среда, 31. јул 2024.

A QUIET PLACE: DAY ONE (2024)


*(*)
2-

Jao, kolko iritira novi KVAJET PLEJS! Zvučalo je da će biti sranja još iz opisa – ćuj, ba, crnkinja umire od raka, ba, al’ kad alieni spopadnu Njujork, ona se probija, ba, kroz rušev’ne zajedno sa svojom mačkom (zbog koje će, naravno, ba, više puta da rizikuje život) a onda joj se, ničim izazvano, prišljamči još iritantnija kreatura: neki šonjavi izgubljeni patetični Englez.

Ali NE onaj iz Stingove pesme („I’m an alien, I’m illegal alien, I’m an Englishman in New York“…) nego kreatura koja toliko struže po živcima da je film samo zbog njega na ivici negledljivosti! I onda ga ona uzme pod svoje i voda po gradu.

Naglašavam: nije ovo dete-Englez ili tinejdž-Englez. Nije čak ni Englez Sa Posebnim Potrebama, bar ne klinički. Ne, ovo je nekakva matora konjina, ali se toliko oduzeo od strave da je nesposoban da pređe ulicu ako ga crnkinja na samrti s mačkom pod miškom ne prevede preko!

I onda, ako ste očekivali stravu i užas i set-pisove – meh, toga ima za pod zub, jedva malo, reda radi, al’ ubrišite se za to: ovo čak i nije zaista horor, nego dramurdetina o jednoj nezanimljivoj i jednoj iritantnoj osobi u kojoj ne znam dal me više nervira krindž patet’ka, ba: ček da vidite kad Englez uzme da čita crnkinjinu pojeziju… 

ili kad na kraju odu u njenu omiljenu piceriju, naravno, zatvorenu, pustu (ka kojoj se besmisleno lomataju sve vreme, jer, kao, to je njoj poslednja želja, da izede tu jebenu picu pa da umre)… ili kad je Englez odvede u bar gde je njen tatko nekad davno svirao na klaviriću, pa će sad malo i ona, ali tiho, tiše, iznad dirki, jer ne sme od aliena…

Ili više nerviraju usiljene, nelogične, besmislene scene „akcije“, npr. kad ničim izazvani njih dvoje odu u podzemnu železnicu, u mrak i opasnost, među polupotopljene nasukane vagone metroa, i onda reše da zarone pod vodu, ledenu i prljavu, a niko ni da kine na to kvašenje i ladnoću, ni da se smrtno zarazi od te vodurine pune pacovskih i ljudskih govana…

Prvi deo KVAJET PLEJSA, koji me inicijalno nije mnogo oduševio, ipak je remek horora prema ovoj bosanskoj bljuzgi koja se kao kukavičje jaje izdaje za horor. Ne primajte se, ba!

Jao, ali taj završetak, u kojem Englez ulazi u reku Hadson – veliku, jaku, opasnu, ledenu, gde se živom čoveku mišići zgrče posle jednog minuta, ili brže, gde se za tren oka udave i najbolji plivači – i kad počne da pliva JEDNOM RUKOM ka remorkeru nasred reke, s nekakvim preživelima, koji samo njega čekaju...

a "pliva" jednom rukom zato što u drugoj drži mačku, koja skroz mirna trpi to sve, ne otima se (ceo film ne frkne nijednom na aliene, a kamoli, kako sam se zaludno nadao, da šapicom nekoga lupi po glavi kad joj priđe) – jao, pa majku vam nenormalnu, i ko ovo napisa, i ko režira, i ko se na ovo pali i oduševljava! 

No, ne sikirajte se: jes da su ovde milioni Njujorčana izginuli u jednom danu, ali na kraju je maca preživela, a s njom čak i odurno iritantni retardirani Englez! Jedva čekam nastavak... O, bez brige, biće ga itekakao, jer mase i rulje gledaju ovo u čoporima i cvile za još! Možda čak i stvarno bude A QUIET PLACE: DAY TWO - AN ENGLISHMAN IN NEW YORK (2025)!

PS: ahahahaha, a evo i najglupljeg 'objašnjenja' ikada! kaže na Imdb-u, u TRIVIA (a trebalo bi da stoji u GOOFS) ovo: "In ancient Egyptian mythology, cats were guides to the underworld and the afterlife. This would explain why Frodo is so quiet and calm in the face of aliens, explosions and submersion." E, SAD ODJEDNOM CEO FILM IMA SMISLA!

субота, 27. јул 2024.

Izašao GOLEM! Izašao novi Ejkman!

