Strašne ženske i poetična strava (Foto-audio izveštaj)

  

            Za sve one koji iz (ne)opravdanih razloga nisu mogli ili hteli da naživo prisustvuju horor-dešavanjima u kojima sam učestvovao prethodnih dana, evo kraćih izveštaja, praćenih fotkama i audio-zapisima.   

             Promocija edicije POETIKA STRAVE 

Ponedeljak, 27. mart

Kafe-knjižarica Ljubimac

 

            Veče strave u klubu Ljubimac prevazišlo je moja najoptimističnija očekivanja – savršeno organizovano i vođeno, sa odličnom posetom i interesovanjem publike, sa sjajnim fidbekom i odličnom prodajom knjiga iz edicije Poetika strave!

            Da budem iskren, bio sam pomalo skeptičan oko ovog eventa jer radi se o prostoru koji još uvek nije dovoljno razrađen za ovu vrstu dešavanja, pa sam se pribojavao da neće baš mnogo ljudi doći. Pokazalo se da moja skepsa nije utemeljena – večeri je prisustvovalo bar tridesetak ljudi i žena, i što je najlepše, to očigledno nisu bili slučajni posetioci kafića, nego ljudi koji su ciljano došli baš ovde da bi slušali baš ovo.

            To se videlo po pažnji sa kojom su slušali: uprkos ambijentu kafića, nije bilo razgovora, ćeretanja, kikotanja i sličnih zvukova tipičnih za takva mesta – bilo je kao da smo u nekom kulturnom centru, samo sa daleko prijatnijim ambijentom.

            Da su došli ljudi koji znaju šta hoće videlo se i po pitanjima koja su postavljali nakon razgovora (koji je stručno ali nenametljivo, opušteno ali skoncentrisano vodio Igor Stanojević); nepisano pravilo je da na ovakvim dešavanjima u publici obavezno bude i neki frikšou-kripšou sa apsurdno-smešno-promašenim pitanjem koje nema blage veze s temom. Ovde nije bilo ništa slično; čula su se isključivo razumna pitanja i komentari i predlozi koji su bili sasvim na mestu. Stvarno sam ponosan na svoju publiku! Hej, pa gradilo se to godinama!

            Prisutni su bili i neki moji prijatelji, poznati žanrovci, kao što su Nenad –Šok koridor– Bekvalac, Dušan – Veseli četvrtak– Mladenović, Pavle –Peščana hronika– Zelić, Momir – Otvorena – Milošević kao i neki drugi, čija imena javnosti neće biti toliko poznata...

            Najzad, poslednje ali nikako najmanje bitno, interesovanje za knjige iz edicije POETIKA STRAVE prevazišlo je sva moja očekivanja: ne samo što sam prodao skoro sve primerke koje sam doneo, nego je oko pojedinih bilo i nešto malo blage i kulturne „borbe“ među zainteresovanima. Konkretno, nisam imao KARMILE dovoljno za sve koji su je hteli, pa sada pozivam ljude da mi pišu na mejl i traže šta im iz ove edicije fali (imam još po nekoliko komada od svake od 6 knjiga), po ceni koja je za 30-40% manja od one u knjižarama.

            Ukratko, ne pamtim kad mi je bilo prijatnije i lepše na nekom dešavanju ove vrste a prema fidbeku vidim da je i publika uživala. Sad mi je žao što sam, u svojoj skepsi prema ovom iventu, propustio da ga usnimim diktafonom. ALI, zato, umesto snimka te promocije možete poslušati moje gostovanje na radio „Aparatu“ gde sam tog istog dana, uoči dešavanja, imao opušten i zabavan razgovor sa voditeljicom, Cecom, u kojem smo zapravo pokrili mnoge od tema o kojima sam pričao i te večeri, tako da vašoj pažnji preporučujem ovaj snimak, a Ceci zahvaljujem na dobro spremljenim pitanjima, živahnom, srdačnom i dinamičnom razgovoru – i naravno, na snimku koji ću sada podeliti s vama.

            Dakle, taj fajl (zipovani wav, 68 Mb) možete skinuti preko mediafajra OVDE.

            Inače, atmosferi promocije doprineo je i film koji smo preko video-bima pustili u pozadini, tj. iznad nas – morbidno-mračni BEGOTTEN. Ovaj izveštaj ilustrovan je fotkama koje je na licu mesta usnimila Ana-Marija (hvala!). Zbog polumraka u kojem smo bili fotke nisu najsjajnije u umetničkom smislu, ali kao dokument – poslužiće!

 „Strašno žensko“ u hororu: književnost i film 

Utorak, 28. mart

Klub-knjižara Magistrala

Dom kulture Studentski grad

            Ovde je intrigantna tema privukla takođe sasvim zadovoljavajući broj posetilaca (30-40, otprilike), i što je najlepše – bilo je mnogo, mnogo novih, drugih lica u odnosu na promociju od prethodnog dana. Bilo je i znanih i neznanih, i prijatelja i poznanika i fanova, neke face prepoznajem iako njihove vlasnike nikad nisam upoznao, neke „znam“ samo preko fejsbuka...

