субота, 12. јануар 2019.

ČUDAN ZVUK MOTORA




Scenario: Gaets
prema istoimenom romanu Žan-Lika Lučanija
Preveo s francuskog Predrag Mladenović

Crtež: Žonatan Munjoz

Izdavač: Besna kobila

Edicija Francuska veza,
format B5, 126 strana,
kolor,
tvrde korice

* Čudan zvuk motora nagrađen je 2013. nagradom SNCF za najbolji krimi strip *


            Ima ona stara izreka, „U zemlji slepih jednooki je kralj.“ Ali ne vredi čak ni to što je po njoj imenovana jedna pesma Dead Can Dance kad se radi o temeljno promašenoj ideji. U zemlji slepih i kralj je slepac, možda i najveći od svih. Ne vlada onaj ko se mnogo ističe i razlikuje, nego onaj koji je sličan rulji, ko razmišlja slično kao ona i deli srodne vrednosti.
            Mislite da je naš Psiho „jednook“ u zemlji slepih Srbalja? Nije. On je isto onakvo govno kao prosečan Srbin, i radi samo ono isto što bi i svaki „normalan“ Srbin radio na njegovom mestu. To je zaselo na tron samo zato što podilazi onom najnižem, najslepijem u narodu, i iživljava svoju neiživljenost nesmetano jedino zato što mu prosečan Srbin odobrava, jer bi radio to isto na njegovom mestu, kad bi ga se nekako dočepao.
Zašto Srbi masovno trpe TO? Zato što su isti takvi, i da im se da vlast i oni bi gušili svako protivljenje, svaku različitost, svaku alternativu, pridavili svaku opoziciju, zavadili i zatrli sve što bi im potencijalno zasmetalo, doveli svoje tetke i ujne i deveričiće i sinovce na vlast (ma koliko ovi nesposobni bili), zaposlili bi poslušne a oterali neposlušne, prigrlili maloumne a prognali umne (da im mnogo ne „filozofiraju“ i ne kvare im igru), i sve u tom stilu.
Znači, svaki srpski Murta radio bi isto što i Psiho-Kurta koji je, eto, zaseo na imperatorski tron spojem besprizornosti, slepe pohlepe i odsustva ikakvih principa osim želje za vlašću po svaku cenu (pa i po cenu Veleizdaje). Ono što je drugima bilo gadno, njemu nije, jer on nije gadljiv; u podrume i katakombe i štroke gde nešto čistiji ne bi ni privirili, on se valja sa sebi sličnima. A narod slepo „gleda“ i nemo odobrava, jer zna ili sluti da bi i sam radio to isto, da može. I bira ga zato što je „naš“, što je isti ko „mi“... 
Kakve to veze ima s ovim grafičkim romanom?
Pa eto, Čudan zvuk motora najavljuje nam se kao „izvanredna satira jednog društva zavijena u krimi priču o detetu serijskom ubici. On je prosto takav rođen, i rešio je da pobije sve koji žive s njim u toj rupi od mesta, bogu iza leđa. Ali, nećemo ih žaliti: možda takav skup moralnih degenerika i ne zaslužuje bolje?“ Počinjete li da uviđate?

I naš Psiho je takav rođen, u nakaznom-ali-tako-prirodnom braku Slobe i Šešelja, i rešio je da baci u kanalizaciju sve što vredi u Srbiji, odnosno sve koji žive s njim u toj rupi od mesta, bogu iza leđa: pametniji će da pobegnu sami, a oni drugi, plus kratkovidi, neizlečivo optimistični ili drugačije vezani za ovo podneblje ostaće da ugase svetlo. Ubijeni u pojam, ubijeni u ponos, ubijeni u dušu, svakodnevno silovani a i dalje cvile za još, i glasaju za TO sve više - možda takav skup moralnih degenerika i ne zaslužuje bolje?
Glavni junak (tj. antijunak) ovog romana je osmogodišnji dečak koji je možda „jednook“ među slepima, utoliko što vidi da je okružen isključivo, i bez izuzetka, moralnim degenericima: besprizornim, beščasnim, pohlepnim i pohotnim i sebičnim i lažljivim i pokvarenim degenima, odraslim kao i maloletnim, jer i deca su nužno zatrovana otrovom roditelja koji ih podižu tu negde u nekakvoj nedođiji. 
Ali, kao i oni, tako i on nosi u sebi „otrov“ okruženja – i mada može delovati kao purgativ svim tim fekalijama, kao Donosilac Pravde onima koji su se ogrešili i zaslužili da odu „pod mač, bato“, on nije ništa bolji od njih, on je samo mali ali prilježni, vredni Psiho u psihotično nezdravom mikrosvetu. Njegova vizura samo je najefektnija da u sebi odrazi razmere nenormalnosti celog tu prikazanog (mikro)sveta.