 

Dragi moji, imam vas zadovoljstvo obavestiti da su iz štampe najzad izašle dve nove Orfelinke: među nama su 33. i 34. knjiga u ediciji Poetika strave: Nesmirena prašina Roberta Ejkmana (preveo Strahinja Mlađenović, grafički opremila Aleksandra Dević) i Golem Gustava Majrinka (s nemačkog preveo Luka Račić, grafički opremila Aleksandra Dević).

Detaljne, analitičke pogovore napisao je dr Dejan Ognjanović.

Ako još niste naručili ove knjige, to možete učiniti direktno kod Orfelina na mejl orfelinns@gmail.com.

U knjižare nisu još stigle – doći će početkom avgusta.

Imam i ja jedan manji broj primeraka kod sebe, pa ko voli iz mojih ruku, može ih naručiti i od mene, po pretplatnim cenama (1200 za Ejkmana, 1100 za Golema), samo mi pišite ŠTO PRE, dok ih imam. Dve izuzetne knjige po zaista neshvatljivo samoubilački niskim cenama, ukupno imaju skoro 800 strana kvaliteta!

Naravno, u istom cugu možete uzeti i neke moje knjige ako vam koja još fali: NAŽIVO, PROKLETIJE, ZADUŠNICE, DIVLJA KAPELA, KULT GULA… Pišite na dogstar666 at yahoo dot com – dogovorićemo se!

 

Zašto Golem, pitate? 

Pa to odavno imamo na srpskom, kažete?

Zato što je to klasični roman mračne fantastike/horora, opšte poznat, zasluženo slavan.

Želeli smo da ga po prvi put našoj čitalačkoj publici ponudimo u dostojanstvenom izdanju, adekvatnom njegovom kvalitetu – što do sada nije bio slučaj. Dosadašnja izdanja Golema bila su u mekom povezu i sa slabunjavim, neprikladnim koricama i bez ikakvih ilustracija ili dizajna unutra. Ko voli nek izvoli, naravno, ali neki ipak smatraju da prvorazredna književna dela treba da budu čitaocima dostupna i u prvorazrednom obliku.

Urađen je potpuno novi prevod, naravno sa nemačkog, i naravno uz pomni nadzor i kontrolu obojice urednika, da taj tekst bude najtačniji i najbolji mogući. A uz to je, za razliku od ranijeg prevoda, vrlo pomno lektorisan.

Više detalja o svemu tome u ranijem postu, OVDE.

 

Zašto NESMIRENA PRAŠINA Roberta Ejkmana, pitate?

Zbog EJKMANA!

Ovo je treća zbirka Ejkmana na srpskom – Orfelin ga je prvi i jedini otkrio srpskim čitaocima, u zbirkama HLADNA RUKA U MOJOJ i MORE, POPUT VINA TAMNO, tako da je pomnim pratiocima naših izdanja dobro znano da i ovde mogu očekivati vrhunskog majstora suptilne ali uznemirujuće jeze i strave.

U ovoj obilnoj zbirci, na skoro 400 strana, naći ćete vrhunske priče začudne, podmukle, nepojmljive strave.

            Podrazumeva se da i ovo izdanje sadrži opširan pogovor urednika, Dr Dejana Ognjanovića – ovog puta pod naslovom „Robert Ejkman: Strava tihog očajanja“ u kojem detaljno, na 27 strana, objašnjava kontekst i simboliku ovih tajanstvenih priča.


Nyarlathotep

           

            I bez brige, uveliko se radi na narednim knjigama, čekaju vas neka lepa iznenađenja, samo budite strpljivi.

            Negde u septembru raspisaćemo pretplatu za naaajnovije Orfelinke koje će izaći u oktobru, tačno za Sajam knjiga:

1) drugi tom KNJIGA KRVI Klajva Barkera, sa preostale tri zbirke. Upravo privodim kraju veoma obiman Pogovor… Niste svesni kakva vas otkrovenja čekaju…

2) NE GLEDAJ SADAmoj izbor najboljih priča strave Dafne di Morije.

 U ovoj knjizi naći ćete čuvenu naslovnu novelu, po kojoj je urađen odličan, klasični engleski horor DON’T LOOK NOW 

koji se dešava u Veneciji, sa nedavno preminulim Donaldom Saterlendom,

zatim novelu PTICE, po kojoj je Alfred Hičkok snimio svoje remek-delo, kao i pet manje znanih, ali zaista izuzetnih priča strave koje će vam biti pravo otkrovenje.

Ako tako poželite, PTICE možete uskoro kupiti i kao zasebnu knjižicu kod jednog drugog domaćeg izdavača, a možete ih čitati i u Orfelinovom stručnom tretmanu, u okviru ove zbirke. Izbor je vaš!

3) SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA: novi prevod, by Dr Ghoul, gnusno nekrofilnog okultnog košmarnoužasnog romana H. F. Lavkrafta.

