**(*)
(3-)
Ovaj
rivju ima dva dela: prvi, BEZ spojlera, i drugi, čiji je početak jasno označen,
u kojem ću morati da se pozabavim SPOJLERIMA kako bih obrazložio zašto sam ovim
filmom prilično razočaran.
Dakle,
uopšteno rečeno i ukratko: ALIEN: ROMULUS je na kraju, i uz sav prenaduvani
hajp, ipak samo jedna korektna ali zaboravljiva popcorn fast food A.I.
generated generička blender-reciklaža greatest hits iz prva dva dela, plus
ponešto četvrtog (!), lišena srca i duše i pumpajućeg saspensa za višestruko
voršipovanje, ali lepo uslikana i dinamična da se može pogledati.
Jednom.
Nije ovo ni prineti timeless
klasicima, ovo je samo ubijanje vremena između Ridlijevih misguided SF debilana
i eventualnog ozbiljnog autora i prave reanimacije davno (već na 3. delu)
posustalog serijala. Ali takvog Korporacija FOX-YUTANI neće zvati za
prolongiranje „franšize“, jer javlja mi se da će ovaj ROMULUS da bude prava
stvar za neprobirljive mase i da će da namlati vrlo fine pare takav kakav je, i
BAŠ ZATO što je tako bljantavo bezukusan, ali korektan, kao prosečan Big Mek
ili Crni Sok. Apdejt: film je za prvi vikend u USA uzeo oko 41,5 milion, a
USA+SVET= oko 108 miliona. Vrlo obećavajuće za biznis. Pristojan je to film, na
ovu sušu, za jedno bioskopsko gledanje, ali ko je od Fedea očekivo autorstvo i
originalnost, u pogrešnoj se crkvi molio.
Šta je u ovome dobro?
1) Povratak hororu.
Ovaj film dolazi posle dva
promašaja u kojima je deda-Ridli pedlovao nekakvu polusvarenu denikenovštinu i
tupio letnji dan do podne o nekakvim bledim „Inženjerima“ a od podne do ponoći
– o tome da li androidi sanjaju svoje tvorce, ili ovce, ili tako nešto. Ti su
filmovi bili opšte ismejani, ali našlo se ipak u njima ponešto za pod zub, da
se ne lažemo (kolko god to teško bilo da priznaju onima nesposobnim za druge ocene
osim: „SRANJE!“ i „REMEK-DELO“). Istina, to što je kod Ridlija valjalo, ili
bilo bar poludupasto okej, imalo je najmanje veze s alienima, jer jasno beše da
se Didli-Ridliju fućka za horor („Oćete horor? Evo vam ženska pod tušem koju
napada DžejsonX-Alien, jebo vas horor da vas ne jebo!“ reče nam on). Ali da se
ne ponavljam, čitajte/reprizirajte šta sam imao reći o PROMETEJU
i KOVENANTU
tad kad su izašli.
E, pošto su fanovi bili vrlo
nezadovoljni time što su alieni postali zadnja rupa na androidovoj frulici,
prvo su iz serijala oterali Demona Lindelofa, pisca PROMETEJA, kriveći njega za
to (kao da Ridli nije njime dirigovao i papetmasterovao), ali kad je i drugi
Neo-ALIEN (posle preeeeduge pauze, jer 4. deo je izašao, podsećam, još
praistorijske 1997!) prdnuo u čabar, fanovi su, putem svog glasanja na izbornim
mestima – blagajnama bioskopa, oterali i Ridlija, i zatražili „svežu krv“.
Ridli se nije mnogo nasekirao, jer sad sedi u producentskoj stolici i dobiće
fine parice od ovoga, a da prstom nije mrdnuo.
Exit Ridli, Enter Fede.
„Sveža krv“ u varijanti za 21.
vek.
