PROKLETIJE: Pretplata

Naslov: PROKLETIJE

Autor: Dejan Ognjanović

Žanr: Horor

Izdavač: Ghoul Press

Povez: Tvrd

Broj strana: 400

Cena: 900 din + ptt

 

            U suštini, ovo je SVE što treba da znate o mom novom, trećem romanu. Odnosno, ako ste voleli NAŽIVO i ZAVODNIKA, ovo bi trebalo da vam je dovoljno o PROKLETIJAMA. Ipak, zbog nestrpljivih i radoznalih (a ko ne bi bio?!), otkriću vam još ponešto.

 

            Kraj 1990-ih na prostorima bivše Jugoslavije: jedno ratište se gasi, drugo polako počinje da tinja…

            Iza prizemne klanice običnih pljačkaša i ubica vrebaju crne senke nevidljivih upravljača i monstruoznih aktera, sa dalekosežnijim planovima i namerama…

            Nakon velike lične tragedije Jovan, veteran okultnog rata u Bosni, povlači se iz borbe.

            Godinu dana kasnije, njegov prijatelj i saborac Mladen šalje ga u Toponicu, u psihijatrijsku bolnicu blizu Niša, da ispita niz neobičnih smrti koje bi mogle imati veze sa Crnim Bratstvom.

            Ono što Jovan sazna na mestu gde se susreću Razum i Ludilo, i ono što Mladen doživi na Kosovu, u borbenoj akciji gde se sudaraju Ljudi i Zveri, odvešće obojicu, zajedno sa manjom grupom specijalaca, u srce planinskog venca Prokletije – tamo gde se graniče Crna Gora, Srbija (Kosovo) i Albanija – tamo gde se prožimaju Ljudsko, Podljudsko i Nadljudsko…

            Arnautski psoglavi.

            Magna Mater.

            Bosna.

            Kosovo.

Masovni zločini.

            Genocid.

            Okultizam.

            Alhemija.

            Arto.

            Tamo gde se susreću genije i ludilo… čovek i natčovek… evolucija i devolucija… telesno i duševno… pradrevno i savremeno… nacionalno i nadnacionalno… najprizemnije i najuzvišenije…

            Sudar suprotnosti u žestokom kovitlacu krvi, koji vodi iza krvi, iza mesa… ka Novim/Starim Bogovima? Ili – u Ništavilo?

            PROKLETIJE su najambiciozniji moj roman do sada. To se vidi, pored ostalog, i u njegovom epskom obimu od 400 strana. Za nekoga ko, kao ja, oduvek teži konciznosti, sažetosti, izbegavanju nepotrebnog brbljanja, to je zaista prava epopeja. Poređenja radi, NAŽIVO ima 215 strana. PROKLETIJE su zamalo pa duplo obimnije i sadržajnije. PROKLETIJE su dva horor romana u jednim koricama.

            Neke od ideja u ovom romanu nosim u sebi već četvrt veka.

            Prvi put sam PROKLETIJE započeo da pišem još 2007. Skoro 15 godina te ideje i scene nosim u sebi. Sad je konačno sazrelo vreme (a valjda sam i ja?) da to sročim i kako treba uobličim. Posle godinu dana intenzivnog rada na ovom romanu, najzad je kucnuo čas da ga ponudim čitaocima.

            Kako bih ga najkraće opisao?

            Ovo je roman koji sažima krvavost, gnusobu, teskobu i grozotu 1990-ih, iz NAŽIVOG (ukratko: UŽAS), sa bezvremenim, atmosferičnim, eteričnim, rečima jedva iskazivim, sublimnim/uzvišenim ugođajima i sugestijama iz ZAVODNIKA (ukratko: STRAVA).

            NAŽIVO je teza. ZAVODNIK je antiteza. PROKLETIJE su sinteza.

            PROKLETIJE se nadovezuju na NAŽIVO. To jeste svojevrsni nastavak tog romana, i poželjno je da ste pre PROKLETIJA čitali NAŽIVO, jer ćete onda uvideti neke veze, paralele, aluzije i značenja koji bi vam inače promakli – ali to ipak nije neophodno, jer se PROKLETIJE mogu čitati i razumeti i bez čitanja NAŽIVOG, kao zaseban roman.