A možda će biti i još ponešto: pratite ovo mesto i ZNAĆETE prvi.


среда, 24. јул 2024.

SLAUGHTER FEST 3 (2024): KAKO JE BILO?

Ovca mi se jagnji, prezauzet sam radovima – uskoro ću vam najzad objaviti, exkluzivno, samo ovde, šta se novo krčka, sprema i dinsta u mojoj nikad zauzetijoj kuhinji! I zato, dok mi je mozak skroz okrenut prema NAPRED, prema stvarima koje DOLAZE i na kojima se radi, evo samo načas da se osvrnem na blisku prošlost i dam nekoliko opservacija o nedavno okončanom trećem izdanju SLOTERA.

Naravno, slika govori više od reči, pa ću se izdašno poslužiti foto-podrškom u ovom foto-izveštaju.

A pored toga, što biste verovali samo meni, ili pretežno meni, kad imate (pred kraj ovog posta) i par linkova da vidite kako je Sloter izgledao iz nekih drugih uglova i perspektiva.

Sve je počelo na „Pred-otvaranju“, u četvrtak 4. jula: to je u suštini bio PERFORMANS 

– premijerno prikazivanje skulpture „Leptirica“ Arpada Slančika, 

iz istovremeno projektovanje filma LEPTIRICA na zidinama Kurvinog aka Korvin-Grada, aka Koprijana (ni manje tvrđave, ni više imena, jbt!) 

i uz elektro-indastrijal nastup COBI'S DEATH, lajt šou, vatromet, itd.

Bilo je to potpuno sumanuto zamlaćivanje, u teoriji otvoreno za publiku, ali zapravo izvedeno pre svega zbog slikanja i promo-videa koji je tom prilikom načinjen.

Na jedva pristupačnom mestu, na vrhu brda, gde se stiže izlokanim džombastim drumom, i gde su sve sijalice iz „osvetljenja“ polomljene ili povađene tako da negde tamo daleko, na nekom papiru, „osvetljenja“ ima, ali na licu mesta ga – nema ni za lek, pa kad padne noć, horor ugođaj postaje POTPUN. Među tim pustim, nenastanjenim brdima…

s Arpadom

            Srednjovekovne zidine, kultni tv film, gedža sa šajkačom, industrial music performeri, blaga zvonca od ovaca i teški elektro zvuci, industrial goth skulptura, tradicija i modernost, noć i priroda i elektrika... alfa i omega... Sve to na jednoj slici, sa pred-otvaranja SLOTERA - photo (c) by Ghoul Inc.

Pa, evo vam i kratkog videa (4 min) nastalog te večeri:

https://www.youtube.com/watch?v=fRJKMoiTDYA

 

            A onda, u petak 5. jula, posle kraće pozdravne reči umetničkog direktora (tj. mene) i spec. gosta, filmskog radnika Romejna Rola iz Luxemburga (predsednika žirija)…

…s najvećom pažnjom i popriličnim uživanjem pogledali smo brutalnu exkluzivu, premijeru SUPSTANCE, splatter-creature-festa u Kanu ovenčanog nagradom za scenario.

Moj rivju tog filma možete pročitati OVDE.

            Organizatori kažu da je te večeri bila rekordna, najveća do sada poseta SLOTERU. Ja nemam osećaj za brojanje glava, pa ne umem reći da li ih je na tom velikom i raštrkanom prostoru (dva stejdža, tri bioskopa, i sve između) bilo trista ili hiljadu, ali u svakom slučaju, nisam mogao da se odbranim od posetilaca, znanih i neznanih, koji su me optuživali da je sve to genijalno, sjajno i super.

            Ja imam neke manje rezerve, i saopštio sam ih organizatorima, a ponešto je korigovano (na moje sugestije) i u hodu, šta je moglo i koliko je moglo.

            Ipak je nedovoljno ruku, a vala i glava, uposleno tu da bi sve išlo glatko, ali ipak nije bilo krupnijih propusta, a vidim u osvrtima posetilaca da su svi pretežno prezadovoljni.

            U subotu je, tradicionalno, u 13 h u DELI prostoru kod Sinagoge održana tribina HORORI U VIDEO KLUBOVIMA.  

I poseta je bila tradicionalna: 13-15 ljudi u publici, ali razgovor je bio živahan i nadam se podsticajan. Uostalom, pogledajte i poslušajte i sami na ovom snimku (oko 90 min):

https://www.youtube.com/watch?v=45N45o5KiYI

            Osim atraktivnih filmova, od kojih mnoge niste mogli naći na netu nego samo i jedino na Sloteru, osim hevi metal bendova, snažan pečat ovom Sloteru dale su i skulpture Arpada Slančika, kojega smo doveli iz daleke Subotice.