U 1980-im i 1990-im „sveža
krv“ je stvarno to bila: mladi, besni, dokazani AUTORI, sa SVOJIM, originalnim
vizijama, režijskim postupcima i poetikama. Kameron, odmah posle TERMINATORA. Finčer, u to vreme istina „samo“ videospotovac, ali najbolji, sa
snažnim vizuelnim pečatom. Žan Pjer Žene,
doveden odmah nakon GRADA IZGUBLJENE DECE, jednog od vizuelno najraskošnijih
filmova svih vremena. (Istina, ni Finčer ni Žene se nisu proslavili svojim
ALIENIMA, umnogome zahvaljujući uplitanju bezdušne korporacije 20th C. FOX-YUTANI
koja im je metnula betonske cipele na stopala i jednu ruku vezala na leđima, a
drugu pažljivo navodila…)
Kao što rekoh, čak ni „tvorac“
ALIENA nije se naročito pokazao u pokušajima voskresenija serijala. Dobro, ozbiljno
gledano, nije tu Ridli bio nikakav „tvorac“, on je bio šesti ili petnaesti po
redu među pozvanima da režira već gotov, spakovan projekat; ali okej, mora se
priznati da su njegov vizuelni rafinman i osećaj za razne stvari, uključujući
da prepozna Gigera kao vizionara bez kojega nema tog filma, značajno izdigli
taj B-materijal do nivoa remeka i večnog klasika. Zato je Korporacija uljudno
Ridliju dala „ponudu koja se ne odbija“, ćušnula ga u senku da ne smeta, a da
svojim imenom na špici i statiranjem u promociji ipak naivnima garantuje kvalitet
koji sam (u ovom veku) nije bio sposoban da isporuči.
„Sveža krv“ u varijanti za 21.
vek, međutim, ne znači ono što je značila onomad, pre nekoliko decenija. „Sveža
krv“ sada znači samo: natprosečno talentovani ali poslušni Odradek, kompetentni
zanatlija, vredan i predan, ali poslušan, koji ne dolazi s ne znam kakvim
oreolom „autora“, „genija“ ili, daleko bilo bože me sačuvaj pu pu pu pomeri se
s mesta „revolucionara“. Kada je Korporacija Fox-Yutani ubacila taj PROMPT u
svoje CHATGPT mašine, sa zadatim parametrima savršeno se poklopio foto-robot
Fedea Alvareza, reditelja koji se preporučio više nego kompetentnim, ali ne
spektakularno upečatljivim horor-trilerima: jedan OK rimejk-apdejt (EVIL
DEAD), jedno šlepanje na postojeću franšizu (THE GIRL IN THE
SPIDER'S WEB) i jedan nisko-budžetni visoko-konceptualni hororčić (DON’T
BREATHE). Zna s efektima, zna s malim budžetom da stvara čuda, ume s mrakom i
sugestijom, ume saspens, ume i spektakl kad mu Gazda odreši kesu, dakle –
savršeno! Majstor za TRI-MINUSE!
I tako, Fede nam pruža ono što
smo dugo čekali, već više od četvrt veka: najzad ALIEN film koji je, iznad
svega, HOROR.
Da, ima tu raznih neizbežnih
SF „novuma“ koji služe ili za Ukras ili kao Odskočna Daska za Horor scene ili
kao MekGafin – dakle, kao alatke koje se koriste samo po potrebi, povremeno,
kad zatreba, a ne sve vreme, pa bi zato SF-frikovi odlepili koliko su zakoni
fizike i drugih tvrdih nauka (npr. biologije, fiziologije itsl) ovde
rastegljivo i „slobodno“ interpretirani i primenjeni…
2) I jednom kad film najzad
krene s hororom, otprilike na isteku prve trećine, horor-akcija traje maltene
non-stop – ako izuzmemo jednu kontroverznu info-dump scenu, o kojoj ću više
reći u spojlerima, a ne sad.
3) Budžet je lepo potrošen,
ima mnogo setova, solidno napravljenih i odlično uslikanih. Nešto se uštedelo
snimanjem u Mađarskoj (pa je zato odjavna špica prepuna Nimroda, Gabora,
Zoltana i Lajoša), ali ok, biznis je biznis, idi tamo gde za svoj dolar (tj. 80
miliona $) možeš najviše zauzvrat da dobiješ… Efekti su prilično dobri, kako
vizuelni tako i maske i kreature – s jednim izuzetkom, u spojlerima.
4) Lik „veštačke osobe“, Endi,
počinje kao bezvezni kliše: u ionako šarenoliko-inkluzivnoj postavi on deluje
zadužen da impersonira „osobu sa posebnim potrebama“, sa tikovima i vrskanjem i
plačljivom bespomoćnošću (bukvalno ga deca tepaju u jednoj sceni na početku).
