trebalo je da prođe pola godine pre nego što sam okončao misiju, ali eto, najzad je knjiga došla u moje šake, pa evo, da podelim sa zainteresovanom javnošću svoje impresije.
moja žudnja da pročitam knjigu nije bila vođena samo naivnom verom u onaj kliše da su knjige uvek (ili barem najčešće) bolje od filmova prema njima, nego i jednim dodatnim motivom: film je u pojedinim značajnim aspektima delovao previše komprimovano i eliptički za moj ukus, odnosno suviše neodređeno o nekim vrlo važnim pitanjima.
neka od njih su:
1) ko, šta i odakle je curica-vampirica Eli?
2) ko je i šta je njoj onaj čiča s kojim je na početku filma, a za koga su mnogi (logično) pomislili da joj je ćale?
3) zašto dečurlija ugnjetava i kinji plavokosog arijevca usred švedske? i šta li bi mu radili da je tamnoput? ili srbin?
4) kakav je odnos gl. junaka, oskara, sa svojim roditeljima, i koja je poenta njihovog razvoda?
5) zašto se sve to dešava sredinom '80-ih, a ne danas?
6) šta, dođavola, znači onaj ožiljak koji načas spazimo tamo gde bi eli trebalo da ima ono što curice obično imaju između nogu?
7) šta će dalje biti sa njih dvoje?
uz ova vrlo konkretna pitanja tu je, naravno, i uobičajena želja da se duže i opširnije upoznam sa tim simpatičnim likovima i njihovim životima kroz mnogo više detalja nego što film u svoja nepuna 2 sata može da pruži.
pre nego što se ovim pitanjima pozabavim opširnije, da prvo sažmem sve zajedno: knjiga uglavnom ne daje mnogo detaljnije ili zadovoljavajućije odgovore nego što to čini film, niti pak (paradoxalno!) pruža prilike za mnogo više druženja s tim klincima nego li film.
ukratko rečeno, iako je knjiški predložak vrlo dobra, zabavna i čitljiva knjiga, roman je kao roman znatno slabiji nego li što je film kao film dobar. ovo je jedan od onih retkih, dragocenih primera u kojima je filmska adaptacija očistila, pametno preradila i čak kvalitativno prevazišla knjigu.
prvo moje veliko iznenađenje bilo je kada sam, već nakon prvih stranica, shvatio da se radi o školskom primeru BESTSELER pisanja, a ne o književno vrednom delu. očekivao sam da ovo bude nešto kao SMILLA'S SENSE OF SNOW (izvanredan roman pretvoren u solidan, ali neuporedivo slabiji film) – još jedan nordijski art-žanrovski rad koji je dosledno koristio triler, horor pa i SF, ali sve vreme ipak pre svega ostajući književno bogato, lepo napisano i slojevito promišljeno delo. tom prilikom –kod SMILLE- su psihološka i druga bogatstva romana morala da uslovnostima filmskog medija budu donekle osiromašena, kompromitovana, pa i prilično izmenjena i zatupljena. nadao sam se da će roman LET THE RIGHT ONE IN biti od filma bolji bar onoliko koliko je to SMILLA u knjiškom obliku u odnosu na filmsku. avaj, slučaj je obrnut. ispostavilo se da je roman "samo" jedan odličan švedski (pomalo odocneli) ejping stivena kinga.
da se razumemo, ja imam izvesno poštovanje prema kingu, nemam ništa protiv nekih njegovih romana iz dana pre nego što ga je kamionče bacilo u jarak, i čak bih rekao bi se LET THE RIGHT ONE IN mogao, uz minorne izmene imena junaka, lokacija i kulturoloških referenci, prebaciti u ameriku i prodavati kao izgubljeni i tek nedavno otkriveni roman stivena kinga napisan, circa, 1982.
ovo je kompliment, u izvesnom smislu.
