Želim da vam skrenem pažnju na jedan sjajan novi časopis koji je pre nešto više od pola godine počeo da izlazi u Nišu.
Da – u Nišu!
Kad pogledate sadržaj, malo niže, nećete poverovati, ali podatak je proveren.
Evo nečeg što nije ni GRADINA ni SRPSKI JUG a nije ni PRESSING, već nešto sasvim drugačije!
Sledi bombastična obznana ciljeva i namera, od strane redakcije, u kojoj sam ja samoinicijativno i subjektivno naglasio ono što sam mislio da treba:
Ozbiljno glamurozan i naglašeno refleksivan, „Odgovor“ je časopis za kulturu i duhovnost koji proglašava povratak na velika vrata vrhunske književnosti i najnovijih tendencija u umetnosti uopšte - ali, to nije sve:
Kao retko koji časopis na ovim prostorima, „Odgovor“ objavljuje da nauka i duhovnost, baš kao i lepo vaspitanje i kultura, moraju da idu ruku pod ruku - ali, to nije sve:
Teorija, kritika i nauka na stranicama „Odgovora“ mogu da budu jedino teorija, kritika i nauka (nikako: korumpirani diskursi koji na sve načine opravdavaju sumanutost / beslovesnost / ignoranciju / psihopatologiju aktuelnog društvenog trenutka) - ali, to nije sve:
„Odgovor“ najavljuje nova vremena u kojima će novi ljudi, još mnogo noviji od onih koji sede u trenutnom uredništvu, u svoje ruke uzeti brigu o kulturi, umetnosti, nauci, duhovnosti juga Srbije, cele Srbije, Balkana, Evrope - ali, to nije sve:
Iako postapokaliptičan, postgrađanski i postliberalnoekonomski, „Odgovor“ je, zapravo, začetak, prethodnica, prolegomena - ali, to nije sve:
„Odgovor“ je pseudo-retro i retro, utoliko što se „građanski“ i „liberalnoekonomski“ ovde i do sada nisu mogli ni primeniti, a mi i dalje živimo u stanju permanentne apokalipse; ali, to nije sve:
Svom čitaocu „Odgovor“ nudi prve i nove susrete sa Tomasom Pinčonom, Agotom Kristof, Harukijem Murakamijem, Piterom Porterom, Donom DeLilom, Tomasom Bernhardom, Alenom Ginzbergom, Viktorom Peljevinom, Dž. K. Čestertonom, Deniz Levertov, Huliom Kortasarom, Edenom fon Horvatom, Borisom Vijanom - ali, to nije sve:
Čitalac na njegovim stranicama uvek ima priliku da se sretne sa najboljim autorima novije generacije, odavde, iz Srbije, sa Balkana, i šire - ali, to nije sve:
Bez mrvice amaterizma i ikakve natruhe diletantizma, upornih pratilaca nacionalne kulture poslednjih decenija, „Odgovor“ u priču da o ukusima ne treba raspravljati uvodi kriterijume - ali, to nije sve:
Jer, sve ovo još uvek nije ništa: „Odgovor“ će, jednog dana ili dan ranije, postati odgovor.
Neizbežno srpsko pitanje je: ko su ti ljudi i ko iza njih stoji? Koju opciju zastupaju? Jesu li to neki tradicionalisti, svetosavci, ćiriličari, LDP-ovci, žene u crnom, ljudi u crnom, pederi, sektaši, SPS-ovci, radikali, evropejci, američani, venerijanci, tralfamadorijanci…? Ukratko – od kojih su ti?
ODGOVOR br. 1
poezija
Željko Mitić – Klub stereo uspomena
Ivan Viševski – Strane
Bojan Ilić-Bokerini – Prisluškivati neizrecivo
Vladimir Stanimirović – Zatvaranje kruga
proza
Danilo Simonović – Muke po Sotiru
Nemanja Milinović – Crvenkapine gluposti
Damir Jocić – Pogled
Marko Dabetić – Zaljubljenost je bolest
Gazmend Kapllani – Jeretička priča iz Prištine
prevodnica
Tomas Bernhard – Neprihvatanje nemogućeg
Piter Porter – Pažnja! Pažnja!