Ali kasnije se situacija usložnjava kad dobije „apgrejd“ i tu se javlja zabavna
džekil-hajdovska situacija, dobro odglumljena. Sad, zašto bi neko pravio
CRNCA-robota da bude, suštinski, ROB, i što bi mu davao sve te tikove, ne znam,
taj mi deo promakao dok sam preturao po lavoru s kokicama.
5) Sve u svemu, film je
dovoljno dinamičan, i pruža dovoljno onoga što se očekuje od jednog ALIEN filma
da može da, jedva ali ipak, dobije prelaznu ocenu za gledanje u bioskopu.
Ali, ovo NIJE film da hitate s
kupovinom blu reja, za višestruka repriziranja – jer što biste reprizirali film
koji je ionako već sav sačinjen od repriznih, već viđenih, ali drugde bolje
urađenih scena? Niti je ovo film da izgarate da čujete Rediteljev Komentar, ili
Komentare glumačke ekipe, ili da pomno pratite dvočasovni Making Of / Behind
The Scenes dok. Ili da kupujete knjigu posvećenu filmu. Ili njegovu proznu
novelizaciju.
Zašto?
Kazaću vam ISPOD, i tu će
morati da budu i SPOJLERI.
Dakle, od sad pa nadalje i ubuduće sve do kraja – ne čitaj ako nisi gledo film i ako
nećeš da prerano saznaš neke stvari…
Šta mi sreću kvari toliko da
sam sa projekcije ovog filma izašao blago razočaran?
Priznaću da sam malkice bio dopustio
hajpu pre premijere da poverujem izvesnim nagoveštajima i rivjuima kako je Fede
ovde nalegao svim snagama da deliveruje nešto više od Produkta, da je hteo da
maximalno udovolji fanovima i samom sebi i napravi jedan mamojebački grozomorni
gnusni i supernapeti ALIEN film koji će da izrespektuje tradiciju i serijal i
sve, a da sve zavrti jače i žešće i hororičnije. Avaj. Ako je toga i bilo, to
je na kašičicu.
1) DERIVATIVNOST
Ovo je jedan pretežno
generički film, suviše DERIVATIVAN, mestimično besramno prepisivački, sav
zaokupljen dodvoravanjem – čas zadrtim fanovima (raznim „uskršnjim jajcima“),
čas slučajnim prolaznicima i mlađariji koja nije bila ni rođena poslednji put
kad je ALIEN ličio na ALIENA, dakle, kod Žana Ženea. Uzgred, taj je film možda
i previše ozloglašen i omrznut: priznaću da je kasting slab, a neki likovi
iritirajući, ali fuck to je jedan božanstveno slikan svemirski GOTIK (Dariuš
Konđi!) u kojem se, kolko se sećam, proliva više krvi i svakako ima mnogo više
ALIEN AKCIJE nego ovde.
ROMUL se besramno naslanja na
prvog ALIENA time što počinje isto kao on (svemirska tišina i isti font najavne
špice) i završava se isto kao on (Finalna Ženska TM izbaci čudovište iz broda i
odjavi se audio porukom u Brodski Dnevnik koja zvuči skoro od reči do reči isto
kao Ripli na kraju ALIENA).
Njegov zaplet bestidno
vampirizuje ALIENA tim što je njime omogućen, tj. u ovoj franšizi već ustaljeni
Kosmički Rio Tinto doslovno kanibalizuje telo prvog aliena, kojeg je Ripli
izbacila u svemir, i genetskim inženjeringom iz njega proizvodi desetine i
stotine Licogrlitelja. Kako? Bem li ga, nauka li je, mađija li je!
A besramno se iz ALIENA uzima
i – suprajz! – „veštačka osoba“, Eš (Jan Holm). Zapravo, ovo nije baš onaj s Nostroma, jer je taj rasut na atome u
finalnoj eksploziji broda, ali mu je nekakav rođak, iz iste ili srodne serije.
U svakom slučaju, izgleda ISTO, ili barem onoliko isto koliko je deep-fake
tehnologija mogla da učini u ne baš najefektnijem spoju animatronika i CGI
blenda.
Ja nemam naročito veliki
problem s ovime, per se: imali smo
slična namigivanja unazad i ranije (Lans Henriksen, na kraju ALIENA 3, kao
Tatko na Bišopa; Ripli u 4. delu je klonirana iz samoubijene na kraju 3. dela,
itd). Veći je problem KAKO je to urađeno (nesavršeno, kao da gledaš A.I.
pokretnu sliku koja se još nije sasvim izborila s ljudskim licem i njegovom
mimikom) i ZAŠTO („da vam čiča objasni“ stvari koje su pretežno očigledne ili
su se mogle i drugačije, originalnije pri/kazati).