Veza između PROKLETIJA i NAŽIVOG je, otprilike, kao veza između treće sezone Tvin Piksa, i njegove prve dve sezone. Dakle, neke stvari jesu bile započete ranije, neki likovi i teme preneseni su iz ranije inkarnacije u najnoviju, ali radi se o vrlo radikalnim, ekstremnim pomacima i preobražajima. I kao što Dejl Kuper, u TWIN PEAKS: THE RETURN nije isti onaj Kuper na kojeg ste navikli ranije, isto tako ni Dejan, iz NAŽIVOG, kojeg ćete videti u PROKLETIJAMA, nije isti onaj mladić kojeg ste u prethodnom romanu pratili…

 

PROKLETIJE počinju sledećim citatima:

 

„U narodu poznate kao Proklete, Zabranjene planine ili Vragobije, Prokletije su često izazivale osećanje strahopoštovanja, zebnje, tajnovitosti. Nepristupačne vertikalne litice zastrašujućih obrisa, duboki, mračni kanjoni neukrotivih planinskih reka, krševiti grebeni odenuti oblacima, sablasna tišina koju povremeno prekida pucketanje leda, tamne šume čudesnih senki, iznenadna nevremena s jakom grmljavinom, lavine koje nose sve pred sobom, divlje zveri, pa čak i po koji čovek nejasnih namera, upečatljivi su delovi prokletijskog mozaika.“

- Metohijske Prokletije: prirodna i kulturna baština

 

 

„Čoveka hvata jeza i strah gledajući surovi divlji izgled ove gorostasne planinske grupe.“

- Jovan Cvijić

 

            Mislim da je ovo dovoljno, za početak. Biće u narednim danima i nedeljama na ovom blogu, a i šire, nekih intervjua, sa malo više detalja o romanu, ali u suštini – baš kao i u vezi sa TWIN PEAKS: THE RETURN – što manje znate unapred, više ćete uživati u čudnim, ludačkim, neočekivanim preokretima i stazama kojima vas ovaj roman vodi i destinacijama gde vas, bez daha, ostavlja.

 

KAKO PORUČITI?

            Pretplata za PROKLETIJE traje od 26. aprila do 18. maja.

            Tačnije, oni koji mi se jave najkasnije do 18. maja, obezbediće sebi komadić večnosti u spisku pretplatnika na kraju knjige. Naravno da knjigu možete, pod istim uslovima, naručivati i posle tog datuma: jedina razlika je što nakon toga nećete biti među pretplatnicima navedenim u zahvalnicama u samoj knjizi, jer će ona tad već biti u štampi. Knjiga izlazi početkom juna, kada se pretplatnicima šalje, onim redom kojim su naručivali.

 

ŠTA PORUČITI?

            Osim romana PROKLETIJE (koji košta 900 din) možete još uvek naručiti i roman NAŽIVO, na koji se PROKLETIJE nadovezuju. NAŽIVO košta 800 din. Imam još manje od sto primeraka NAŽIVO, i ako ga nemate, nemojte dugo da čekate: verujem da će ga PROKLETIJE „povući“ sa sobom, i da će taj roman za mesec-dva biti rasprodat – a nemam nameru da radim novo izdanje. Kad NAŽIVO nestane, nestao je ko zna dokle…

            Takođe, preostalo je još manje od 50 primeraka knjige KULT GULA – sa izborom mojih prikaza horor filmova, knjiga, sa listama, preporukama i ostalim ludilima. Naručujte tu prokletinju (po ceni od 900 din – a košta malo manje u paketu, vidi dole) dok je još ima – nemam nameru da radim novo izdanje.  

 

            SLANJE - imate sledeće opcije (ovo su cene za jedan primerak: sa većom težinom veća je i poštarina):

            1) Obična tiskovina = 75-85 din (zavisi od težine knjige; u ovom trenutku ne znam tačno koliko će biti teška, ali prilično sam siguran da će, i zbog broja strana i zbog tvrdog poveza, biti teža od pola kila)

            2) Preporučena tiskovina = oko 145 din

            3) Post expres = 250 din

 

PLAĆANJE: meni najviše odgovara plaćanje na tekući račun, koji ću vam dati kad se javite mejlom.

