KRATKOFIL, report I

UVOD

Koji nema direktne veze sa KRATKOFILOM,

i u kome se opisuju pripreme i prethodeća dešavanja pred putovanje u RS

Od 16. do 21. juna 2009. u Banjaluci održan je Treći Međunarodni Festival Kratkog Filma, KRATKOFIL. U okviru njega bila su prikazana dva bloka kratkih horor filmova – "Ne samo horor" i "A Night of Horror". U ranijoj najavi kazao sam da ih ima tri, ali ispostavilo se da blok kršten "Masters of Scream" nema baš nikakve veze sa vrištanjem koje svi mi ovde toliko volimo! :(

Ovo što sledi je moj pokušaj da u najkraćim crtama opišem kako sam se proveo na festivalu i oko njega, te kako je protekao moj susret i druženje sa jednim od lenjih saradnika ovog bloga, Aleksandrom "Harvesterom" Janjićem, privremeno nastanjenim u Banjaluci.

U Republiku Srpsku otišao sam izrazito zaobilaznim putem, i to nakon čak tri predavanja/promocije/okrugla stola u kojima sam učestvovao neposredno pred put.

Ukratko o njima.

CINEMA SHITTY

Prvo sam se u Novom Sadu, na Sinema Sitiju, uverio da to ogromno Potemkinovo Selo može da bude uvek još gore nego prethodne godine. Čuo sam gunđanja novinara i kritičara na gotovo nacistički tretman od strane Dude Lakić, She-Wolf of the SS, a još više na (ne)organizaciju koja ih iz Bg odvozi u ranim jutarnjim časovima, onda im novinarski prikaže jedan ili dva filma koji se poklapaju sa drugim dešavanjima, ne obezbedi im ni kaficu ili kiselu vodu tokom celog dana, a kamo li neku hranu, i onda ih u ranim predvečernjim časovima, gladne i žedne i iscrpljene, odveze do Sava Centra. Takođe čuh da je čovek koji je za prvu godinu CC-a sredio da se novinarima između nov. projekcija daju pice i bureci i kafa – zbog toga bio žestoko izriban, i da se zato u narednim godinama odustalo od te gnusne prakse. A posle se čude što im je imidž loš!

Anyway, u Novom Sadu sam imao da učestvujem na panelu o "Nasilju kao ogledalu vremena" ili društva ili tako nečega. Njega je vodio Jugoslav Pantelić, jedan od naših najvećih poznavalaca filmske umetnosti. To barem sudeći po tome da je on, uz Dudu Lakić i Sandru Perović, jedan od retkih srpskih novinara koji imaju privilegiju da se švrćkaju po Kanu, Berlinu, Veneciji i sl. festivalima, odakle šalju svoje kanonske izveštaje, iz prve ruke, o stotinama filmova koje tamo neumorno isprate umesto nas. Ti izveštaji su potom reperi za nas, bednike koji to sve moramo da gledamo ovde u Srbiji, najčešće na Divxu.

Pre početka festivala, za ovaj panel bili su navedeni jedni učesnici. U biltenu na dan održavanja (11.06.) bila su neka druga imena. A na panelu su učestvovali uglavnom neki treći. Ja sam bio jedina konstanta + ta Makedonka, izvesna Labija Mitevska, o kojoj malo kasnije par reči više. Pošto su Jugoslava ispalili Giljermo Arijaga (proglašen najvećom zvezdom festivala, i u tom trenu verovatno prezauzet nekim preskupim pre-fensi ručkom na nekom exkluzivnom mestu a da bi se usred dana majao neakim ’akademskim’ programom!), Mladen Đorđević (koji je baš tada imao snimanje nekog promo filma), Miroljub Stojanović i još neki, Pantelić je žustro i nepokolebivo uspeo da po hodnicima SNP-a savata Ivanu Kronju, pa smo na kraju nas troje (Ivana, Labija i ja) završili na stolu sa Jugoslavom, pred publikom od oko 25 mlađih posetilaca (studenata sa NS akademije?).

Ta žvaka nije bila suviše loša, ako zanemarimo Makedonku koja je kukala nad KILL BILLOM kao primerom besmislenog i lošeg korišćenja nasilja na filmu (inače, ona je film slučajno uhvatila na TV, neko parče, nije ni gledala celog, ali ipak ima mišljenje i indignaciju!). Ja sam, naravno, skočio u odbranu besciljnog i neangažovanog, pjur entertejment nasilja na filmu, a usput sam obilato ishvalio i PORNO BANDU i SRPSKI FILM. Naravno, ja sam jedini stvarao izvesnu frikciju u inače univerzalnom slaganju za stolom – npr. taman kad Jugoslav kaže "Odgovor na ta pitanja verovatno nikada nećemo saznati..." ja uskočim: "Možda – ali, da ipak ja ponudim svoj odgovor...".

Ne znam da li je i koliko to bilo simpatično Jugoslavu, ali znam da je nakon panela pobegao ispod užarenih reflektora u ionako toploj prostoriji na prokišnjavajućem potkrovlju SNP-a i nestao bez ostani zbogom: ni "hvala što ste učestvovali" ni "hoćete li nešto da popijete?" a kamo li "sedite malo da popričamo". Oh, well, možda je baš tog časa dobio poziv od nekog big shota iz Kana, pa nije ni stigao da se pozdravi s gostima koji su spasli njegov mali panel.