Plus, morali su da namignu
fanovima time što su od Eša uzeli njegovu poslednju rečenicu u ALIENU i nalepe
je ovom Ne-Ešu da je papagajski ponovi: „I can’t lie about your chances, but
you have my sympathies.“
Ima i drugih prepisivanja, tj.
„omaža“: iz ALIENS imamo to prebacivanje iz jednog u drugo vozilo, iz jedne u
drugu klaustrofobiju i hodnike, iz broda u brodić, iz brodića u džip-tenk, iz
njega u hodnike baze; imamo hodnik čiji su zidovi „oblepljeni“ alien-ljigama
koje spajaju hibernišuće ili upokojene ljudske žrtve – e, sad, što to u ALIENSU
čini velika Matica, kakve ovde nema, pa koga je briga za te tehnikalije, ionako
je alienov životni ciklus ovde sasvim silovan i proizvoljan, nije ni bitno šta
i kako, od scene do scene se to poštuje ili zaobilazi ili premišlja i domišlja
šta iz čega kako i zašto nastaje: ANYTHING GOES; zatim, ima doslovno ponovljen
onaj kratki kadar kad vidimo nekoliko aliena koji puze kroz tesan hodničić, tj.
prostor za ventilaciju, ka kameri/posmatraču; i najimbecilnije od svega,
apsolutno neoprostivo i 100% glupo. Ja ne znam čija je ideja bila da je mudro
uzeti ikoničnu repliku iz ALIENS, izvući je iz kontexta u kojem je vrlo
pregnantna i moćna, i metnuti je u scenu koja je tom kontextu neadekvatna, i
čak besmislena, u usta nebitnom liku, koji se čak i ne obraća ženskom čudovištu,
nego muškom, kada vikne: „GET AWAY FROM HER… YOU BITCH!“ Potpuni krindž i
debilana za katran-i-perje tretman!
Isto kao i ofucani i dvesta
miliona puta u međuvremenu varirani kadar iz ALIEN3, kad se alien primakne
protagonistkinji, faca uz facu, pa joj nešto dahće u obraz, dok ona užasnuta
skreće lice, a ovaj umesto da joj otkine glavu, ili je proburazi mini-vilicom,
ili tako nešto, samo dahće uz nju ko neki kosmički Dirty Old Man…
Prepisivanju tu nije kraj: iz
četvorke su uzeli antipatične likove nekakvih svemirskih pljačkaša i – još
gore, i direktnije – borbu sa genetskim hibridom čoveka i aliena. Pritom je taj
hibrid (čija je pojava nesuptilno bila najavljena još na pola filma) vrlo
debilno dizajniran i izveden, isto kao u četvorci, pa još gore. Kod Ženea je to
bilo nemaštovito i ružno dizajnirano, ali bar tehnički dobro oživljeno. Kod
Fedea su loši i dizajn (nimalo gigerovski, kao loš PROMPT kojega je lenji A.I.
isporučio a Fede uzeo i metnuo u film bez daljih ljudskih intervencija) i
izvedba u kojoj se nelagodno spajaju cgi i lutka/čovek/maska, sa primetnim
šavovima.
2) LIKOVI.
Iritantni, nezanimljivi,
neprijemčivi. Sreća što su polit-korektno rasno šareni, jer da su svi beli
stvarno ne znam kako bih ih razlikovao.
Najjeftinija „karakterizacija“
na nivou Komandanta Marka: npr. ako
je neki lik definisan kao JERK, onda je to njegovo JEDINO određenje, koje on
ispoljava UVEK, stalno, neprestano, prema svima, u svim situacijama, jer šta bi
drugo i radio i kako se ponašao kad A.I. koji je ovo sve „napisao“ nije dobio
nijedan drugi prompt?!
A onda još veći „cheese“ –
saznamo da se namerio na „robota“ zato što mu je jedan drugi indirektno usmrtio
(tj. nije spasio) roditelje.
