije. Horor filmovi su podrazumevali brojna rodna iščitavanja
bilo da su ona bila skrivena ili su se autori bavili telesnim transformacijama,
skrivenim identitetima… Od filmova Džejmsa Vejla, jednog od prvih autovanih
homoseksualaca među rediteljima, istorija kvira i horora čini se neraskidivom,
a primera je mnogo. Danas, LGBT pitanja postaju ključni pokretači filmskih
radnji, a samo neki od primera su filmovi They/Them ili Bodies,
Bodies, Bodies.
Dragan Jovićević je doktorirao teoriju filma i medija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (2016) i diplomirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu (2001). Osnivač je Udruženja Grajfer (Greifer), u čijoj produkciji trenutno nastaje nekoliko filmova, različitih žanrova i formata, koje potpisuje kao autor i producent. Urednik je kulture u nedeljniku NIN i novinar sa dugogodišnjim iskustvom. Objavio je tri teorijske knjige o filmu, jedan roman, brojne kratke priče, eseje i naučne radove iz oblasti filma i kulture. Učesnik je evropskih filmskih radionica za igrane, dokumentarne i animirane filmove. Radio je na domaćim i stranim filmskim festivalima.
Koliko je „Uzvišen“ bio naš „Post-horor“? –
Dejan Ognjanović
„Uzvišeni“, ili „Post-horor“ je etiketa koja se javila u poslednjih pet godina kako bi opisala neke od istaknutijih novih američkih i svetskih horor filmova, kao što su It Comes at Night, A Ghost Story, Personal Shopper, The Neon Demon, i drugi, i izdvojila ih iz pretpostavljeno nižeg ranga „čistih“, umetnički neambicioznijih žanrovskih filmova. U ovom radu preispituju se ova klasifikaciona strategija i njen implicitni vrednosni sud, a pre svega njena estetska i žanrovska (ne)utemeljenost.
Dejan Ognjanović (1973) je pisac, filmski i književni kritičar, prevodilac, esejista. Doktorirao 2012. na Filozofskom fakultetu u Beogradu s temom „Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti”. Objavio knjige Faustovski ekran (2006), U brdima, horori (2007), Studija strave (2008), Poetika horora (2014), Više od istine: Kadijević o Kadijeviću (2017), The Weird World of H.P. Lovecraft (2017) i Kult Gula (2019), tri romana (Naživo, 2003; 2010; 2019), Zavodnik (2014; 2015; 2021) i Prokletije (2021) i zbirku priča Divlja kapela (2022). Filmske kritike i eseje objavljivao u vodećim srpskim časopisima, kao i u inostranim magazinima, popularnim knjigama i akademskim zbornicima (SAD, V. Britanija i Kanada). Stalni je saradnik vodećeg svetskog horor magazina Rue Morgue od 2010. Urednik je edicije „Poetika strave“ u Orfelinu od 2015. godine. Bio je u najužem izboru za vodeću svetsku horor nagradu „Brem Stoker“ 2022. godine, u kategoriji eseja.
 |
| na slici: Dr Ghoul and Mr Roll |
Fenomen „Torture Porna“ - Romen Rol
Danas je „Torture Porn“ izraz koji opisuje podžanr u žanrovskom, horor ili fantastičnom filmskom svetu. Pre smo ga zvali „Slasher“ ili samo horor filmovi, ali od 2006. godine, kada je prvi put upotrebljen ovaj izraz, on je i sam postao podžanr. Postoji li razlika između starih horor filmova, slešera i podžanra „Torture Porn“ i šta je učinilo ovaj fenomen tako popularnim?
Romen Rol (Romain Roll), rođen u Luksemburgu, od detinjstva je fasciniran žanrovskim filmovima. Suosnivač je i konsultant BIF-Marketa, jedinog tržišta žanrovskih filmova u Evropi, kao i član komisije za selekciju dugometražnih igranih filmova Međunarodnog festivala fantastičnog filma u Briselu u Belgiji (BIFFF). Romen je dugo bio koordinator Melijesove međunarodne federacije festivala (MIFF) i već 35 godina je uključen u žanrovsku filmsku industriju. Tokom deset godina vodio je Međunarodni filmski festival Cinenigma Lukembourg. Takođe je glumio u trileru Pola Baroa „Nature Morte“ i u „Čudna boja suza vašeg tela“ Helene Katet i Bruna Forzanija.
Horor, politička korektnost i smrt
subverzivnog B-filma – Dejvid Flint
Kako horor film sve više ulazi u mejnstrim, a kulturni ratovi zahtevaju da ljudi zauzmu strane u sve krhkijim društveno-političkim podelama, da li je moguće da žanr izgrađen na iskorišćavanju naših najdubljih strahova i podrivanju društvenih normi ostane relevantan? Može li horor pritiskati potrebnu dugmad a da nikoga ne uvredi ili će sve više igrati na sigurno? Da li se horor film može prilagoditi i procvetati u svetu u kome se toliko tema smatra ili kulturološki osetljivim ili potpuno nedopustivim, i gde svaki pokušaj da se prekorače ti tabui rizikuje da bude viđen kao jednostavno reakcionaran? Da li je horor kakav smo poznavali mrtav? I ako jeste, da li to treba da nas zanima ili treba da tražimo novi način da zastrašimo publiku?
Dejvid Flint (David Flint) je slobodni pisac koji je opširno pisao o hororu i kultnom bioskopu. Njegove knjige uključuju Ten Years of Terror (FAB Press), Sheer Filth (FAB Press), Zombie Holocaust: How the Living Dead Devoured Pop Culture (Plexus), Babylon Blue (Creation), Horror Out of Control (Reprobate Press) i Satan Superstar (Reprobate Press) i pisao je za različite knjige i časopise kao što su Penthouse, The Dark Side, Delirium, Flesh and Blood, The Dennis Hopper Top Ten, Torture garden: Body Probe, Rapid Eye i Redeemer. Dao je audio komentare, video eseje i tekst knjižice za Blu-rej izdanja filmova Nightbreed, The Brotherhood of Satan, Edge of Sanity, Love Brides of the Blood Mummy, Last House on the Left, The Devil's Men i The Garden of Torments.
Ulaz na konferenciju je slobodan: dođite, počujte, pribeležite, uključite se u diskusiju! Ovo je zaista unikatna prilika – ko god može, a horor ga zanima, neka je ne propusti.