Džejms Terber – Jednorog u vrtu
Franc Kafka – Lizanje somota
Tomas Pinčon – V (odlomak iz romana)
Deniz Levertov – Razgovori u tami
Herbert Hju Manro (Saki) – Otvorena vrata
dr popović
Dr Popović – Pred polazak u slobodu
teorija
Julija Kristeva – Bahtin, reč, dijalog i roman
Andrej Bjelov – Ka pitanju uticaja stvaralaštva Karlosa Kastanede na Viktora Olegoviča Peljevina
Miloš Jovanović – Kemp i seksualnost
Srđan Marković – Unutrašnja kolebanja i stvarna ili pretpostavljena potreba za odbranom umetničkog identiteta
Slavoj Žižek – Ideologija danas
teologija
Boban Dimitrijević – Papski primat: pravoslavno-rimokatolički dijalog
Dejan Nikolić – Nonoverlapping Magisteria
Olivera Matejić – Poreklo smrti
Ivica Živković – Teologija deteta
oko umetnosti
Aleksandar Kostadinović – Jedna prva knjiga
(Željko Mitić, Neonska nesanica)
Marija Mitrović – Mali razgovor s prošlošću
(Miroslav Maksimović, Skamenjeni)
Jovica Stojanović – Praznik i priča
(Saša Hadži Tanćič, Srpska praznična priča)
Branisav Miltojević – Rani radovi Živojina Pavlovića
Vesna Crnogorac – Svetionici Aleksandrije
(Informaciona pismenost, doživotno učenje i biblioteke)
Sonja Cvetković – Odjeci umetničkog projekta Nacionalna koncertna sezona 08
ODGOVOR br. 2
poezija
Lucija Stupica – Slomljeni tango
Tatjana Macić – Pokrov za Evropu
Maja Solar – Nečija žena
Bojan Jovanović – Rečnik promašenih sudbina
Željko Buklijaš – Sakriveni oniks
Moni de Buli – Pesme u pismu privezanom o moju nogu
proza
Ivan Jasiković – Astralna smola (prolog za roman)
Danilo Simonović – Iz treće ruke Pseudoharmsa ili Meditacije sa smešne strane istorije srpske književnosti
prevodnica
Don De Lilo – Americana
Alen Ginzberg – Moje tužno ja
Haruki Murakami – Propast Rimskog casrtva, pobuna indijanaca 1881. godine, Hitlerov napad na poljsku i olujni svet
Agota Kristof – Naša prva smrt
Gabrijel Garsija Markes – Jeza u avgustu
Boris Vijan – Dezerter
Eden fon Horvat – Zaraza
Hulio Kortasar – Kako stići od Atine do Kap Suniona
spaljuje živković (a krila mu gore)
Razum je novi punk.
Ostaci, osamdesetih:
Slobodan Jovanović-Cobi & Komuna
Fleke
Dobri Isak
Trivalia
Okoreli mačka
Isecite bolivijskim patuljanima uši
Triput
Henri Alen Ajronsajd – Plač Jeremijin
teorija
Piter Preston i Pol Simpson-Hausli – Pisati grad
Žan Bodrijar – Modernizam
Sreten Vujović – Nelagoda od grada
Teri Iglton – Subjekt književnosti
Jelena Janković – Egzistencija i deca
Branko Gorgiev – Kult i kultura
Lav Šestov – Rušenje i sazdavanje
teologija
Džilbert Kejt Česterton – Avantura pravoverja
Jovan Pantalejmon Manusakis – Beznačalni princip hrišćanske eshatologije u evharistijskom predanju Istočne crkve
Olivera Matejić – Smrt Boga
oko umetnosti
Slađana Ilić – Odnos zvanične i privatne istorije
(Miroslav Josić-Višnjić, Stablo Marijino)
Branislav Miltojević – Hičkok – Između de Sada i Karla Marksa
(Roland Boer, Kao da kucam na rajska vrata)
Marija Golubović – Dnevnik emotivnog marginalca
(Srđan Valjarević, Komo)
Slađana Ristić-Gorgiev – O izvoru filozofiranja
(Ferid Muhić, Potomci bogova)
Perica Donkov – Freske destrukcije
Gordana Stokić Simončić – Čemu služe biblioteke?