            Ako iz nekog razloga više volite poštanskom uputnicom, Pejpalom ili nekako drugačije, recite u mejlu pa ćemo se dogovoriti. Npr. može i Post expres sa otkupninom: to jeste malo skuplje, ali barem ne izlazite iz kuće, ne idete u poštu da uplaćujete (ako nemate e-banking), knjiga dođe i platite je na kućnom pragu…

 

Dakle, šta treba uraditi?

            1) Pišite mi na MEJL (nemojte,  nemojte, nemojte, preko fejsbuka, bloga, instagrama i drugih metoda) na: dogstar666 at yahoo dot com

            2) U mejlu recite a) koju knjigu ili knjige želite, b) koliko primeraka, c) koji metod PTT slanja želite od tri gore ponuđena, d) da li vam odgovara plaćanje na račun, ili želite nekako drugačije, i e) dajte punu i tačnu adresu za slanje (ako želite Post expres, dajte i br. tel.)

 

POSEBNE POGODNOSTI

            Ako naručujete više primeraka PROKLETIJA, cena se obračunava ovako: prvi primerak je 900, a svaki sledeći 800 din. Npr. hoćete tri primerka? To je 900 + 800 + 800 = 2.500 din. Ili četiri ili nijedan? Nema problema: 900 + 800 + 800 + 800 = 3.300 din. I tako dalje.

            Ako uz PROKLETIJE uzimate i NAŽIVO, popust takođe počinje od drugog primerka. Dakle, prvi NAŽIVO je 800, a svaki sledeći = 700.

            Ako uz PROKLETIJE uzimate i KULT GULA, već od prvog primerka cena mu je 800 din (umesto redovnih 900). Npr. ako uzimate sve ove tri knjige u po jednom primerku, cena je: 900 + 800 + 800.

 

SPONZORI, MECENE, DOBROČINITELJI, KTITORI   

    

            Ako ste IZDAVAČ, ili neki drugi kulturni delatnik, i želite da finansijski pomognete ovo samostalno autorsko izdanje, možete da budete PRIJATELJ KNJIGE i kao takav pomenut unutra – pišite radi dogovora na dogstar666 at yahoo dot com.

            Ako ste PRIVATNO LICE, poštovalac mog lika i dela a uz to imate neki humanitarni dinar viška, i želite da finansijski pomognete ovaj moj mukotrpni a ne naročito isplativi rad, i vi možete da budete PRIJATELJ KNJIGE i kao takav pomenut unutra – pišite radi dogovora na dogstar666 at yahoo dot com.  

 

INOSTRANSTVO

            Ako živite u okolnim balkanskim državama, možete se pretplatiti ako imate načina da pošaljete uplatu u Srbiju, i ako vam ne smeta da platite međunarodnu poštarinu.

            Uplate (u evrima) primam na Paypal.

            Cena ove knjige za inostranstvo je 10 eu, a poštarina je još toliko. Kome je to OK, neka mi piše na mejl radi dogovora kako da uplati 20 eu na moj Paypal.

            Naravno, tu je i alternativa: ako imate prijatelje ili rodbinu u Srbiji, mogu oni da naruče umesto vas, u dinarima, pa da im pošaljem na srpsku adresu, a onda da vam oni donesu, pošalju ili da preuzmete kad vi ili neko vaš dolazite u Srbiju.

 

            Ako živite negde dalje, nebitno koliko daleko u belome svetu: i vi se možete se pretplatiti, pod istim uslovima: 10 eu za knjigu + 10 eu za ptt = 20 ukupno. Javite se!

 

ČEKANJE

            Možda razmišljate: „Neću da uzimam ovu knjigu sada. Sačekaću da PROKLETIJE objavi Orfelin. Sigurno će tamo da bude II izdanje, isto kao za ZAVODNIKA.“

            Ako je tako, moram vam reći: ovu knjigu neće (re)izdati nijedan drugi izdavač. Kad je pročitate, shvatićete da ne postoji izdavač u Srbiji koji bi jednu ovakvu knjigu izdao i platio.

