Festival autorskog filma 2018: ŠTA GLEDATI?

  

            Evo ga opet to doba godine kada filmofili u Beogradu imaju priliku da između gomile angažovanih, politički korektnih, eksperimentalnih, indijskih, iranskih, tunguskih, turkmestanskih i ostalih filmova sebi odaberu nešto za dušu, if any.

            U ovogodišnjem programu usnimio sam sebi čak četiri (!) naslova koja bih vrlo rado pogledao, tj. koja odavno imam na radaru i iščekujem ih sa visokim očekivanjima, kao i još nekolicinu koje ću takođe overiti, kad sam već tu i kad imam akreditaciju, što da ne.

            Nažalost, u programu nisu moja tri najočekivanija filma ove godine koja bi savršeno legla ovom festivalu, ali očito su bili ili ispod radara selektora, ili su bili preskupi za budžet ovog ipak skromnog festivala – pa ćemo ih zato, verovatno, premijerno gledati u svojim domovima, a zatim reprizno, marta meseca, na FEST-u. Ta tri naslova su, po redu jačine iščekivanja: fon Trirov THE HOUSE THAT JACK BUILT, Lukina SUSPIRIA i Striklendov IN FABRIC.

            Znači, od njih na FAF-u ništa, ali zato imamo sledeće – poređano takođe prema visini mojih očekivanja.

CLIMAX

Režija: Gaspar Noé

Jedne hladne zimske noći, grupa mladih plesača organizuje probu u napuštenoj školskoj zgradi. Zabava koja traje celu noć pretvara se u noćnu moru punu halucinacija kada shvate da je u sangriju koju su pili dodat LSD.

Da se razumemo, odavno sam se oladio na Noja: ENTER THE VOID me je ostavio ladnim a LOVE sam ugasio posle 20-ak minuta i zgađen ga obrisao s harda. Ipak, i ovaj plot, i rivjui, ukazuju da se ovde Noje vraća svojim ranim radovima, snazi i ludilu sa manje drkađona. Aj' da vidimo i to čudo. Ako bude bilo mesta, jer na celom festivalu postoji samo jedna jedina (!!!) skoro-ponoćna projekcija (u subotu u 23.30h)...

ASH IS THE PUREST WHITE

Režija: Jia Zhang-Ke

Kiao je zaljubljena u Bina, lokalnog mafijaša, koga u jednom okršaju lokalnih bandi ona spašava ispaljujući hitac iz pištolja. Taj potez koji dokazuje njenu ljubav i vernost, odvodi je na petogodišnju robiju. Nakon odslužene kazne, ona se vraća tražeći Bina, kako bi nastavili tamo gde su stali. Jedan od najistaknutijih savremenih reditelja kazuje nam priču o ljubavi, izdaji i vernosti u podzemlju Kine.

Zašto mi je ovo ovako visoko na listi? Reći ću samo A TOUCH OF SIN! Isti reditelj, slična tematika i ugođaj, dobre kritike...

BORDER

Graničarka Tina ima neverovatan osećaj da prepozna krijumčarenje. Jednoga dana sa trajekta silazi čovek sumnjivog izgleda, koga nije u mogućnosti da pročita. Kada ne uspe da dozna šta krije, ona postaje opsednuta njime i njegovom uznemirujućom aurom. Započinje istragu koja će otkriti mnogo više nego što je očekivala: uskoro će morati da se suoči sa zastrašujućim istinama o sebi i čovečanstvu.

Ovo je mnogohvaljena i nagrađivana švedsko-danska horor drama prema romanu Lindkvista, autora LET THE RIGHT ONE IN, o fantastičnim bićima nordijskog folklora, (ne)toleranciji, (ne)inkluzivnosti, različitosti i tako to.