U svakom slučaju, u Novi Sad sam otišao samo zato što tamo imam tetku i dobrog drugara (Nikola iz NO ABUSE); video sam se sa njima, razmenio priče, pića i filmove, i nakon nepuna 24 časa u NS-u otperjao za Beograd. Nisam ni poželeo a ni stigao da pogledam bilo šta na CC-u. A i šta bih? Kad Duda bira filmove, to je da te Azatot sačuva! Spektakularna provala oblaka koja me je dočekala u NS-u u sredu uveče bila je sasvim dovoljan entertainment! Vidi sliku, na kojoj smo Nikola, ja, katedrala, i Ktulu u mračnom oblaku iznad nas.

'NOVI KADROVI' PROMO

U petak 12.06. tačno u podne zakazan je obračun kod OK Kinoteke: Ivan Velisavljević, moj saučesnik u udruženom subverzivnom poduhvatu NOVI KADROVI, Vlada Džudović kao voditelj tribine, i oni saradnici koji u tom času nisu na poslu, van Bg-a ili drugačije zauzeti/neraspoloženi. Iz CLIO-ja nije došao niko jer je g. Hamović bio kod ministra, a PR na nekom sajmu ili tako nekom zbitiju u Vojvodini. CINEMA SHITTY dešavanje u isto vreme ipak nije sprečilo nekoliko novinara da se pojave na licu mesta i preuzmu svoje promo primerke NOVIH KADROVA, o kojima ćemo, kladio bih se, u narednim nedeljama čitati studiozne analize iz njihovih britkih pera.

Od saradnika, pojavili su se: Olga Dimitrijević, Marko Krstić, A. Novaković i Dejan Dabić (potegao čak iz Niša!) – i ja im se i ovde zahvaljujem na tom trudu. Razgovor Džudovića sa priređivačima je protekao glatko, a tako je bilo i kada su nam se na bini pridružili prisutni saradnici koji su se takođe izjasnili po pitanju svoje nevinosti ili krivice zbog učešća u ovom projektu. Živahnosti je dodao Slobodan "Bobi" Aranđelović, koji je iz publike dobacivao sočne anegdote, podatke, tračeve i kuriozitete vezane za istoriju srpskog filma. Pre toga sam dao obilati intervju za "Dvestadvojku" koji je valjda i emitovan tog popodneva.

Sve u svemu, all things considered, rekao bih da je ta spika prošla as good as it could. Bila je ideja da sa nama bude i neki od relevantnih filmadžija, ali: Miša Radivojević je tada bio u Crnoj Gori, Joca Jovanović u Sloveniji, Mladen Đorđević snimao nešto u Zaječaru, Vlatko Gilić se iz principa više ne pojavljuje u javnosti (bar što se tiče pričanja o filmu + ima neki grudge na Kinoteku), a Kadiju smo već "upotrebili" na promociji KADROVA u Nišu. Uradili smo šta se u ovom trenutku moglo, a u planu je da se najesen krene sa serijom predavanja vezanih za teme i autore pokrivene u knjizi. O tom potom.

Posle promocije se, sticajem okolnosti, načas odvojih od svog saučesnika, Ivana: on je otišao sa saradnicima u obližnju kafanu jer mu je bilo zagušljivo u podzemlju Kinoteke, a ja ostadoh da se vidim sa Dinkom, da popričamo i ugovorimo KADROVSKA dešavanja za najesen. To beše prilika i da iz prve ruke čujem njegove osvrte na ovogodišnji Kan (recimo, kaže da je ANTIHRIST tokom prve 2/3 čisto remek-delo, a onda se u poslednjoj trećini bukvalno posere po samom sebi i sve pokvari) kao i da razmenimo još neke priče i tračeve vezane za "kolege", C. SHITTY i ostale aktuelne teme i dileje.

Onda uhvatih Ivana, tj. pridružih mu se u kafani, gde razmenismo naše tužne životne priče, koje uključuju smešne razloge zbog kojih ću uskoro možda ostati bez posla, i smešne razloge zbog kojih je on već ostao bez posla na Novom Radio Beogradu. To ti je Srbija, brale: ili ćeš da se zameriš nečijem egu i sujeti, ili nečijoj partiji, ali i dalje se sve svodi da od profesionalizma i principa nema ni P, sve se svodi na lične simpatije i arbitrarne procene.

Ipak, guramo dalje, kad smo idioti.

Narednog dana, u subotu 13.06., držao sam predavanje u Domu Omladine o Klajvu Barkeru na filmu: imate ovde na blogu audio snimak, pa ko je toliko zaludan, neka skida i sluša; ono što se potom pričalo u kafani MORNAR sa okupljenim saučesnicima, od kojih su neki i tihi saradnici ovog bloga, bolje što nije snimljeno. Ima stvari koje je bolje da čovečanstvo nikada ne sazna, jer ipak, ne zaboravimo da mi živimo na blaženom ostrvu neznanja, usred mračnih mora beskonačnosti i nije nam namenjeno da putujemo predaleko. Nauke, svaka stremeći na svoju stranu, do sada nam nisu mnogo naudile, ali jednoga dana spajanje tog razuđenog znanja razotkriće nam tako užasavajuće horizonte stvarnosti, i strahotnost našeg položaja unutar nje, da ćemo ili poludeti od otkrovenja, ili od te svetlosti pobeći u mir i sigurnost novog mračnog doba.

Taj vikend sam proveo u prijatnom druženju sa svojim drugom i domaćinom Nyarlathotepom (pravo ime i adresa poznati Cult of Ghoulu!), te sa Nidžom Vitkovićem i njegovom ljupkom družbenicom s kojima sebi zajedničkim naporima priredismo obilatu gozbu uz pomoć obližnje pečenjare i povrća iz dragstora, te Sangrije kojom zalismo moje nedavno magistriranje.

A ponedeljak je već bio dan za daleki put – moj prvi odlazak u "genocidnu tvorevinu" (!), Republiku Srpsku.

Nastaviću se...