            Od „povratnika u zločin“ tu su, od selebritija, opet bili Dušman, Zelić i Momir a njima se ovog puta pridružio i Goran Skrobonja, koji se pred kraj razgovora uključio s nekim zanimljivim komentarima, pitanjima i dodacima temi. Bili su tu još i Joca –Jorfest– Ristić, Miloš –Emitor– Cvetković, Vlada –Nevidljivi– Todorović, itd.

            Voditeljka razgovora, Marija Stanojević, bila je solidno pripremljena ali je zahvatila preveliku materiju, odnosno bogata i opširna tema mogla je biti svedenija i preciznije usmerena, kako u samoj najavi i definiciji ove večeri, tako i u vođenju razgovora, kojem je mestimično nedostajala jasna struktura i smislen redosled, što je očigledno zbunilo i publiku. Uostalom, čućete i sami kako je to zvučalo na snimku dole...

            Možda je najbolje da ja što manje pričam o ovoj večeri, a da opis prepustim Nevidljivom, koji je na svom blogu ovo veče opisao ovako.

Tribina “Strašno žensko u hororu” je održana u knjižari “Magistrala” u Domu kulture Studentski grad, koja je bila skroz popunjena, a publici je ponudila interesantnu priču za koju su bili zaduženi gosti – dr Dejan Ognjanović i Mladen Milosavljević.

Voditeljka programa Marija Stanojević je napravila uvod – od antičkih vremena preko romantizma i pričom o “strašnom ženskom” da bi dr Ognjanović bio zamoljen da navede neke primere iz anglo-američke književnosti. On se tu fokusirao na Edgara Alana Poa, “od koga sve počinje” i gde je naveden njegov motiv “mrtve drage” uz priču o ambivalentosti kao ključne reči koja će često biti korišćena tokom večeri jer je u startu i najavljena kao bitan termin u samoj temi, što je posle pokazano i na primeru “Karmile” Šeridana Le Fanua.

Mladen Milosavljević je upitan šta, vezano za temu večeri, imamo u srpskoj književnosti što bi korespondiralo sa temom, tako da se prvo priča usmerila na motiv veštice, koji je najzastupljeniji kako u narodnoj tako i u folklornoj fantastici. “Ima dosta zavičajnih pisaca koji su stvarali sa tim motivom”, rekao je Milosavljević, navodeći kao primere priče Radeta Vučićevića i Zlatimira Pantića. Pošto je Milosavljević etnolog po profesiji, onda je govorio i o radu Slobodana Zečevića i njegovom delu “Mitska bića srpskih predanja” u kojoj je naveo 24 vrsta bića među kojima su i veštice, a iako se uglavnom kao demoni smatraju ženska bića, ispostavilo se da je tu devet ženskog porekla i 15 muškog.

U srpskoj pripovetci naveden je Milorad Jakšić, čiji je stric bio Đura Jakšić, kao jedan od dobrih pripovedača ali i čovek koji se raspopio kada se oženio i onda posvetio pisanju gde je opisivao gatanje iako je to motiv koji crkva osuđuje. Tu je naveden i Radovan Kazimirović sa delom “Tajanstvene pojave u našem narodu” (1939) gde se opisuju običaji vračara iz vlaških krajeva koje razgovaraju sa demonima.

Priču o ženama u domaćem hororu preuzeo je dr Ognjanović sa delom Momčila Nastasijevića “Darovi moje rođake Marije” koju je ekranizovao Đorđe Kadijević. Naš poznati reditelj je pionir filmskog horora i u svoj opusu ima pet dela koji se mogu podvesti pod ovaj žanr, a samo u “Štićeniku” nema bitniji ženski (demonski) lik. Svakako je najupečatljivija “Leptirica”, ali njegovo “Sveto mesto” pokriva širi dijapazon zlih žena.

Bilo je vremena i za pitanja publike, a jedno od njih je bilo zašto je preskočen veliki period – faktički ceo XX vek, gde bi itekako imalo šta da se priča o “strašnom ženskom u hororu”, ali je ipak ideja tribine bila da se akcenat da na ono što je domaći film i književnost imalo da kaže. Stoga ćemo sa nestrpljenjem da sačekamo jednu antologiju folklorne fantastike gde će aktuelni autori da daju svoj doprinos na najrazličitije teme, a što sprema Mladen Milosavljević, dok se očekuje i knjiga o Đorđu Kadijeviću koju je, na osnovu razgovora sa čuvenim rediteljem, napisao dr Dejan Ognjanović.

Eto. Uverite se i sami ko je bio strašniji ove večeri, ženske ili muški, i šta se o tome (i o drugim srodnim temama) govorilo te večeri jer sve je to uredno usnimio moj verni diktafon.

Taj fajl (zipovani wav, 28 Mb) možete skinuti preko mediafajra OVDE.

Još jednom hvala svima na pažnji, interesovanju i podršci. Idemo dalje, samo jako!