Šta čitaju oni koji pišu: Dejan Ognjanović

 

            Ako do sada još niste otkrili književni web magazin GLIF, savetujem vam da ga prelistate: ima zanimljivih stvari. Nema mnogo žanra, još manje horora, ali ako vas zanimaju domaća i strana nežanrovska književnost, ima vrednih eseja, prikaza i intervjua.

            Intervjua? Kakva slučajnost (or is it?) – u njihovoj rubrici „Šta čitaju oni koji pišu“ našao sam se, ove zime, i ja. Ako vam je promaklo kada je to izašlo, 22. februara 2023. na GLIFU, i to baš OVDE, onda evo vam sada premijerno, odmah ispod.

 

 

 

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

= Dečaci Pavlove ulice. Prva knjiga koju pamtim da mi se baš baš dopala, otprilike u 2. ili 3. razredu o.š, a da je nisam morao čitati (nije bila u lektiri: čitao sam je „za dušu“, na preporuku starije rođake.)

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

= Demijan, Hese. Čitan sa 18 godina, kad i treba. Ta mi je knjiga prva otkrila da to što piše u knjigama može i duboko da se tiče mene lično, mog života i nazora, da nije samo manje-više zabavna razbibriga kakve su mi bile knjige do tada čitane.

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

= Lavkraftu. Neiscrpan je. Titan. Genije. Najbogatija horor mašta koja je ikad postojala.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

= Gospodar prstenova. Pokušao sam prvi put sa 18 godina, na srpskom, i mučio se sve do pred kraj prve knjige (od tri). U to vreme u jeku mi je bilo otkrivanje subverzivnih, radikalnih autora (De Sad, Selin, Kafka, Barouz), i ovo mi je delovalo kao isprazno, prevaziđeno, a-moderno idealizovanje tradicionalnih vrednosti s kojima nisam nikako korespondirao. Zatim sam, nekoliko godina kasnije, uzeo to isto, ali na engleskom: ovog puta hteo sam samo da obogatim svoje znanje engleskog, da uživam u stilu nevezano od sadržaja koji me i dalje nije zanimao – ali, ne vredi. I ovog puta sam se smorio negde oko kraja prve knjige, i shvatio da mi je gubljenje vremena dalje se boriti s tim tekstom.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

= Tihi Don. Mrzim tu knjigu, mrzim njen ogavni obim, mrzim moranje (lektira!), mrzim što sam divne letnje dane jednog raspusta traćio na tu knjigu (a ne neku vredniju), mrzim piščevo detaljno opisivanje kretanja vojnih formacija u neznam-kojim bitkama, mrzim sve u vezi s tom knjigom.


U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

= Ne znam. Ovo me je pitanje zateklo, jer o čitanju i knjigama ne razmišljam na taj način. Nikad nisam tražio eskapizam u literaturi – naprotiv, sad kad razmislim, sve moje najomiljenije knjige opisuju užasne, košmarne, paklene svetove u kakvima ni u ludilu ne bih voleo da živim – ne mislim samo na dela horor žanra, nego i uopšte (Proces, Zamak, Mučnina, Stranac, Putovanje nakraj noći, Sudar…).

 

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

= Zahvaljujući Kindlu, sada takvih situacija praktično više i nema.

 

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

= Pošto sam urednik nekoliko edicija u Orfelinu, tamo upravo, već sedam godina unazad, ostvarujem svoje želje u tom smislu: samo treba pogledati spisak u ediciji „Poetika strave“. Ali naročito mi je drago što sam, kao urednik a mestimično i prevodilac, ovde doveo Ejkmana, Ligotija, Blekvuda, Makena, Klajna, Topora, Rea.

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

= Kafkin Zamak.

 

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

= Čiča Gorio, Balzak. Šta ja znam, oduvek mi je tzv. realizam bio odbojan, nezanimljiv.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

= Nikad nije prekasno, dok se čita strasno!


Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

= H.F. Lavkraft. Ted Klajn. Dž. G. Balard. Filip K. Dik. Tomas Ligoti.

 

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

= Običnom (tehničkom) olovkom, na marginama, uglavnom ostavljam neke moje lične znake (tačku, ili X, ili kružić, ili crticu), ređe podvlačim redove. Ako je veća deonica, npr. pasus ili cela strana, to obeležim tankom linijom na margini.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odluženje doživotne zatvorske kazne?

= Na ovo sam pitanje već odgovorio na mom blogu, ovde: http://cultofghoul.blogspot.com/2020/05/za-pusto-ostrvo-12-knjiga.html

Ako mora samo po jedna, na ostrvo bih poneo sabrane Lavkraftove priče, a u zatvor – Goli ručak.

 

Šta trenutno čitate?

= Više knjiga i radova o R. L. Stivensonu, u pripremi za pisanje pogovora izboru njegovih horor priča, koji radim za 29. knjigu „Poetike strave“. Od toga se odmaram nekolikim strip izdanjima koja sam dovukao sa Sajma knjiga.