Narode
moj! Znam da bi neki sad ovde radije čitali rivju nekog filma ili knjige, možda
stripa, ili barem divanili nad listom najboljeg ovoga ili onoga.
Žao mi je, ali
ovih dana se odlučuje o tome kako ćemo i da li uopšte živeti u narednih pet
godina – da li će ovom zemljom i dalje vladati najgori ološ i šljam koji je
ikada viđen izvan kanalizacije ili će možda, ipak, doći nešto pristojnije...
...i ja zato ne mogu sad da
vam nudim eskapizam u čudesni svet mračne mašte i horora, jer HOROR daleko
većih magnituda već vlada nama, i biće još veći ako mu se sada, odmah, odnosno
u nedelju 2. aprila, ne stane za vrat!
Deco, Đavo je odneo šalu!
Ako ovaj PSIHO nastavi da
vlada sa svojom progresivnom patologijom i sa svojom kamarilom lažnih doktora,
lopova, falsifikatora, neznalica, ubica i prevaranata još pet godina...
– kažite
zbogom i horor književnosti, i izdavaštvu, i filmu, i SMISLU bavljenja bilo
čime što nije vezano za EMIGRACIJU iz kloake
u koju su Srbiju pretvorili ovaj bolesnik i njegov otpad sastrugan sa dna kace.
Jeste, lakše je zabiti
glavu u pesak i praviti se da nas se sve to ne tiče.
Ili pevati neki od
retardiranih refrena:
„Svi su oni isti!“
„Ja sam apolitičan!“
„Baš me briga ko će da bude
predsednik – isto sranje!“
„Ne verujem u demokratiju!“
„Politika me ne zanima!“
„Pokušao sam da glasam
ranije, i ništa se nije promenilo: naravoučenije – ne vredi više ni
pokušavati!“
„Predsednik je ionako samo
protokolarna funkcija, nebitno je ko će da bude!“ itd.
Pa, ne bih da vam bilo šta
popujem – kome nije BOLNO OČIGLEDNO koliko je poražavajuće štetna ova armija
skakavaca predvođena klinički bolesnim manijakom i tiraninom, i koliko je VAŽNO
da se toj zmiji stane na glavu ŠTO PRE (iako je već zatrovala i oterala toliko
toga vrednog) – ja vam to ne mogu sada nacrtati.
Ako mislite da možete da se
zabijete u svoje sobe i da čitate stripove, knjige, skidate filmove s neta i
tako životarite a da vam onaj PSIHO svojim slinavim pipcima ne upada u taj
mehur sreće i zadovoljstva
– ako mislite da život zatrovan psihovim
izlučevinama, i izlučevinama njegovih satrapa, može da traje i cveta u senci
njihovog besramnog i bahatog ZLA
– onda OK, iskoristite nedelju 2. april za
šetnju u prirodi, igrajte se sa svojim kučetom ili decom (ako ih imate), sa
svojom curom ili momkom, ližite sladolede, pijte pivo u nekom kafiću ili
kafanici, stavite slušalice u uši i pravite se da sve ovo ne postoji
– i da ne
može i neće da utiče i na život vas i vašeg potomstva, ili na to što životom,
sada i ovde, zovete.
Šansa je mala, ali ne i
nerealna – da se GMAZOVI sklone mirnim, civilizovanim, legalnim putem: putem
izbora. ISKORISTITE jebenu šansu sada, u nedelju, i glasajte PROTIV ZLA, a ZA
život.
Bolje sada, olovkom, kulturno i fino, nego kasnije pištaljkama, šerpama
i ko zna čime. Mada, javlja mi se... ali, o tom potom...
Sitni procenti će
odlučivati o tome da li ćemo, možda, svrgnuti
trapavo presvučenog psiho radikala i
sav onaj šljam koji nam ispija život
još od 1990-ih a koji se sad zalepio uz njega, ili ćemo njihove odvratne
njuške morati da gledamo i njihove bedne demagogije da slušamo bar još pet
godina!