 

DISTRIBUCIJA

            Možda razmišljate: „Neću da uzimam ovu knjigu naručivanjem, preko pošte. Kupiću je u knjižari!“

Ako je tako, moram vam, reći: Knjižarske marže su ogromne, meni apsolutno neprihvatljive, i zbog toga u knjižarama nema NAŽIVOG, a pod tim krvožedno-lihvarskim uslovima neće biti ni PROKLETIJA. To znači, PROKLETIJE nećete naći u knjižarama. Naručivanje od mene je jedina opcija.

Uz, moooožda, još jednu:

 

PROMOCIJE

            U normalna vremena svaku svoju novu knjigu promovisao sam lično, širom Srbije. Nadam se da će biti prilike i ovog puta, ali pošto živimo usred pandemije i na ivici vanrednog stanja, u ovom času ne mogu da obećam da li će ove godine biti ikakvih promocija na kojima bismo se susreli naživo. Možda će se stvari malo unormaliti ovog leta, i onda eto mene u mojim omiljenim gradovima, s knjigama; ali, s druge strane, možda će uskoro početi šesti pik osmog talasa ili međutalasa, sa novim merama, zabranama okupljanja i ostalim restrikcijama, i onda nema ništa od viđanja naživo.

            Učiniću sve što je u mojoj moći da uradim barem promociju negde u Beogradu – ali ne smem sad da obećavam ni kad, ni gde, ni da li će je uopšte biti…

            Toliko za sada.

probna verzija korice by Toni Tošić

            Pratite i dalje ovaj blog za vesti oko korica, za intervjue itd.

            I pišite mi na MEJL (nemojte,  nemojte, nemojte, preko fejsbuka, bloga, instagrama, sms-a i drugih metoda) na: dogstar666 at yahoo dot com i šaljite svoje „Ili 6 ili nijedna“ porudžbine!

            P.S. Korica još nije gotova, ali prilično sam siguran da će na njoj biti slika mog voljenog Bekšinjskog koju vidite skroz gore, u samom čelu ovog posta.

PS.PS. Ako nekome nedostaju ove ORFELINKE, imam po nekoliko primeraka, pa ih možete pridružiti svojoj narudžbini - ko se prvi javi, njegove su:

ŠAPTAČ U TAMI - Lavkraft - 800 din

KARMILA - Le Fanu - 900

ZAZVIŽDI I JA ĆU TI DOĆI - M.R. Džejms - 900

PISAR TAME - Ligoti - 1.000

UKLETA KUĆA NA BRDU - 900

BPRD - NAJEZDA ŽABA

  

Br. strana: 404 / Kolor
Povez: Meki

Format: 180 x 260 mm
Puna cena: 3.000 din

 

            Baš lepo od izdavača 300 ČUDA što je najzad počeo da na srpskom objavljuje HELBOJA kako valja – o tome sam nedavno već pisao i preporučivao OVDE.

            Podjednako lepo od njih što su, paralelno sa Paklenim Momkom, krenuli i sa avanturama njegovih bivših/budućih drugara iz firme koja se na engleskom krije iza skraćenice BPRD (Bureau for Paranormal Research and Defense). Ko čini tu ekipicu? Da vas podsetim:

 

            Šta veli zvanična najava? Evo.

„Biro za paranormalne pojave i odbranu prvi put se pojavio u nagradama ovenčanom serijalu Majka Minjole, a sad se pojavljuje zasebno u kolekciji početnih avantura. Ovaj omnibus otkriva i početke epskog rata protiv žaba (desetogodišnja saga) i priču o poreklu Ejba Sapijena. Predstavljen u luksuznoj ediciji koja sadrži prva tri albuma mekih korica i nov i proširen deo sa skicama, uz stvaralačke talente Džefa Džounsa, Kamerona Stjuarta i Skota Kolinsa i debitovanje laureata nagrade Ajzner Gaja Dejvisa u svetu BPRD-a.“

 

Šta veli dr Ghoul? Evo.

