THE THAW (2009)

**

2-

recept za sreću:

a) preistorijski paraziti iz odmrznutog mamuta negde daleko na severu dospevaju u ljude, legu jaja u njima, kote se i jedu ih iznutra. jupi!

b) izolovana baza, paranoja, zlo iznutra… THE THING memories… jupi!!

c) efekte maske radi todd masters, moj omiljeni majstor za gadarije (THE RESURRECTED, HIDDEN II…). jupi!!!

ali, kao što gornja ocena pokazuje, nema ništa od sreće ovde.

recept za katastrofu:

a) predugačak uvod sa upoznavanjem savršeno nezanimljivih te iritantnih likova;

b) mali gadovi rade vrlo malo štete na mesu, psiho-efekti jedva dotaknuti, saspens i paranoja i strava bačeni kroz prozor debilnim scenarijem i slabom režijom, jeftinom scenografijom i osrednjom tmušastom kamerom;

c) malo posla za mastersa da pokaže da je master: efekti zanemarljivi, nenadahnuti, svedeni, rutina. naravno, kriv je scenario a ne masters.

debeli val kilmer se pojavljuje nešto malo na početku i kraju, a prespava dugačku i dosadnu sredinu filma. glavna junakinja je njegova savršeno iritantna bandoglava ćera – jedna od onih sebičnih, svojeglavih kokošaka koje zalupljuju vratima dok im se drugi obraćaju, izlazi iz auta u pokretu da bi na miru ćaskala s ocem, nebrižna za ostale saputnike, dolazi u ćaletovu bazu uprkos izričitoj komandi da to ne čini i uopšte sve vreme se toliko kurči i ne sluša nikoga da čovek poželi da sruši taj prokleti četvrti zid i u leti nekako u ekran da je išamara.

ekološka poruka je toliko napadno i explicitno i dosadno maljem nabijena kroz dijaloge i monologe kroz ceo film da mi se javlja da su autori ovoga savatali finansijere (državne institiucije) na sličnu foru ko zombi milani što naivnima prodaju priču da je njihova zombi-travestija ZONE OF THE DEAD zapravo ekološki-svestan film sa jakom porukom o zagađenju. aha, jeste.

a i ova tupava, neoriginalna smaračina takođe ima strašno jaku ekološku poruku o zlu globalnog zagrevanja i otopljavanja koje će da odmrzne ko zna kakve ktulue na severnom i južnom polu. super, pozdravio vas lavkraft. koji je svoje upozorenje (u romanu U PLANINAMA LUDILA) plasirao kroz beskrajno zabavnu akciju, zanimljive likove, stravu, užas, grozu, spektakularne set-pisove, ludo-originalnu priču-u-priči, neviđenu scenografiju i preterivanja za koja je samo unikatna imaginacija sposobna.

ništa od toga ovde.

zato će i poruka ovih filmmejkera da padne na gluve uši gledalaca koji su zaspali mnogo pre još jednog 'sredili smo ih – al nije sve gotovo, zaraza se ipak širi' kraja! zeeeev.