Sonja Cvetković – Umetnost sviranja na klaviru
(II Internacionalna pijanistička akademija Arbo Valdma)
Ivica Živković – Kendi Darlings
ODGOVOR br. 3
poezija
Robert Dobran Fortuna – Egzodusi
Bojan Šaptović – Svako slovo O
Goran Stojanović – Ne vode svi život
Kaja Pančić-Milenković – Naša su lica ogledala
proza
Goran Vojnović – Južnjaci, napolje!
Barbara Marković - Gavran
Marko Dabetić – Gde si?
Dragan J. Ristić – Priče i pričine
Boris Lazić – Izlet u zemlju prosjaja i tame
prevodnica
Elfride Jelinek – Kućice u šumi i livade u cveći
Peter Handke – Slepi prozor
Tomas Bernhard – Trg heroja (odlomak)
Stanislav Baranjčak – Dan mrtvih
Džordž Orvel – Sloboda štampe
Džejms Greem Balard - Poludeli
Georg Trakl - Psalmi
Filip K. Dik – Deus Absconditus (iz VALISA)
Greem Grin – Uništitelji
Georg Hajm - Ludak
nije to moje ime
Džon Lenon – Žena je rob ovog sveta
Branko V. Radičević – Strah
Odri Lord – Muško dete
Dmitrij Mereškovski – Smrt bogova
teorija
Danilo Kiš – Banalnost je neuništiva kao plastična boca
Danilo Kiš - Nacionalizam
Ivan Jasiković – Šta govore ljudi ili: kako odstraniti najbolje
Herman Broh – Zlo u vrednosnom sistemu umetnosti
Saša Gajić – Progonioci i progonjeni
Rolan Bart – Glupa i slepa kritika
Ivica Živković – E, sad ću da te zgazim!
Džudit Batler – Davati iskaz o sebi
teologija
Božo Lujić – Prorok
Olivera Matejić – Sećanje na smrt
Daglas Haf - Etika Ditriha Bonhefera
Dejan Nikolić – NOMA i kreacionizam
Damaskin Kristensen – Spiritualna transformacija
oko umetnosti
Slađana Ilić – Lirizacija života
(Vladimir Pištalo, Tesla, portret među maskama)
Marko Radulović – Determinizam zla
(Vladimir Kecmanović, Top je bio vreo)
Dejan Dabić – O filmskim zvezdama na drugi način
(Ana Daleore, Značaj star sistema u holivudskoj produkciji do pojave govornog filma)
Branisav Miltojević – Virtuelna umetnost: od opsene do uranjanja
(Oliver Grau,Virtuelna umetnost)
Dejan Dabić - Sveti Georgije ubiva aždahu
ili kako upropastiti sopstvenu dramu?
Sonja Cvetković – Umetnička aktivnost hora France Prešern
Marko Dabetić & redakcija – Malleus Maleficarum
ili: gde je niška opera?
Sve je to upakovano u format A4, obim broja je 180-200 strana, jake i fine korice, te moderan, nenapadan ali vrlo ugodan unutrašnji dizajn.
Posle svega ovoga, razuman čovek može samo da usklikne: Prokletstvo, zašto ranije nisam saznao za ovo i gde da sad i po kojoj ceni kupim ODGOVOR???!!!
Ovako: najbolje je da pišete na adresu animusntmundi@gmail.com i kažete da ste za ODGOVOR čuli preko CultOfGhoul bloga, u kom slučaju na redovnu cenu primerka od 400 din imate 20% popusta. Časopisa ima negde u Beogradu, ali zaboravih gde, a Nišlije, if any, mogu ga naživo kupiti u kafeu MIRROR.
Gle koincidencije: pre par dana sam listao broj. 1.
ОдговориИзбришиPozitivne strane:
1. Sama ideja je ok
2. Lepo je što časopis prokriva širok spektar umetničkih pravaca
3. Ima tu ljudi koji su zadužili kulturu ovog grada
4. Ambiciozno nema šta; spolja lepo upakovano
Negativni aspekti:
1. Prvo pitanje na koje ne vidim jasan odgovor - kakav odgovor nudi ovaj časopis, i šta konkretno implicira (ne uvrnuto zavijeno dupeulakački i kukavički artistički).