Ako bismo hteli da budemo strogi i cinični, mogli bismo reći da je ceo ovaj serijal drugorazredan, u smislu da prati kompanjone, sajdkikove, a ne glavnu zvezdu, Helboja, pod čijim okriljem, u čijem stripu, su se rodili i formirali. Iz te vizure, ovo bi bio ekvivalent onih grdnih ČIKOVO DETINJSTVO, INDIJANAC ČIKO, ČIKO ŠERIF, FANTA ČIKO itd. spec. izdanja, u kojima pratimo avanture Zagorovog sajdkika, a bez Zagora (ili sa minimalnim, sporednim, kameo prisustvom Zagora).

Međutim, u slučaju BPRD serijala nema potrebe da budemo cinični: već sudeći prema epizodama sabranim u ovaj pozamašni prvi tom, on je opravdao svoje postojanje kao nešto što ima pravo i smisao samo za sebe, nezavisno od direktne veze sa Helbojem kao likom, mada i dalja spada u njegov univerzum, a povremeno i njega samog vidimo, u flešbeku ili usputnoj pojavi.

Za razliku od gorepomenutih Čiko-avantura, koje iskaču iz duha originala i donose promenu žanra (komedija-parodija-groteska), BPRD ne izlazi iz uspostavljenog spoja palp horora, avanture, arheologije, mitologije i fantastike (i SF i fantasy) koji je proslavio HELBOJA. Očuvano je, praktično, sve što je valjalo i bilo popularno u HELBOJ serijalu, što znači – ako ste voleli, tj. volite HELBOJA, obavezno sebi nabavite i BPRD, jer volećete i njega.

Atmosfera je ta ista, ugođaj je taj: na tankoj liniji između groteske i palp zezanja u stilu drečavih magazina iz 1930-ih, storije na razmeđi Lavkrafta, Roberta E. Hauarda i Klarka Eštona Smita, sa naglaskom na akciji i makljaži s monstrumima i ludim naučnicima i drevnim silama koje nisu sasvim mrtve, nego bi htele da osvajaju svet. Još konkretnije – šta imamo ovde?

 

Drevna oružja bogova u Himalajima, probuđena za nove zle namere (zajedno s njihovim demonsko-majmunskim služiteljima); vampire i zombije u Veneciji i Moldaviji; fantomske vozove; oživele zle igračke; podvodne duhove udavljenih, nesmirenih crnih robova; i iznad svega, naslovnu mega-avanturu, koja se nastavlja na SEME UNIŠTENJA i koja, pored raznih lepih stvari, donosi i ponovni susret sa ljudima-žabama otuda.

Dakle, tematski je to sve sasvim u duhu onoga što volimo i očekujemo od Helboja, a moram da naglasim da su sve ove epizode, u velikoj meri, u većini slučajeva, i na vizuelnom planu sasvim na nivou Minjolinih crteža, ili dovoljno blizu njima da budemo srećni i zadovoljni pruženim bombonicama za oči. Neki od ovih crtača (jezivo uspešno!) oponašaju Minjolin stil u odličnim avanturama u Himalajima (Rajan Suk) i Veneciji (Majkl Ejvon Eming), vrlo retki odstupaju drastično (meni su to i najslabije priče, srećom – kratke: o vešticama i živom blatu, i o zlim igračkama), dok je naslovna, najduža priča i najređi zver: crtač Gaj Dejvis nije oponašao Minjolu, crtao je nekim svojim stilom, a opet je uspeo da sačuva intonaciju, duh, ugođaj, tako da su hororičnost i monstruoznost na vrhunskom nivou!

Za mene je u stripu uvek crtež bio važniji od priče, odnosno, ako baš mora, može priča i da bude drugorazredna, dokle god je crtež izuzetan i oku primamljiv. U slučaju BPRD, na sreću, priče nisu slabe, uglavno msu dobre, a većinom i više od toga, dok crtež, u 4/5 slučajeva, zaista pleni pažnju i nudi predivne, spektakularne prizore nad kojima ćete dugo meditirati, zagledati ih i – što da ne, sanjati (otvorenih očiju).