najveći nedostaci romana tiču se njegove nefokusiranosti: umesto da se, kao genijalno pročišćena filmska verzija, pre svega bavi sa to dvoje klinaca i njihovim problemima, roman je all over the place: beskrajne stranice traće se na nagvaždanja one grupice besposličara u kafani, pri čemu njihovi nebitni likovi imaju znatno više ničim zasluženog prostora; sporedni likovi imaju neverovatno razvijene sub-plotove koji nemaju nikakve veze sa glavninom romana (stariji brat jednog od bullija, i njegov odnos sa očuhom, koji je btw. pajkan koji istražuje 'misteriozne' zločine obeskrvljavanja u okolini).
tu su i sasvim nebitna rastezanja i rasplinjavanja sa desetinama stranica potrošenim bez prave svrhe. samo jedan od primera: žena koju u filmu, nakon što bude zaražena vampirizmom, spopadnu mačke i bace niz stepenice, pa ujutro sagori u bolničkom krevetu kada razgrnu zavese – u knjizi se toliko kenja o beskrajnom procesu njenog povampiravanja da je to zaista besmisleno: ima i nepotrebna epizoda njenog odlaska na posao i pokušaja da radi tamo, usred dana, nakon čega joj pozli itd i bla bla bla. tu je i nebitna epizoda sa jednom elinom nesuđenom žrtvom koje uopšte nema u filmu – u pitanju je žena koja boluje od raka, što eli otkrije tek kad joj proba (gorku) krv...
daleko najveće zavlačenje i apsolutno nepotrebno traćenje prostora i vremena – te najkrupnija razlika između romana i knjige – tiče se sudbine elinog matorog pomagača. u filmu on, nakon što zabrlja po drugi put, i polije facu kiselinom da ga ne prepoznaju, strada kada mu u bolnici ona malo gucne krvi, a onda ga strovali kroz prozor i on se slomi 10ak spratova niže. ali ne i u romanu: u romanu taj lik OŽIVI u mrtvačnici, pojede jednog dežurnog, a onda –prilično sjeban, ali još uvek funkcionalan, kao zombi-vampir, tumara okolinom, spopada neke ljude, za njim kreće sva policija, cela ogromna akcija koja skreće pažnju sa romanse oskara i eli, a koja se okonča njegovim doteturavanjem u oskarovu zgradu, te horor susretom sa pomenutim nebitnim epizodistom, starijim bullijem, koji ga zatepa a da eli svog ex-partnera nijednom ne sretne. to je jedno ogromno slepo crevo u narativu koje mu ama baš ničim ne doprinosi, osim što je povod za nekoliko zabavnih, ali suštinski nebitnih horor scena. znači, standardno nakucavanje da bi roman bio cigla.
što se tiče konkretnih pitanja:
1) ko, šta i odakle je curica-vampirica Eli?
=ne saznajemo ništa bitno novo ni o njoj (sem da je stara 200 godina), ni o vampirima uopšte (sem da ih ima još, ali ne mnogo);
2) ko je i šta je njoj onaj čiča s kojim je na početku filma, a za koga su mnogi (logično) pomislili da joj je ćale?
=on joj nije ni rod ni pomoz bog, a svakako nije ćale. ali nije ni ljubavnik, mada ga ona ponekad nagradi tako što mu dopusti da leži pored nje, ali bez sexa. on nije –kako sam ja slutio, u filmu – dečak koga je ona savatala ko zna kada, kao sada oskara, koji je u međuveremu ostario a ona ostala ista: ne, njih dvoje su zajedno tek nekoliko meseci unazad. on je, inače, bio nastavnik-pedofil, i u romanu ima mnogo više elaboracije njegove pedofilije - ima scena kada u wc-u biblioteke angažuje maloletnog dečaka da mu puši, a scena drugog zabrljanog, tj neuspelog ubistva, u svlačionici, ima mnogo više erotskih i dečačko-golotinjskih detalja (nego u filmu), koji ne samo što opet ničemu ne služe nego dodatno ostavljaju misteriju – kako je i zašto je eli jednog takvog gada uzela za svog pomoćnika? nije baš da na svetu nema još nekih otpadnika i jadnika koji bi joj mogli pripomoći, nije morala baš ova gnjida! to baca sumnjivu senku na njihov odnos, pa indirektno i na njen lik.
3) zašto dečurlija ugnjetava i kinji plavokosog arijevca usred švedske?