Glavni ugođaji ovog gromana su crni humor i groteska, a oni izrastaju iz psihopatološke vizure malog ubice, tačnije iz kontrasta onoga što se očekuje (dete = neiskvarena nevinost, nedužnost, dobrota) i onoga što vidimo od prve strane – mali bezosećajni skot koji je naumio da istrebi sve oko sebe. Pomenutom ugođaju naročito doprinosi anderstejtment: taj mrtvoladni (neko bi reko deadpan) odnos prema ubijanju živih ljudi kao da su lutke od papira. Nema tu filozofije, nema velikih misli i tupljavine, oni moraju da umru, svi do jednog, i to je to. Ostaje samo da se vidi kojim redom: ko će prvi, i kako.
Pošto se dešava u Francuskoj, ova orgija mizantropije mene mestimično neodoljivo podseća na obožavanog mi Luja Ferdinanda Selina, mada je lišena tirada i dubinskih analiza i preteranog brbljanja: mališan nije ni dovoljno zreo, a ni psihičkom dijagnozom sposoban da se bavi takvim dubiozama. Umesto obilatom naracijom, njegove rečenice su svedene, a sve se govori slikama – što je u gromanu još i bolje. Ako nešto mrzim to je da otvorim strip (ili groman, svejedno) – i vidim ogromne balone i kocke jebenog teksta! Pa pričaj mi slikom, nacrtaj mi to što si hteo, nemoj da mi kenjaš ubeskraj i slovima zaklanjaš crtež! E, Čudan zvuk motora radi upravo to – priča vrlo slikovitim slikama, sa minimumom teksta, baš kao što i treba.
   Druga referentna tačka za opis asocijativnog polja koje se širi oko ovoga dela bila bi Blizanačka trilogija Agote Krištof (koju su pre par meseci Kontrast + Dereta reizdali, sada u jednoj knjizi: topla preporuka!). Dakle, minimalizam, anderstejtment, psihopatija, bezosećajnost društva odražena kroz bezosećajnu decu, užasni zločini bez pravog smisla i svrhe, haos, crnilo, a sve na nekom fletlajnu, bez histerije, bez mnogo buke i filozofije. I baš ta prividna hladnoća zastrašuje, i ledi krv u žilama, više od neke konvencionalne hororične barokno-gotske ekspresije sa munjama i gromovima i vodoskocima krvi.
Dakle, ako ste u stanju da zamislite spoj Selina, Agote Krištof i jednog vrlo ledenog, ne mnogo kitnjastog i veselog Tima Bartona, dobićete ovaj groman. Najcrnji je od svega što je Besna kobila do sada izdala, a nije da ovaj odličan izdavač ne naginje mračnim sadržajima: podsećam na moje rivjue njihovih ranijih sličnih izdanja:


ERIK KRIK – MEĐU BOROVIMA, 5 BALADA O ZLOČINIMA
(O ovome nisam stigao da pišem na blogu, ali odlično je i vredno pažnje: baci pogled na privju OVDE pa sam proceni!)

            Oslušnite ovaj „čudan zvuk“ – prepoznaćete ga! Možda iz svoje okoline, a možda iz sebe samih...

25 коментара:

  1. E,ovaj Medju borovima izgleda sjajno
    Treba procitati/pregledati jos i vise
    Odlican crtez
    Hvala za info

    ОдговориИзбриши
  2. Meni je fino legla Suspirija mogu reci da mi je jedno osvezenje nesto drugacije ali sve u svemu prijatno iskustvo ovaj film je definitivno na mene ostavio utisak i nakon gledanja sto je uvek dobar znak dvoumim se izmedju ocene 4- i 4 trenutno mi je za ocenu 4 ali morao bih ga jos jedanput overiti za konacnu ocenu

    ОдговориИзбриши
  3. I jos da dodam nije mi smetao ritam filma neosetno mi je proslo gotovo dva i po sata trajanja Suspirije