Sad, jeste, istina je: ovo su Helboj stripovi – bez Helboja. Neko i nešto tako veće od života tu sigurno fali, i ova grupica horor X-menova i X-vimenova nije TOLIKO zabavna sama po sebi, koliko po onome sa čime se suočava: prosto, nemaju ovi iz Biroa tu harizmu koju Dečkonja ima, niti se rvu sa tako kosmičkim dilemama kao on – ali to ne znači da nemaju nikakvu harizmu ili dileme.

Ipak, rekoh već, ova grupica se izborila za svoje pravo da postoji, i ima šta da ponudi, i narativno, i vizuelno, te stoga preporučujem da se s njom upoznaju svi koje zanimaju horor, fantastika, monstrumi, strip i uopšte mračna umetnost. Prevod je odličan, kao i štampa, papir, povez, tako da ovo svakako vredi imati!

Najpovoljnije je naručiti direktno od izdavača OVDE.

            Ako vam moje reči nisu bile dovoljne (!), možete i da Zavirite u biro (prvih 20-ak strana).

            A ako ste zbunjeni vezama ovog serijala sa Helbojem, i pitate se kojim redom to sad čitati, evo imate ovde: Hellboy Universe Reading Order.

 

            A ako mislite: „Dobro, sve je to lepo i krasno, nego – kad će PROKLETIJE?“ – odgovor na to goruće pitanje glasi: „Pretplata za PROKLETIJE raspisuje se, na ovom mestu, u ponedeljak, 26. aprila!“

22 AMERIČKE HOROR PRIČE

  

Priredila, a većim delom i prevela: Dina Hrecak

Izdavač: Tanesi, 2020

456 strana

Mek povez

 

            Već sam vam na blogu prikazivao i preporučivao dve Tanesijeve horor knjige, i to GOTIKA i 15 - ANTOLOGIJA SAVREMENE JAPANSKE HOROR PRIČE. Najzad je kucnuo čas da kažem koju i o ovoj njihovoj antologiji AMERIČKE HOROR PRIČE.

            Zvanična najava izdavača kaže:

 

„Tradicija koju je I. K. Tanesi uspostavila sa antologijama savremenih japanskih priča, 13, 15 (horor), 14 (naučna- fantastika), 25 i 26, i nakon dve Antologije američkih priča XX veka 27 i 28, nastavlja se knjigom koja je pred vama – Antologija američke horor priče 22. Okrećemo se žanru horora i izboru dvadeset dve priče od istog broja pisaca, poređanih po godinama rođenja. Od Vašingtona Irvinga, autora čuvene Legende o Uspavanoj dolini, nezaobilaznog Edgara Alana Poa, preko nekih od najpopularnijih pisaca XX veka kao što su H. F. Lavkraft i Stiven King, pa sve do novih mladih nada ovog veoma popularnog žanra, poput Brajana Evensona i Džoa Hila, ova zbirka predstavlja i pregled istorije i razvoja tematike strave i užasa kroz više od dva veka američkog stvaralaštva.“

 

A ja vam kažem sledeće: ako vas horor zanima, u ovoj knjizi naći ćete dovoljno dobrih stvari za čitanje, u solidnim prevodima (s tek ponekim kiksom) i sa prosečnom srpskom lekturom (znači, ima poneki typo ponegde, ali ništa dramatično, na šta već niste navikli u domaćim knjigama).

Izbor je osrednji, u smislu da je moglo to i daleko bolje, i deluje prilično nasumično, ili barem nedovoljno opravdano u skromnom predgovoru. Ali, kažem, potkralo se tu nekoliko odličnih i vrlodobrih priča, pa zato – uzmite svoja sita i rešeta, i bacite se na ovaj sadržaj.

Evo čega tu ima, sa mojim ocenama.

Što se tiče ocena, moj rejting je užasno strog: 9 i 10 imaju samo antologijski genijalna dela. Ocena 5 je za prosečnu priču, a 6 za jedva malo natprosečnu, ali okej, čitljivu, solidnu ali zaboravljivu. Ocene 7 i 8 su sasvim dobre, vrlo dobre priče. Ono ispod 5 nije vredno čitanja.

 

Sadržaj:

Predgovor, Dina Hrecak, 4-

 

Vašington Irving – „Duhovi sa Ostrva leševa“, 6

Natanijel Hotorn – „Mladi Gudman Braun“, 10

Edgar Alan Po – „Maska crvene smrti“, 10

Henri Džejms – „Romantika neke stare odeće“, 6+

Šarlot Perkins Gilman – „Žute tapete“, 10

Frensis Stivens – „Ne vidiš – ne plaši te“, 7-

Hauard Filips Lavkraft – „Reanimator“, 7+

Siburi Kvin – „Prokletstvo Everarda Mandija“, 6

Robert I. Hauard – „Crni kamen“, 9

Džulijus Long – „Bledi čovek, 7

Robert A. Bloh – „Ogrtač“, 3

Džerom Bigzbi – „Što je dobar život“, 8

Filip K. Dik – „Obešeni stranac“, 4

Harlan Elison – „Nemam usta, a moram da vrištim“, 4-

Tomas Tesier – „Pohvala ludosti“, 6+

Stiven King – „Lik smrti“, 6+

Tomas Ligoti – „Beleške o pisanju horora: Priča“, 7

Dejvid Dž. Šau – „Neočekivani obrt“, 6+

Džordž Sonders – „Morski hrast“, 7+

Majkl Šejbon – „Bog mračnog smeha“, 10

Brajan Evenson – „Telo“, !!!

Džo Hil – „Duh dvadesetog veka“ 7

 

            Konkretnije…

 

            Izlišno je da detaljnije govorim o klasicima koje svi znaju:

Edgar Alan Po – „Maska crvene smrti“ je remek delo, pesma u prozi o karantinu usred pošasti (dakle, vrlo aktuelna danas).

Natanijel Hotorn – „Mladi Gudman Braun“ je takođe prvorazredno seciranje puritanske paranoje u Novom Svetu, gde u okolnim šumama caruje Đavo – ali i njegovi vrlo ljudski štovaoci.

Vašington Irving – „Duhovi sa Ostrva leševa“, verovatno u želji da se ne ide sa njegovim poznatijim i boljim pričama, odabrana je jedna nešto slabija, ali i dalje irvingovski simpatična, mračno-vickasta;

Šarlot Perkins Gilman – „Žute tapete“, pionirka feminističkog horora predstavljena je u ovoj odličnoj priči psihološkog, paranoičnog horora, o histeričnoj ženi na tavanu kojoj se nešto priviđa u šarama tapeta sobe. Istina, ovu priču, i druge Gilmenkine, već imate u zbirci Žuti tapet, kod Službenog glasnika.

Henri Džejms – „Romantika neke stare odeće“, ovo je zapravo jedna od najslabijih Džejmsovih priča o duhovima, najranija njegova takva, melodramatična, sa malo „horora“ ostavljenog tek za poslednji pasus. Uzgred, naslov je loše preveden – „Romance“ ovde nije u smislu nikakve romantike, nego u smislu „romanse“ kao književnog žanra, odnosno kao naziv za fantastičnu a možda i jezovitu pripovest.

(Prijateljski savet: svako ko reši da piše i priređuje nešto o hororu bio bi mudar ako se o ovom žanru upozna na relevantnom mestu, npr. u mojoj POETICI HORORA, gde se govori i o romansi u značenju koje je Džejms imao na umu. A da priređivačica tu knjigu nije čitala vidi se i po nekim njenim faktografski netačnim, veoma promašenim tvrdnjama u kojima se brkaju vekovi i autori, bez jasne svesti o istorijskom razvoju žanra. Npr. ona tvrdi da se „gotički horor javlja u Engleskoj sredinom XVII veka“ – a tačno je čitav vek kasnije; pa nastavlja: „a popularnost dobija u XIX, kroz dela pisaca kao što su H. Valpol, En Redklif, V. T. Bekford…“ – a tačno je da su svi ovi autori svoja glavna gotska dela objavili u XVIII veku…)

Sledi nekoliko solidnih, zabavnih pričica sa početka veka, ništa spektakularno, ništa za antologiju (mada je, eto, zalutalo u ovu), ali okej, čitljivo. U tom društvu se ističe čak i jedna od slabijih Lavkraftovih priča, „Reanimator“ (bizarno da je baš ovaj palp odabran kao reprezentativan za najboljeg američkog horor pisca XX veka). Pritom, Robert E. Hauard – „Crni kamen“ već imate na srpskom, kao „Crna stena“, u zbirci Deca noći koju sam priredio za I.K. Filip Višnjić.

Od Bloha se zaista moglo odabrati i nešto bolje od vrlo loše ostarelog, otrcanog „Ogrtača“; Dikova priča je predvidiva i plitka studija iz paranoje, a što se tiče Elisonove – pa, ja sam verovatno jedina osoba u univerzumu koja nimalo ne ceni njegovu prehvaljenu, ovde prisutnu priču o anything goes torturi grupice preživelih u podzemnom skloništu, nad kojima se iživljava pametni kompjuter… Kad smo kod razočarenja, to se može reći i za Evensonovu priču: iako tog pisca cenim, ovo što je ovde odabrano da ga predstavi meni je bilo doslovno nečitljivo – uninvolving još više nego kod prenadrkanog Elisona.

Džerom Bigzbi – „Što je dobar život“ je super crnohumorno-apokaliptična klasična priča, obrađena i u Zoni sumraka (seriji, ne časopisu!),

Tomas Tesier – „Pohvala ludosti“ = izvanredna, atmosferična, jeziva priča o istraživaču čudnih lokacija koji nabasa na opustelo minijaturno seoce i oko njega jezive figure ljudi – pokvarena prilično glupim, proizvoljnim, nekonsekventnim krajem;

King je prisutan kroz jednu svoju ispraznu zajebanciju (neko ko bi uzeo ovu antologiju sa željom da se upozna s najvrednijim u hororu, teško da bi posle ove skroz prosečne pričice uskliknuo: „Wow, kakva majstorija, ovako nešto je mogao da napiše samo Kralj Horora!“), a slično važi i za njegovog sina, Džoa Hila: okej priča o duhu u bioskopu, čak i nešto bolja nego tatkova ovde. Najzad, Ligoti ima bar 20 priča boljih od ove ovde, eksperimentalno-poluesejističke, ali ipak vredna je pažnje, kad je već tu.

Dve najbolje priče u ovom izboru, a da nisu prastari klasici, jesu

Džordž Sonders – „Morski hrast“ – smehotresno brutalna satira na savremenu ameriku, o familiji jednog stripera (ne stripadžije, nego čoveka koji se skida go za pare) gde iz mrtvih oživi tetka, i peripetijama koje iz toga nastanu,

i Majkl Šejbon – „Bog mračnog smeha“ o kojoj ću reći samo da se radi o jednoj od najboljih savremenih horora priča UOPŠTE, čistom remek-delu koje kao da nudi omaž Ligotiju kroz nešto malo prijemčiviju, zaplet-prozu nego što je poetizovana Ligotijeva.

 

Na kraju, valja reći i ovo: ako poželite da saznate kako se neka od ovih priča zove u originalu, i kada je tačno objavljena, pa okrenete copyright stranu ove knjige – te podatke nećete naći. Kao ni podatke o kopirajtu. Nikakve. To je ili neverovatan propust, da se tako nešto ne stavi, ili – pokazatelj da su priče u ovoj antologiji objavljene bez podmirivanja autorskih prava novijih pisaca, koji svakako nisu u „javnom domenu“.

U svakom slučaju, propust ili pravilo, na to vam mogu reći samo ovo: „Eeeh, deco moja, kakve bih vam tek ja antologije savremenog horora priređivao, i američkog i engleskog i kakvog god hoćete, sa vrhunskim, stručno biranim pričama, svake godine po tri komada, samo da Orfelin i ja nismo ograničeni tim prevaziđenim, u Srbiji nepopularnim skrupulama vezanim za autorska prava…“

No, šta da se radi. Tu smo gde smo, s kim smo s tim smo, a većini čitalaca ovakve finese ionako ne smetaju, samo nek se nešto čita, a o pravima nek brine ko je za to nadležan (agenti, agencije, sudovi, uvek gladni pisci itd). Ja, ipak, rekoh radi mira duše moje, a vi kako hoćete.