3) GLAVNA JUNAKINJA
Ni glavna junakinja nije
bogzna šta kao lik: mislim, glumica je simpatična, ali previše krhka i tanka za
akcionu junakinju u koju se, prema KLIŠEU, pred kraj izmetne. To je već postalo
toliko OTRCANO da odavno više nije ni smešno: pošto je Ripli Keva Na Sve Ženske
Herojke u Hororu, onda mora ONA (u prva četri filma), uz sve grdne nabildovane
i žestoke mužjake, da bude ta koja će da doaka alienu. A u daljim Ripley-free
nastavcima, MORA da bude neki Ripli-klon. Kako god da sastaviš posadu, šta god
da imaš: prekaljene kriminalce, ogrezle ubice, naučnike, genije, budale, marince,
tinejdžere, svemirske gusare, patuljke, džinove, nebitno – sve je to TOPOVSKO
MESO pred nekom nežnom Cvetankom koja se izmetne u Veneru Muholovku i Alien-o-Dušmanku,
u Jebačicu Keve bez mane i straha, u Omoćenu Ženetinu koja, začudo, NIKAD u
ovim filmovima ne izgleda kao Iman Helif
…nego UVEK izgleda kao da ne
bi imala snage ni da sama, bez muške ruke, otvori teglu krastavaca a kamoli da
se rve s nekakvim trometarskim Inženjerima i Alienima. Ova osoba ovde čak i
nije Lik, nego samo Klon, tačnije Ripli4. Imali smo Ripli1 (Sigurni), Ripli2
(Nomi Rapače), Ripli3 (Ona Neka Neupečatljiva Kakosezvaše), i sad imamo Ripli4
(Kejli Nešto). No, šta da se radi, nije to najveći greh prema Logici, Statistici
ili Biologiji koji ovaj film čini.
4) NEORIGINALNOST
Najveći greh prema Žanru je to
što nam ovaj ALIEN nudi premalo svežih i neviđenih stvari, a previše varijacija
(ili kopija) već viđenog. Dobro, nije loša prolongirana jurnjava sa
Licogrliteljima, iako već viđena u ALIENS (gde je bila napetija, jer smo
brinuli za Ripli i devojčicu, a ne za neke nebitne debile, i jer je režiro Kameron
pre doba Štrumpfova).
Ili, ako i priđe nečemu
zanimljivom i ranije neviđenom, on ustukne, jedva ga pipne – npr. kad najzad
bude u prilici da nam pokaže dejstvo alien kiseline na živo ljudsko telo (što
dosad ne pamtim da smo videli, bar ne detaljno i jasno), Fede se ukaki,
usklikne „Less is more!“ i pobegne ko pičkica neka. Isto to uradi kad smandrlja
Grudoprobijajuću scenu, koja je mogla biti gnusna i žestoka, ali je umesto toga
samo trepni-i-propusti. „Upotrebi imaginaciju!“ Isto kao i mikro-sekund
alien-vilice u lubanju (mada je to ovde možda samo prepis-„omaž“ isto tako
prebrzom mikrokadru iz ALIENA?)
5) MALO ALIENA
A greh je i to što u filmu
koji se zove ALIEN ima razočaravajuće malo aliena! I alien-akcije! A to malo
što bude… Ili je generičko, već viđeno, bez ijednog kadra za STRAHOPOŠTOVANJE i
DIVLJENJE (najbliže tome je scena bizarnog „rađanja“ čitavog, formiranog,
velikog aliena iz nekakve vaginoidne „čaure“ – mada ne znam gde tačno ova faza
dolazi u CIKLUSU koji odranije znamo). Ili čini onaj jedan, ali veliki greh
ALIENSa, a to je da svodi neuništive zastrašujuće mašine za ubijanje na –
životinje koje se lako mogu ubijati rafalnim paljbama na buljuke, kao da su
Švabe u nekom filmu protiv Bate Životinje s mitraljezom.
Mnogo je hvaljena scena pred
kraj, kad problem alien kiseline bude „rešen“ na vizuelno zanimljiv, ali
logički imbecilan i neizvodljiv način: naša Ripli4 se doseti da isključi
gravitaciju u hodniku, pa onda rafalno razbuca aliene, od kojih misteriozno
ostanu samo lebdeće amorfne bljuzge njihove „krvi“ (koja ovde više liči na
spermu). Kam gi tela? Nema gi tela! Parčići lobanje, udovi, repovi, kam gi oni?