A, što se mene tiče, na
ovim izborima najzad ima i ZA koga da se glasa (a ne samo protiv koga)!
Čak i ako vam je do
zajebancije – i ona, ovog puta, može da pomrsi konce psihopati gladnom moći!
Ako su vam svi ostali mrski, izađite barem pa glasajte za BELOG.
Najvažnije je
samo da bude što veći % onih koji NISU glasali za CRNOG – odnosno, za Smrt,
Laž, Prevaru, Falsifikat, Potemkinova sela, Bezbudućnost, Pošast i Propast koje
PSIHO neminovno nosi sa sobom.
Psiho iza sebe ima
relativno stabilnu armiju potkupljenih, zastrašenih, ucenjenih, zaslepljenih i
zaglupljenih; sve što treba da se desi sada jeste da brojčano nadvladamo tu
rulju koja „prodaje vjeru za večeru“...
...odnosno prodaje budućnost svoje dece za neki privid „sigurnosti“ i „stabilnosti“ koji će prvi povetarac da oduva; za izmišljeni posao, za neku platicu, za dva kila šećera i kilo zejtina, za par crvenih novčanica milostinje, za trideset srebrnjaka, za sendvič...
...odnosno prodaje budućnost svoje dece za neki privid „sigurnosti“ i „stabilnosti“ koji će prvi povetarac da oduva; za izmišljeni posao, za neku platicu, za dva kila šećera i kilo zejtina, za par crvenih novčanica milostinje, za trideset srebrnjaka, za sendvič...
Bitno je samo da Psiho NE
dobije podršku veću od 50% ONIH KOJI IZAĐU DA GLASAJU.
Zbog toga je vredan i Beli,
da povuče apstinente i „apolitične“. Ako vas je ranije mrzelo da mrdnete guzicu
iz kreveta samo kako biste na glasačkom mestu na listiću nacrtali kurac,
dignite je sad barem kako biste tamo zaokružili BELOG, i na taj KONSTRUKTIVAN
način 1) povećali broj onih koji NISU glasali za ZLO i 2) dali jasnu i rečitu
poruku da vam je MUKA od političara i njihovih floskula i da ste gladni
PROMENA.
Ako Psiho firer u prvom
krugu dobije 50% glasova IZAŠLIH građana – Srbija će definitivno biti
pretvorena u spaljenu zemlju (ili, Lavkraftovim rečima, BLASTED HEATH), ne samo
u ekonomskom smislu, nego pre svega u moralnom i duhovnom!
Jer nakaradne bezvrednosti
koje ovaj ŠLJAM širi oko sebe truju DUŠE, truju mladost i lepotu i pamet, truju
dobrotu i poštenje, ovaj kancer podriva sam ŽIVOT kao kakva „Boja izvan ovog
svemira“ – a vi imate način da sprečite dalje TRULJENJE i mutacije ovog ionako
već dobrano načetog naroda jednim kratkim i lakim potezom. Bolje olovkom nego
mačem.
Imate opciju ako hoćete da
glasate za ozbiljnost, a imate i za zajebanciju; ali bilo ovako ili onako, SAMO
NEMOJTE ZA 6-6-6!
Izbori u nedelju 2. aprila
dešavaju se na svetski dan borbe protiv autizma.
Slučajnost?
Ne bih reko!
Znakovitost? 100%!
JEBENO IZAĐITE I GLASAJTE PROTIV CRNOG!
Jer, ako šljam i ovog puta
odnese pobedu – odneće i Đavo šalu, a doneće horor pred kojim će i horori
kojima se bavi ovaj blog postati bledi, blentavi i bespredmetni.
Ako PSIHO pobedi – ovaj
blog više neće imati smisla.
Mislite o tome.
I GLASAJTE! ZA ŽIVOT!
Sve je rečeno. Sutra glasanje.
ОдговориИзбришиIzabr`o život!