HIGH LIFE

Režija: Claire Denis

Monte je samo jedan od nekoliko osuđenika na smrt koji dobijaju šansu da umesto izvršenja kazne odu u samoubilačku misiju u svemir, kako bi prikupljali energiju iz crne rupe. Doktorka koja je sa njima na misiji koristi situaciju u cilju sprovođenja svog eksperimenta u kojem opsesivno istražuje ljudsku sposobnost za reprodukciju u svemiru. Sumorna sudbina i skučeni prostor u kojem se posada nalazi dovode do brutalnog nasilja.

SF-triler (ili, uz malo sreće – horor?) od rediteljke filma TROUBLE EVERY DAY, sa odličnim kritikama... Kupljeno!

LONG DAY’S JOURNEY INTO NIGHT

Luo Hongvu vraća se u Kaili, svoj rodni grad iz kojeg je pobegao pre nekoliko godina. On započinje potragu za ženom koju voli i koju nikad nije mogao da zaboravi. Ona je rekla da je njeno ime Van Kuiven…

Kažu da se radi o vizuelno fascinantnom neo-noaru, usred Kine, pa još sa neverovatnom 3-D sekvencom u trajanju od skoro sat vremena tokom koje glavni lik jurca gradom i valjda halucinira... Ili tako nešto!

The Wild Pear Tree

Režija: Nuri Bilge Ceylan

Sinan strastven ljubitelj književnosti, oduvek je sanjao da postane pisac. Po povratku u svoje rodno selo, on se iz sveg srca trudi da prikupi novac neophodan za objavljivanje svoje prve knjige. Ali očevi dugovi ga sustižu…

Plus: novi film reditelja ONCE UPON A TIME IN ANATOLIA. Minus: traje puna tri sata! Uf!

Specijalni gost festivala ove godine je Filip Grandije: biće lepo u bioskopu, kao što i priliči, overiti njegove eksperimentalne, brutalne, vizuelno inovativne, linčovske, hipermračne skoro-horore.

PHILIPPE GRANDRIEUX

WHITE EPILEPSY

U slaboj svetlosti, telo se polako kreće, nazirući se u totalnom mraku. Zatim drugo telo, žena. San ili noćna mora? Arhaično ili suštinsko? Želja ili borba? Putovanje kroz noć i svetlost do granica smisla i vizije.

PHILIPPE GRANDRIEUX

MALGRE LA NUIT

146'

Lens se vrać a u Pariz da pronađe svoju jedinu isti nsku ljubav, Madelene. Dok potraga za njom traje, mračni i okrutni svet porno industrije polako ga uvlači u svoje podzemlje.

+Razgovor sa rediteljem filma

"I Do Not Care If We Go Down in History as Barbarians"

„Ne zanima me da li ćemo se upisati u istoriju kao varvari“. Ove reči, izgovorene na sastanku Saveta ministara leta 1941. godine, označile su početak etničkog čišćenja. Jedna mlada umetnica planira da u vidu performansa rekonstruiše događaje iz 1941, kada je rumunska vojska na nalog vlade počinila masakr nad jevrejskom manjinom na Istočnom frontu.

Novi rumunski film koji prilično obećava...

ANTIREKLAME:

Nipošto ne gledajte

TERET

Ova tvorevina, ovaj domaći anti-film, već je izazvao kontroverze jer mu je lepljena etiketa da je „antisrpski“ (budući da tematizuje slučaj „Hladnjače“ iz 1999.) pa će verovatno mnogi pohitati da vide u čemu je ta fama, čemu buka, da li je stvarno „antisrpski“ (kako ga je nazivao Dimbo Vojnov, samo da bi mu se ta etiketa obila o glavu nekoliko meseci kasnije povodom njegovog „antisrpskog“ scenarija LJUBIMICA, o srpskim trgovcima organa!) itsl.

Ne gubite vreme na taj smor je sve što ću za sada reći...

GODINA MAJMUNA

Ovu makedonsku budalaštinu slučajno sam uhvatio tokom letošnjeg boravka u Vrnjačkoj banji, pa napustio film na pola. Tipičan šareni balkanski bućkuriš: ne treba vam to u životu, ako znate šta valja.

Toliko od mene, za sada. Vidimo se tamo...