2. Širok spektar umetničkih pojmova i pravaca guši jasan profil, i samim tim raslojava čitaoce (ako ciljna grupa nije isključivo kulturna elita).
3. Dizajn jeste spolja privlačan i 'moderan'; ali unutra se krije duh socrealizma i postkomunizma. Prelistavanjem, nemoguće je ne zapaziti matematičku uniformisanost i odbojnost. Ok, razumem, time se ubijaju i najmanji tragovi kičaste ambivalencije, ali je krajnji produkt nemaštovit i odbojan.
Ako smem da pokušam da (gle čuda) odgovor-im na ad-hoc inputirane "negativne aspekte":
ОдговориИзбриши1. "Odgovor" "pokušava" da napokon pruži neki odgovor u atmosferi srozane kulture i opšte polupismenosti; nema nikakvih drugih "implikacija" osim onih koje stoje u "bombastičnoj najavi": da umetnost bude umetnost, da nauka bude nauka, itd; to nije "uvrnuto zavijeno", a "kukavički artistički" već postoji i jedino se može i naći.
2. "širok spektar" nije ni malo širok, za optimalno obrazovane ljude (da ne kažem baš: "prosečne") je sasvim "uzak"; kako su u Srbiji oni sasvim retka vrsta, možda i smemo da ih zovemo "kulturnom elitom".
3. "socrealizam" i "postkomunizam" se, preciznije, pronalazi u pretežnom broju trenutno izlazećih časopisa za kulturu; za vizuelno čitanje "Odgovora" treba uvesti pojmove "svedenost", "minimalizam", "grafizam"; patetično je to što u Srbiji, u kojoj su čak i knjige, o časopisima da i ne govorimo, grafički dizajnirane kao da ih rade slepci u delirijum tremensu, jedan sasvim korektno zapakovan "kulturni proizvod" (pojam nepoznat na ovim prostorima) percipiraju kao "nemaštovit i odbojan". Jer, to je perfidno krivotvorenje: "Odgovor" je nadasve atraktivan (po mišljenju sasvim relevantnih VIZUELNIH umetnika iz Beča, Salcburga, Pariza, Amsterdama, Ljubljane, Portorika, drugih gradova SAD...), a mašta koja je uložena u njega nije uložena u SVE srpske proizvode kulture od kraja devedesetih naovamo.
No, da bi se to prepoznalo, ili makar naslutilo, treba imati kriterijume. Koji se ne stiču sedenjem u najsiromašnijem gradu u ovom delu Evrope.
Kao veliki prijatelj Odgovora i onih ljudi koji na njemu rade,moram se osvrnuti na,tzv.negatvne aspekte Odgovora iznete u komentaru koji ovde stoji.
ОдговориИзбришиNajpre,ništa što ovaj časopis nudi ne pripada bilo kakvom elitističkom aritizmu ,već osećaju za istinske estetske i kulturološke vrednosti,koje su kod nas davno zapostavljenje i bačene u zapećak.Teško bi se usudio da kažem da u Srbiji danas postoji,jasno izdiferencirana kulturna elita,u klasičnom značenju te reči,jer u ovoj zemlji se odvano izgubio osećaj za prave kulturološke vrednosti,počev,od elementarne svakodnevne pristojnosti,pa sve do visokih stvaralačknih,umetničkih,naučnih i duhovnih dometa.
Prema tome,naporna misija,kao i vizija ,Časopisa odgovore više je nego jasna,svakome ko ima izgrađen kriterijum za prepoznavanje,kvalitativno i vizuelno,odlično koncipiranog i sastavljenog časopisa.Osalo,ja bih protumačio kao ne inventivnu,zluradost ili manjkavos izgrađenosti u kriterijumu ocenjivanja.
Prema,tome,Odgovor je izvor sveže vode u našoj kulruri,kakvog više decenija u nas bilo nije.
Sve,dakle ad hoc,primedbe su,u najmanju ruku neozbiljne i iznad svega krajnje nestručne.
Miloš Stefanović,Niš.