ОдговориИзбришиKako god se ovo završi, meni je savest mirna!
Пукли смо... Народ који је идиотизован ријалитијима и пропагандом 24/7 и није могао да изабере ништа осим свог самоуништења.
ОдговориИзбришиod ovog naroda ništa me loše ne može iznenaditi. prihvatam rezultate izbora, kakvi god oni bili. šta većina hoće, većina će i dobiti. ja u većini nikad nisam bio, niti ću. dobro vam je, ovo, ovakvo? ok, who am I to disagree? ja ću svoje da teram i dalje, sam, ili u manjini.
ОдговориИзбришиda budem još jasniji: meni je ovaj ološ odvratan PRINCIPIJELNO, a ne EGZISTENCIJALNO. dakle, nerviraju me 'samo' zato što snažno mrzim glupake, celog života, a ne zato što mi je lično nešto mnogo loše; dapače, sebično gledano, MENI nije loše (iako sam na birou i 'karijera' mi je praktično zamrznuta ako ne i uništena) i JA ću, valjda, nekako preživeti kao što sam i do sada, i pod picoustim psihom, jer ne zavisim od njega. plus, decu nemam niti planiram da ih imam. nema veze. ali nisu mi jasni ovi kojima EGZISTENCIJA zavisi od promene vlasti, koji imaju sitnu decu, a kažu: 'ma svi su isti, za koga da glasam, koji ti je taj X, taj će kao nešto da promeni, a i da glasam - za vučića bih opet glasao.' e, TO mi je gadno, i glupo, ali bože moj, sležem ramenima, MENE se zapravo ne tiče. OVO vam je dobro? ok, ko zna zašto je to dobro; ja, dobro ovde ne vidim, ali hej, ako je vama dobro, super i meni, još i više nego vama!
Dragi Dejane, ja glasao za Jankovića (kažem to čisto da bi se znalo na čijoj sam strani, jer šta vredi čovek ako nema stav i ne izabere stranu kada je to potrebno). Ne bi valjalo defetistički se miriti s ovom Vučićevom krađom i sudbom nam kletom. Izbori su nesumnjivo nelegitimni, verovatno i nelegalni, ko zna čime je gro Vučićevih glasača bio kupljen ili ucenjen. Da i ne pričamo o ljudima koji ne koriste internet, te su podlegli neviđenoj medijskoj manipulaciji, oni nisu ni imali izbor i ne treba ih kriviti, ne treba odustati od njih. Eto, studenti protestuju protiv Vučićeve autokratije (nebitno ko je studente pogurao, bitno je da studentski bunt ima politički karakter, po prvi put u skorijoj prošlosti, jer sada to nije bunt protiv malog broja ispitnih rokova i visokih školarina, već protiv srži zajedničkog nam problema). To treba podržati, telom na ulici (vlastitim telom zauzeti pravi prostor u pravo vreme, to je bit politike). Zato te molim da nam se nadalje, ako imaš vremena, pridružiš na Trgu i niškim ulicama. Sutra/danas se okupljamo u 18h, na trgu. Šetaćemo, zviždaćemo pištaljkama i vuvuzelama ćemo dizati buku protiv gmaza. Ako si za, pozovi i prijatelje da ti se pridruže. Jer tamo pripadaš, moj duhovni brate :) Pa čak i da ništa ne napravimo, bar ćemo se osetiti živim.
ОдговориИзбришиElem, želim da ti se zahvalim na ne tako davnim top listama koje si sastavio. Imam 32 godine i decenijski staž aktivnog praćenja filmske umetnosti, a ti još uvek uspevaš da, kao nikad niko, deluješ formativno na moj filmski ukus..
...to će za onog ko ume da rasuđuje biti samo mučno, pa makoliko to neukoga navodilo na smeh; a ukor onoga JEDNOGA (Ghoula) mora, kad ocenjujete kome da date za pravo, pretegnuti nad svekolikim gledalištem ovih drugih.
ОдговориИзбришиTresikoplje
Iz edicije Najneočekivaniji horori 2017. Pa dobro, izgleda da ćemo sad morati na vile da ih nabijamo.
ОдговориИзбришиEvo jedan isečak iz knjige "Istorija sveta" napisane sredinom 80-tih, poglavlje pod nazivom "Aristokratsko carstvo" (vreme francuskog cara Napoleona III ali slobodno pravite paralele sa našim vremenom današnjim)
ОдговориИзбриши„Prvih nekoliko godina careva vladavina je bila neposredna i odlučna. Normalan politički život je praktično prestao: opozicija je bila ili zastrašena ili prognana, a nekolicina koja se, kao Viktor Igo, usudila da digne glas protiv „malog Napoleona“ nije ništa postigla.
Štampa je spretno ućutkana i svaka kritika cara brzo je ugušivana. Izgubilo se čak i interesovanje za izbore, koje je poslednjih godina obuzimalo narod, pošto su mogli da se kandiduju samo lojalni kandidati. Mesni prefekti su držali potpun nadzor nad vođenjem izbornih kampanja, i to tako dobro da kada su opozicioni kandidati pokušavali da se predstave nisu mogli da iznajme sale za zborove ili da nađu štampare za svoja izdanja. Prefekti su otvoreno vrbovali glasače za „zvanične“ kandidate, vlasnici fabrika su upozoravali svoje radnike da „pravilno glasaju“. Političke strasti su privremeno ugušene.
U izvesnom pogledu izgledalo je da se Francuska u početku carstva vratila stavovima i vrednostima Luja Filipa. Ako je politički život bio jalov i neisplativ, bar se moglo bogatiti i zabavljati u novoj stabilnosti domaćih prilika. To je bilo doba ogromnih ulaganja i velikog razvoja bankarstva, a vlada je prednjačila finansirajući ogromne programe izgradnje javnih zgrada, puteva i železnice. I sam Pariz je trebalo da se rekonstruiše; prefekt Sene, baron Osman, ovlašćen je da pripremi planove za izgradnju najveličanstvenije prestonice u Evropi, grada koji će zaseniti strance koji su omalovažavali izabranog cara.
Kroz srce Pariza prosečeni su veliki novi bulevari koji su prestonici dali istovremeno plan i simetriju koje nikad do tada nije imala, i pri tom su porušeni mnogi sirotinjski delovi grada koji su ga ružili. Široki putevi (prevučeni slojem izdrobljenog kamena pomešanog sa katranom), lepi i upečatljivi, istovremeno su olakšali vojne manevre i lišili Parižane kamenja iz kaldrme koje je pobunjeni narod bacao sa barikada. Osmanovo preobražavanje Pariza je zato imalo mnogo motiva, privrednih, društvenih, estetskih i vojnih. I, što nije bez značaja, ono je obezbedilo posao za one koji su izbačeni iz narodnih radionica, pružajući ogromne mogućnosti investitorima, špekulantima i najrazličitijim poslovnim ljudima.
Pariz je pedesetih godina XIX veka bio grad grozničave živosti i lakomislenih zabava, koje se izvrsno ogledaju u popularnim vedrim Ofenbahovim operama „Hofmanove priče“ i „Lepa Jelena“. Ugled Pariza kao grada lakog morala, ili čak poroka, potiče naročito iz ovog vremena, kad je francuski car mogao da se posveti igri „slepi miš“ ili nečem manje čednom, svojim ljubavnicama.“
I tako dalje sve do konačnog kraha:
„...Poslednje dve godine svoje vladavine car je bio predmet poruge, pa čak i mržnje naroda. Jedna od posledica nove slobode štampe bila je poplava satiričnih prikaza Napoleona i njegove vlade...“
Ali oteran je govnjivom motkom tek nakon što je izgubio rat koji je sam izazvao. Sve u svemu, ni vlast ni narod nikad da se opamete!