            Njegovi anđeli, demoni, leptirice i SM-kenobit-sapatnici dali su extra šmek prostoru bivše klanice i bila je divota gledati ih, naročito kad padne mrak, pod posebnim svetlom…

            Bilo je filmova, muzike, horora, naroda, pozitivne atmosfere, podrške, tapšanja po ramenu, pljeskavica, piva, zezanja, druženja s gostima po kafanama…

            A na kraju… Prema izboru žirija, u sastavu Romen Rol (predsednik) i članova Luka Bursać i Arpad Slančik, dobitnik treće Zlatne macole (2024) za najbolji dugometražni horor film jeste film Supstanca rediteljke Korali Faržea.

Isti žiri proglasio je i dobitnika Zlatne macole za najbolji srpski kratki horor film, i to je Mijazma, reditelja Petra Tkaleca.

Obrazloženja:

1) Supstanca rediteljke Korali Faržea nagrađuje se za hrabrost pristupa, originalnost u reimaginaciji velikih klasika telesnog horora, i zbog uspelog i smelog rušenja barijera između tzv. festivalskog i žanrovskog filma.

2) Mijazma, reditelja Petra Tkaleca, kratki je film koji pleni jakim vizuelnim ugođajem, kvalitetnom fotografijom i originalnim preokretom u temi gde sin daje život za onu koja mu je život dala.

-- Žiri takođe objavljuje Posebnu pohvalu (Special mention) filmu Bunar Federika Zampaljonea, kao žestokom i brutalnom hororu koji nas podseća na zlatne dane italijanskog horor filma.

Dodela Zlatnih Macola održana je kod Bazena u okviru Klanice, a zatim su na tom mestu bila prikazana oba pobednička filma.

Tvorci domaćeg filma Mijazma bili su na Sloteru prva dva dana, ali nisu mi se ni javili ni predstavili (osim nekog gunđanja od strane njihovog, valjda, montažera), a otputovali su pre dodele u nedelju, pa će svoju Macolu dobiti poštom…

            Medijski je i ovaj Sloter bio sasvim solidno ispraćen.

            Recimo, N1 me je uključio naživo celih 8 minuta u jutarnjem programu, pravo iz Klanice! Evo tog videla:

https://www.youtube.com/watch?v=ryzqwmRNIMY

Bio je tu i BLIC TV, koji je načinio solidan prilog, koji sadrži i zapitkivanje posetilaca – i smandrljano moje ime, jer njihovi „novinari“, naravno, nemaju pojma s kim su pričali:

https://www.youtube.com/watch?v=LogKLxc2v3o

             Kad sam kod domaćih „novinara“ i „medija“ – nevezano za Sloter, ali zabaviće vas ova digresija: pre nekoliko dana prorežimski pamflet VEČERNJE NOVOSTI obznanio je svom zaglupavljenom čitateljstvu da sam JA dobio grdne milione od FCS-a, i čak metnuli i moju sliku da to podvuku.

Jedini problem: pare je dobio izvesni NENAD Ognjenović, a ja nit luk jeo nit pare omirisao. Naravno, na moj demanti niko iz tog cenjenog medijumuma nije našao za shodno odgovoriti makar i najšturijim izvinjenjem, punih pet dana, sve dok im nisam pisao opet, kad su me jedva nekako obavestili o svom šturom izvinjonju…



No, šta se tu može…

Neki nešto profesionalniji medijumi objavili su opširan izveštaj, pa tako npr. RADAR (neo-NIN) piše: https://radar.nova.rs/kultura/slaughter-festival-horora-doljevac/

Evo i iscrpnog izveštaja sa web magazina HELLY CHERRY:

http://www.hellycherry.com/2024/07/slaughter-festival.html

Što se mene tiče, zadovoljan sam: imali smo baš jak filmski program, bilo je publike, dobre atmosfere, odlično su se prodale moje knjige tokom festivala, imao sam utisak da radim (na mišiće, i brojčano malobrojan) nešto što je ljudima vredno i važno, tako da su meni osećanja preovlađujuće pozitivna.

Istakao bih fenomen koji je od ove godine primetniji, sa većim brojkama no ranije: bilo je više ljudi koji su potegli iz Beograda i Novog Sada u Niš samo zbog Slotera.

 Govorim o običnim posetiocima a ne gostima i učesnicima; dakle, sve više je fanova koji su na ta tri dana došli do Niša kako bi uživali u unikatnom horor ambijentu i filmovima.

Ako ste vi koji ovo čitate i bili u Doljevcu tih dana Slotera, recite koju iz vašeg ugla… Jer sada je pravo vreme za drugi najbolji festival ovog leta: