KRADLJIVAC LEŠEVA - R. L. Stivenson

Dragi moji čitaoci, 29. knjiga u ediciji „Poetika strave“ je KRADLJIVAC LEŠEVA, moj izbor najboljih priča strave Roberta Luisa Stivensona. Pored prvorazrednog klasika, novele „Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda“, čije se prisustvo ovde podrazumeva, ova knjiga sadrži još šest drugih priča ovog pisca koje ljubiteljima horora možda nisu tako dobro poznate, a itekako zaslužuju da budu. 

Neke od njih nisu ni prevođene na srpski, neke jesu, ovde-onde, raštrkane u raznim opskurnim izdanjima, ali Stivenson zaslužuje da bude tretiran kao klasik, što i jeste, a ne da se njegovi masterpisi narodu nude u nekakvim džepnim knjižuljcima mekog poveza, treš omota i bez ikakvih pratećih tekstova i slika. 

Dakle, po prvi put na srpskom imate na jednom mestu, u jednoj prelepoj knjizi, SVE Stivensonove priče strave vredne pažnje, i po prvi put je to u kritičkom izdanju, sa obiljem napomena i sa stručnim pogovorom na 40 strana i drugim stručnim dodacima.

forzec knjige

            Šta sam tačno odabrao + napisao za ovu zbirku?

            Evo.

 

„Kradljivac leševa“

Početkom 19. veka bezobzirni kriminalci iskopavaju grobove kako bi došli do svežih leševa koje prodaju doktorima i profesorima medicine za njihove časove anatomije. Međutim, grupica zlikovaca dođe na još bolju ideju – sa pogubnim posledicama po druge, ali i po sebe…

 

„Markhajm“

Čovek ubije starinara iz koristoljublja, ali dok je još u njegovoj sumornoj radnji, tu se pojavi neznanac koji mu nudi pogodbu koju je teško odbiti…

 

„Iskrivljena Dženet“

U zabito selo Škotske dolazi novi, mladi sveštenik, koji se suočava sa sujeverjem seljaka – i sa glasinom da je stara Dženet veštica koja šuruje sa „Crnim čovekom“. Sveštenik je uzme za sluškinju…

 

„Olaja“

Mladi Englez narušenog zdravlja bude poslat u toplu klimu Španije na oporavak: odseda na usamljenom posedu jedne čudne porodice koju čine blago retardirani mladić, skoro-katatonična majka i prelepa devojka Olaja, koja zna tajnu porodice, starog portreta i porodičnog prokletstva…

 

„Zloduh iz boce“

Mladić dođe u posed boce čiji duh ispunjava svaku želju. Kada dobije ono što je želeo, po ceni skupljoj nego što je očekivao, on mora da bocu proda inače će izgubiti dušu. Jedini uslov je da bocu mora prodati po ceni manjoj od one koju je platio. Ništa lakše? Zapravo, stvari se iz časa u čas komplikuju.

 

„Ostrvo glasova“

Mladić otkrije da je njegov tast moćni vrač koji na tajanstven način dolazi do zlatnika. Odluči da ga prati i otkrije njegovu tajnu. To će ga odvesti do neobičnog ostrva gde se dešavaju jezovite stvari…

 

„Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda“

Jedna od najznačajnijih i najuticajnijih novela (ne samo u horor žanru) o podvojenosti čovekove prirode i mračnim tajnama koje psiha naizgled pristojnih, uglednih ljudi može da skriva.

 

Robert Luis Stivenson: Biografija

 

Kritička bibliografija

relevantnih radova i izdanja

 

Filmografija

odabranih adaptacija priča strave R. L. Stivensona

 

Pogovor – „R. L. Stivenson: Između sna i pepela“

 

            Moram da naglasim: moj pogovor ovoj knjizi NIJE repriza pogovora za (rasprodato, ćirilično) Makondovo izdanje „Džekila“, već sasvim novi tekst, skoro četiri puta obimniji od onoga pre: u knjizi zauzima 40 strana.

            Prevodilac novele „Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda“ je Bojan Bosnić, dok je sve ostale priče preveo Strahinja Mlađenović.

            Ilustracije u knjizi kao i na koricama uradio je majstor Ivica Stevanović.

            Pored njih, unutrašnjost knjige (a naročito „Džekil“ i moj pogovor) sadrži i brojne druge ilustracije i fotografije.

            Knjiga ima 336 strana, tvrd povez i sve što već znate iz prethodnih izdanja te edicije.

            Cena će biti obznanjena kad bude formirana i kad bude raspisana zajednička pretplata. Naime, ako tako želite, možete ovu knjigu naručiti zajedno sa Tajnim saputnikom Džozefa Konrada, jubilarnom 30. knjigom u ediciji „Poetika strave“. Pretplata će biti obznanjena do kraja februara, a knjige izlaze iz štampe do kraja marta.

 

            Evo početka mog pogovora.

 

R. L. Stivenson: Između sna i pepela

 

„Stivenson se odrekao kalvinizma, ali je verovao, kao i Hindusi, da svetom vlada jedan moralni zakon i da neki zlikovac, tigar ili mrav, znaju da se neke stvari ne smeju činiti.“

- Ričard Djuri

 

Robert Luis Stivenson je, za svog prekratkog života, stigao da se okuša u skoro svakoj vrsti pisanja: iza sebe je ostavio drame, poeziju, eseje, književne kritike, književnu teoriju, biografije, putopise, reportaže, bajke i kratke priče, romane istorijske, avanturističke, kriminalističke, romane za decu. Dva dela po kojima je do današnjih dana ostao najpoznatiji su Ostrvo s blagom (Treasure Island, 1882) i „Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda“ („Strange Case of Dr. Jekyll and Mr. Hyde“, 1886). Roman za decu i horor novela. Teško je zamisliti dva žiga pogubnija po reputaciju jednog pisca koji teži ugledu. „Može li čovek koji se tako dobro obraća deci imati mnogo toga da kaže odraslima?“ pitao se uticajni američki teoretičar književnosti, Lesli Fidler (Leslie Fiedler). Na opasnost ove dubioze ukazivao je i veliki Stivensonov poštovalac, Borhes: „Mislim da jednom piscu može štetiti da piše knjige za decu, jer ljudi za njega misle, ako ne baš da je poput deteta, a ono da je detinjast.“ O žigu „strave i užasa“ da i ne govorimo. Sam Stivenson se stideo svojih horor priča, za koje je koristio tri podsmešljiva termina: „žmarci“ (eng. „crawlers“), aludirajući na njihov telesni učinak, da se od njih kostreše dlačice na koži; „priče o babarogama“ (eng. „bogey tales“), priznajući da se radi o neozbiljnim pričicama za decu; i „šokeri za šiling“ (eng. „shilling shockers“), rašireni naziv za jeftine knjižice s papirnim koricama i senzacionalističkim sadržajem (poznate i kao „penny dreadfuls“). Nije skrivao da ih je pisao prevashodno iz komercijalnih razloga, zbog čega je umetnik u njemu patio od griže savesti.

            Iz današnje perspektive nesumnjivo je da je ovaj pisac sebi trajnu slavu osigurao novelom koja je frazu o podvojenosti čoveka, „Džekil i Hajd“, uvela ne samo u horor književnost, i ne samo u književnost kao takvu, već i u svekoliku pop kulturu (film, strip, animaciju, video-igre) i u najširu opštu kulturu: danas je i proverbijalnom čoveku sa ulice, koji nije čitao Stivensona niti je gledao ekranizacije njegove novele, svejedno jasno na šta aludira fraza „Džekil i Hajd“. Kao delu koje je (uz Frankenštajna i Drakulu) uobličilo jedan od temeljnih arhetipova horora, „Džekilu i Hajdu“ je večnost osigurana. Ostaje pitanje da li bi njegovom autoru bilo drago da je mogao znati kako će mu ime kroz vekove prevashodno pronositi „žmarci“, odnosno komercijalno motivisana i nabrzinu napisana novela, a ne dela na kojima je radio godinama i kojima se daleko više ponosio (Princ Oto, Gospodar Balantrea), iako ih danas malo ko zna, a još manje čita. I još jedno pitanje: nije li ubedljivost i snaga ovog dela umnogome utemeljena upravo u fundamentalnoj podeljenosti njenog autora?

            Priča o nastanku „Džekila i Hajda“, baš kao i u slučaju predistorije nastanka Frankenštajna i Drakule, zanimljiva je, slikovita i znakovita skoro podjednako kao i samo delo. U toj istoriji, takođe, već se naziru gorepomenuti problemi i podele…

---nastaviće se...