=eto tako, zato! zato što je ovo besramno ejpovanje stivena kinga, a u njegovim romanima UVEK moraju da postoje neki buliji da gnjave glavnog junaka. oko tog bulisanja ima u knjizi više detalja, uključujući 'pissball', spravu nejasnog funkcionisanja, koja treba da oskara nekako zaštiti kada se od straha upiški dok ga ovi kinje.
4) kakav je odnos gl. junaka, oskara, sa svojim roditeljima, i koja je poenta njihovog razvoda?
=i otac i majka su u knjizi opisani kao sasvim ok, neproblematični, mada ne preterano involvirani ljudi, pomalo zaokupljeni sobom, naročito otac. u filmu je otac dvosmisleno prikazan tako da se nekim gledaocima učinilo da je možda i on peder – poseta onog prijatelja (?) tu deluje vrlo sumnjivo, kao i oskarova burna rekacija kad se tata posveti prijatelju više nego njemu. ali u knjizi je jasno da tata nije gay, da je ovaj što je naišao – samo prijatelj, i da je ćale samo jedan pomalo sebičan baja koji se s oskarovom mamom razveo zbog toga, i zbog sklonosti prema piću;
5) zašto se sve to dešava sredinom '80-ih, a ne danas?
=nikakva bitna idejnost ne krije se iza ovoga. slutim, zato što je '80-ih king objavio svoja najbolja dela. postoje neke aluzije na incident nasukane ruske podmornice na obalama švedske, ali to se pominje uzgred i bez ikakve veze sa bilo čime. rubikova kocka je tu, kao i u filmu, kao znak vremena, bez naročite simbolike.
6) šta, dođavola, znači onaj ožiljak koji načas spazimo tamo gde bi eli trebalo da ima ono što curice obično imaju između nogu?
=jedan od najmisterioznijih detalja filma, avaj, ni u knjizi nije ljudski objašnjen. dobro, u knjizi se barem explicitno kaže da je eli bila/bio dečak pre 200 godina, i da ga je neki plemić, iz zabave ili obesti – kastrirao. postoji flešbek na tu scenu (kada eli poljubi oskara on može da vidi njena sećanja) – ali ta epizoda je data van ikakvog kontexta, tako da niti je jasno ko je, niti zašto je eliju odsekao pišu, a još manje je jasno kako i zašto je eli potom dobio/la izgled devojčice! (niti, da li eli uopšte piški, i kako?)
ali nije nebitno to da, nakon tog otkrovenja, tokom cele finalne četvrtine knjige, uz eli ide muška zamenica 'on', ali se to uopšte ne problematizuje – oskar njega/nju i dalje voli kao da je normalna curica, što celoj priči daje jednu u najmanju ruku proizvoljnu, a možda i pomalo sumnjivu dimenziju...
7) šta će dalje biti sa njih dvoje?
=ni roman nije jasniji po tom pitanju: kraj je isti kao u filmu. njih dvoje odlaze neznano kuda, vozom, a kondukter koji naiđe i vidi oskara sa velikim kovčegom samo prokomentariše nešto tipa: 'sve je lako kad si mlad'.
eh, možda ponešto i jeste lakše kad si mlad, ali - ako je tvoj izabranik/ca zapravo kastrirani dečak koji izgleda kao devojčica i koji može da preživljava samo ako pije ljudsku krv koju ćeš verovatno ti morati da mu/joj nabavljaš – onda ne znam kako je tu mladost od pomoći! rekao bih da to čak komplikuje stvari. kako će oni nadalje živeti, i od čega, i dokle će 2 maloletnika koji iznajmljuju stanove uvek u mestima gde dolazi do krvavih zločina biti neprimećeni i nesumnjivi? tko to zna. možda vidimo u nastavku.
sve u svemu, knjiga je zabavan, čitljiv, prilično dobar primer bestselerskog pisanja, ali ne očekujte previše od nje; film je mnogo bolji, i određeni nedostaci ovog konkretnog zapleta, odnosno rupa u njemu, manje su vidljivi u filmskoj verziji (mada ih knjiga sada još više ogoljava)!
Нема коментара:
Постави коментар