Od pre 10-ak
dana, Nišlije su dobile retku privilegiju da u gradu čiji je naziv zapravo
skraćenica od reči NIŠTA pogledaju vrhunsku izložbu umetnika svetskog glasa, Vladimira Veličkovića.
Nišlije – i seljani
okolnih naseobina, te čitavog regiona, kao i svi ljubitelji likovne umetnosti na
proputovanju kroz isti – mogu da vide 24
slike iz ciklusa "Gavrani". Izložba u Nišu, koju čine slike, crteži i
kolaži, organizovana je u saradnji sa SANU i biće otvorena do 1. oktobra.
Inače, Beograđani su mogli da vide 38
slika iz ovog ciklusa, ali – beggars
can't be choosers, budimo srećni da je i ovo i ovoliko došlo u Niš(ta).
O dolasku u
ovaj gradić proslavljeni i nagrađivani slikar kaže: "Ipak, iako sam pre
Niša izlagao u gradovima poput Užica, Zrenjanina ili Kragujevca, ovo je sigurno
najveća izložba koju imam u nekom gradu u Srbiji, posle Beograda. Zato Nišlije
ne treba da budu ljubomorne. Ovo je moja prva izložba u Nišu, ali sigurno je i
među najboljima koje sam imao u Srbiji. Prostor galerije 'Srbija' je božanstven
i sigurno je da je to posle Galerije SANU jedan od najboljih izložbenih
prostora u Srbiji."
Svet Vladimira
Veličkovića je svet strave i užasa, svet pakla, mraka i skoro beznađa. Izlaza
nema. Ljudi bez glava, bez lica, ili likova deformisanih kao na slikama
Frensisa Bejkona.
Kuke i
konopci. Raspeća. Degradacija. Zveri. Psi, pacovi, gavrani. Spaljeni, crni
predeli. Zgarišta. Krvavi plamenovi u daljini. Pakleni horizonti pod sivim,
tmurnim nebom s koga ništa dobro ne dolazi. Ni zraka sunca. Nigde plavetnila.
Olujni oblaci.
Dželati. "Apokaliptička slika
predimenzionirane nečovečnosti" (Oto Bihalji Merin). "Morbidni
pejsaži destrukcije" (Đorđe Kadijević). Bol i grč, muka i patnja.
Golo i
nemoćno, obezljuđeno čovekovo meso, svedeno na krvavu raščerečenu polutku, na
jedva čovekoliku hrpu plavičasto-sivkaste jedva-organske materije. Naslovi
njegovih slika (ne ovih u Nišu): Gonjenje, Trkači, Panika, Mučenje, Agresija,
Gubilište, Rađanje, Erekcija, Prepreka, Noć, Atentat, Ambis, Pad,
Eksperiment...
Imajući
u vidu ovako profilisan autorski svet, pravo je čudo da Veličkovićevi radovi ne
krase korice mnogo više gotsko-fantastično-hororičnih knjiga u ovoj zemlji. Za
sada, barem u tom fahu, nalaze se na zbirci Poovih pesama GAVRAN (predvidivo) te na još nekim Poovim izdanjima, i na zbirci
Bredberijevih fantahoror priča TETOVIRANI
ČOVEK (manje predvidivo).
Rekao
bih da je Veličković za naše slikarstvo nešto kao Đorđe Kadijević za naš film –
samo što je Veličković imao znatno uspešniju međunarodnu karijeru. Zamalo
vršnjaci (Kadija rođen 1933, Vladimir – 1935), obojica obeležni užasima II
svetskog rata u razrušenom, unakaženom i leševima zatrpanom Beogradu, obojica
posvećeni likovnoj umetnosti (jedan kao teoretičar, drugi kao praktičar), obojica
Jugosloveni u duši ali Srbi na čist, ne-nacionalistički način, obojica vitalni
i čak fizički slični, kao da su braća – i, naravno, obojica upadljivo mračnih
svetonazora...
U
Nišu se izložba nalazi u galeriji "Srbija",
u samom centru (kod Konja...) i traje do 1. oktobra. Galerija je otvorena od
10-20 h, a ulaz je besplatan.
Svim
ljubiteljima ove vrste tematike i ugođaja preporučujem da posete ovu izložbu, a
najozbiljnijima i da kupe monografiju
o Veličkoviću. Po smiješnoj ceni od samo 400
dinara možete sebe častiti odličnim izdanjem na 150 strana u punom koloru,
sa reprodukcijama mnogih radova, kako izloženih ovde, tako i brojnih koji se u
Nišu ne mogu videti.
Monografija
sadrži i dva teksta: odličan, uvodni, i znatno duži, Ljubomira Simovića, kao i jedan drugi, slabiji, pisan
rogobatnim, skoro nečitljivim praznoslovnim jezikom izvesne tamo neke nikad-čuo
drkađonke. Ovaj drugi, srećom, zauzima samo par strana.
Gavrani
me obleću poslednjih dana – da ne kažem meseci – pa je, nažalost, i u tom
smislu ova izložba (bila) prikladna...
Fotke
iz galerije "Srbija" načinio je prijatelj i sporadični saradnik bloga,
Marijan Cvetanović – copyright The Cult of Ghoul, Inc.
Veličković je izradio crteže i za ''Božanstvenu komediju'' u Radovom izdanju, prevod Kolje Mićevića. Naravno, najupečatljivije su ilustracije ''Pakla'.
ОдговориИзбришиJao, ja obožavam Veličkovića, bio sam na BG verziji ove izložbe, omiljena mi je(od ovih sa izložbe, dakle novih)ova koja je prva među tvojim fotkama. Ali, draže su mi stare, one sa raznoraznim brojevima i merama i apstraktnim čudima.
ОдговориИзбришиUmro Vladimir Veličković, jedan od najistaknutijih srpskih slikara i velemajstor horora.
ОдговориИзбриши