    ОдговориИзбриши
  4. meni se nakon drugog gledanja JOS VISE svidela. vecina prituzbi kod svecke kritike bila je da se radi o 'nekoherentnom' povezivanju 'disparatnih elemenata' bez 'cilja' i 'funkcije', kao sto bi bile, ne znam ni ja, uzbudljiva prica, orgijasticni klimaks, strava i uzas. mnogima to deluje uobrazeno i akademski. ja s druge strane vidim da je cela poenta upravo u NESLAGANJU disparatnih elemenata, koje je sprovedeno svesno i namerno, da bi se potpuno spljostio film na samu njegovu povrsinu, i onda u briljantnoj zavrsnici s jedne strane pokazala TEZINA primordijalnog gubitka, gubitka majke, s jedne strane, a s druge strane, mogucnost isceljenja i ljubavi, u SENKAMA, u NIJANSAMA, u TRAGOVIMA

    ОдговориИзбриши
  5. Ako bih birao izmedju fon trir-ovog jack-a i lukine susprije blagu prednost dajem luki tako da mogu reci da mi je suspirija najbolji horor koji sam pogledao u protekloj godini

    ОдговориИзбриши
  6. Kad malo bolje razmislim Suspirija mi je jedan od najboljih horora u proteklih nekoliko godina jer se ne secam kad mi je zadnji put neki horor dobacio do 4- a pogotovo 4

    ОдговориИзбриши
  7. mene je suspiria razočarala, ali daću joj još jednu priliku, ovih dana, kao i džeku, pre nego što presečem.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E JEBAGA. Posle svih ovih godina ja ne znam da l tebe vise ista moze da zadovolji, osim naravno Heluvina.

      Избриши
  8. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  9. Barem ti je slavna propast a ne meh kao sto si jednom prilikom rekao

    ОдговориИзбриши
  10. Ozbiljan pristup BK. Možda nije toliko prominentan , ali je reč o verovatno najkvalitetnijem izdavaču naše strip scene. Njihovi naslovi, pažljivo odabrani, nikako ne mogu biti deo glavnog toka-ipak smo mi zemlja ignorantnih zagorologa,blekologa i teksologa. Ostali spadaju u onih 20% na koje se Psiho ne obazire. Dobar review Doktore. Sa zadovoljstvom sam pročitao ovo poređenje sa Srbijom. Ukoliko nisi pročitao do sada (slabo mi ide pretraga bloga :P ) , toplo preporučujem Morskog Vuka u izdanju BK.

    ОдговориИзбриши
  11. The House That Jack Built mi je prijao. Očekivao sam dosta više, ali zadovoljan sam. Od mene trojka. A Suspiria ne valja. Ima tu dobrih delova ali je odvratno u celini. Najmanji problem sa Suspiriom je što je spora, jer ja ne pamtim kada sam gledao ovoliko nerazumevanje žanra. I bukvalno svaki odmak od originala koji je napravljen je bio pogrešan. Ipak, zbog nekoliko scena koje su mi se jako svidele mogao bih da mu dam jaku dvojku, iako je generalno film za hejt.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. ehhh 'nerazumevanje zanra', 'nepostovanje kanona', 'DEVIJACIJA od standarda', 'PETA kolona'...

      Избриши
    2. To si ti tako shvatio. Ja samo kažem da se sarma ne puni govnima. A ti ako voliš izvoli...

      Избриши
  12. Meso horora je saspens a u ovom filmu ga nema, jer Luka ne ume da režira horor.

    ОдговориИзбриши
  13. Saspens je i meni nedostajao, medjutim to sta je horor zavisi iskljucivo od toga sta tebe plasi, a ne od nekog kanona...mene recimo uopste ne plase nozevi, cudovista, masakri i dza bu, ali me plasi psiholoska tragedija kao u Suspiriji na primer obracun sa Majka Vesticom, i pozadinska misao da ljubav ima stravicnu cenu

    ОдговориИзбриши
  14. Filmu je falila snaga, kao plesaču, da jednostavno skoči i poleti. Bio je opterećen sam sobom.

    ОдговориИзбриши
  15. Pa Azazel to je deo poente - povratak Majci zemlji

    ОдговориИзбриши
  16. mislim da ima cak jedna cela scena, gde Tilda kaze Suzi da mora vise, nagore, a Suzi joj kaze da bi radije ostala na zemlji jos, jer ce onda skok da bude jos sugestivniji

    ОдговориИзбриши