Nema gi! Ostade samo bljuzga! Koja se, how convenient, drži u masi koja je laka
za izbeći, a nigde zasebnih kapljica koje bi doletele i spržile rupice u koži i
mesu Ripli4. A kad se ponovo uključi gravitacija, šta onda s tom kiselinom i
metalnom oplatom broda? Koj ga jebe!
6) BZVZ KRAJ
Završno lomatanje s
alien-čovek mutantom je rutinsko akcijanje bez ičega za pamćenje: nešto malo
bezveznjačke abre-ubre rutinske gimnastike uz rutinsko ODBROJAVANJE DO
UNIŠTENJA. Eh, da, to mi poznato odnekle… kao da je to, kad ženski glas na
svemirskom brodu odbrojava minute do kraha, prepisano iz nekog mnogo boljeg
filma? A onda epilog: rekoh već, rutinski „omaž“-prepis iz prvog ALIENA.
„Ripli4 se odjavljuje… Kraj
epizode. Nastavak u sledećem broju, ako vas dovoljno kupi ulaznicu. Over and
Out.“
ALIEN ROMULUS je, dakle, film
koji ide na siguricu. Ambicije su mu skromne, svedene na dodvoravanje fanovima
i masama, bez velikog talasanja i izmišljanja rupe u saksiji: preživanje,
prežvakavanje, citati, migovi, lakat u rebra, uskršnja jajca (uključujući
milion njih prema igricama i ne znam čemu izvan samih filmova)… Ona tišina iz
prvog minuta filma (koja „omažira“ ALIENA) brzo se zaboravi i zameni non-stop
bukom, vikom, galamom, brbljanjem, pucnjavama, explozijama, urlikanjima,
siktanjima – ukratko, horor i saspens uglavnom se svode na AKCIJU, na
RATATATATATATA – KA-BOOOOM!!! Ali pošto Fede nije Kameron, niti ima na
raspolaganju živopisno-zabavni i prijemčivi kast likova, najbolje što ume jeste
da nam na kraju da varijaciju na bezveznjački kraj ALIEN: RESURRECTION. Meh…
A bilo je potencijala,
značenjski, da se urade velike stvari sa jedva-taknutim konotacijama, naročito
sa prikazom delatnosti ovog Kosmičkog Rio Tinta (u filmu, iz legalnih razloga,
prekrštenog u Vejland-Jutani). Recimo, da se explicitno pokaže da ovaj film
počinje u Srbiji za oko sto godina: rudarska kolonija, pakao na zemlji, blato,
rđa, sunčanih dana u godini: NULA, svi su musavi i odrpani i gladni i
porobljeni i obespravljeni i nema im beganja. (Osim ako, kao ova klinčurija,
nekako nemaju u svom posedu moćan brod za let u svemir. Otkud ovoj sirotinji,
gladnoj i bosoj, onaj brod? Prema ovom scenariju ovi bednici ne bi trebalo da
imaju ni neki jači džip za vožnju po jalovini, a kamoli ovo čudo što leti u
svemir!)
Ali i ja se zamlaćujem, dokon,
logičkim rupicama u filmu koji je sav zasnovan na ogromnoj crnoj rupetini u
zapletu. Naime, treba da poverujem da je Rio Tinto, kad je doznao da se Neko
Sranje zbilo u brodu-laboratoriji, to sve naprosto pustio da lebdi u svemiru i
da čeka neke gusare ili lopove da mu tu vršljaju, umesto da su odmah poslali
tim marinaca, ili experata, ili bilo koga, iskusnog, starijeg od 25 godina! Ali
ne, onda ne bismo – kažu marketing stručnjaci Korporacije – imali produkt
prijemčiv Gen-Z ciljnoj grupi…
Čak i njihova mladost je mogla
da se upotrebi pametno: ako već komercijalni razlozi nalažu da niko neće da
gleda čilagere i milfove u svemiru, ok, to razumem, ni ja to ne volim; ali ako
već praviš kast od ove mlađarije, daj mi to scenaristički ispleti tako da od
toga sagradiš neku poentu: stari su zajebali, pustili su Rio Tinto da im
zatruje planetu, živote, sve, i sad đeca nemaju kud nego u ruke tuđincima… Ali
jok, Fede sve to što je metno u prolog brzo zaboravi, a tokom filma samo reciklira
„Zla Korporacija“ štih i „Zli android“ kliše, i tolko mu beše od poruke i
značenja. Ostali samo dugmići…