NAJNOVIJI HORORI (2022) – novogodišnji pregled

 

Dragi moji, ako vas standardni novogodišnji TV program ne zadovoljava, i ako biste ga zapaprili s nešto horora, evo u minut do dvanaest mog osvrta na neke horore odgledane u poslednjih nekoliko meseci na koje se nisam do sada osvrtao. Neki od njih su sasvim gledljivi, neki su meni bilo smor ali većini nisu, pa možda i vama budu svarljivi. Pogledajte, proverite.

  

X

**(*)

3-

 

PEARL

**

2

 

Lepo su uslikani ovi filmovi, lepa je i Mija Gotičarka, kamera je voli, Taj Vest očigledno dahće odmah iza, ali izmiče mi poanta ove igrarije: u X rekonstrukcija 70ih zbog zašto, eto tako, because fuck you that’s why, plus mnogo naklapanja oko tog ’pornića’ (zašto ono u liberalnim pornićarskim 1970-im nisu mogli da ga snime usred grada, u nekom stančiću, nego su morali da zakasaju u dubinu zadrtog Texasa da se taslače u nekoj truloj šupi?) a bez payoffa (da ne kažem cumshota), a kad krene klanje – treba da strepim i plašim se dal će neka baba s jednom nogom u grobu da prikolje neke zdrave i prave mladunce koji vrište ko deca umesto da joj jednim karate potezom slome koleno ili kuk (bude i to, ali tek na samom kraju)!

Plus, koja je poanta da Mia igra i porno-curu u 1970-im (koja se NE skida!), i babu koja ima 70 godina, a onda igra i lik te babe u prošlosti, kad je bila đevojka, u 1920-im, u PRLU? Možda je to neki vic, ali meni nije smešan, a predug je. PRL je prerazvučen, a previdiv, ravan: pratimo polagani razvoj ludila u samom startu načete osobe, a bez twista. Eto tako… Zabavno kolko i recitovanje abecede. Sve je to još besmislenije ako biste gledali hronološki, tj. prvo PRL (1920-te) pa onda EKS (1970-te). Znam da je mnoge kupila gluma Mije Gotičarke (koja i jeste jedini, kakav-takav, razlog da se ovo pogleda), ali ovo je u naaajboljem ok za jedno moždagledanje dok brauzujete telefon, novogodišnji TV program na drugim kanalima, rusku salatu i sarmu i društvo ne mnogo zanimljivije od ovog koje vam ovi filmovi nude.

 

 

BARBARIAN

***

3-

Počne super, razvije se ok, završi se glupo. To vam je ukratko ovaj film, a tom istom transverzalom se može opisati i većina prehvaljenih novijih horora: ako uopšte imaju neku foru ili misao na pameti, ispucaju to na početku, a onda se brže ili sporije izduvavaju ka kraju, umesto da bude obrnuto (da idu ka kulminaciji a ne devalvaciji). Naročito je bzvz što se ispostavi da je najbolji, najnepredvidiviji, najnapetiji deo filma, taj početak sa Air-BNB-om, zapravo crvena haringa koja nema baš mnogo veze sa ostatkom – a naaaročito nema veze s mozgom da će jedna po svemu što vidimo super-pametna i mega-obazriva cura da tako beslovesno sebi unajmi BNB ne čak ni na periferiji grada, nego usred nekakve ruralne pustoši, među poluruševinama i udžericama daleko od bilo kakvog smislenog naselja. A ni ostatak zapleta nema mnogo smisla, što se više zapliće, i što se više razmišlja o njemu… Džastin Long se očito specijalizovao za uloge toxičnih, ogavnih, kretenskih mužjačića koje volimo da mrzimo i navijamo da najebu (vidi ga u sličnoj ulozi u THE HOUSE OF DARKNESS – ili bolje: nemoj!), a ovde je i njegov lik tretiran sa izrazitim odsustvom suptilnosti, prvo scenaristički pa tek onda glumački. Šteta, jer uvodi se relativno realistički, ali džaba kad ubrzo sklizne u karikaturu. Pa ipak, uz sve naknadne zamerke, nije ovo loše ako se isključi mozak i tranžiranje logike zapleta i motivacije i održivosti svega toga što se tu kao dešava godinama i decenijama: ima ovde-onde finih, morbidnih ideja i fora i fazona, dovoljno je nepredvidivo i atraktivno snimljeno-glumljeno da drži pažnju. Šteta samo što se celina opasno ljulja i na kraju ruši u skoro potpunom odsustvu suptilnosti, mere i smisla.

 

 

SMILE

**(*)

2+/3-

Gimik nije loš sa tim nacerenim facama koje se nameću iz prvog i drugog plana, ali ovo je po svemu jedan mehanički, plitko zamišljen i tek kompetentno, neupečatljivo (izvan par kraćih scena) realizovan film koji je suviše derivativan (RINGU + IT FOLLOWS) a da bi uopšte bio memorabilan. Ali šta pa ja znam? Ovo je u svetu namlatilo preko 200 miliona, svi ga proglašavaju jednim od nasjtrašnijih ove godine, pa prema tome – navalite! Userite se od strave za sve pare! Meni je bio dosadnjikav. Zeeev.

 

 

SOFT & QUIET

**(*)

2+

Grupica Amerikanki tradicionalnih shvatanja oformi kružok i napaljena svojim nakaradnim idejama i jedva prikrivenim rasizmom ustremi se na dve Azijatkinje koje reše da „nauče pameti“.

Nije bez đavla ovaj SOFT film, mada je režiran na bukvalistički nemaštovit ženski način u dugim kadrovima sa mnogo pričanja, a zatim i dranja i dahtanja, skoro u real time, ali nije da ne postiže dozu neprijatnog snuff intenziteta kad, najzad, shit hits the fan.

Ipak, suviše je sirov u karakterizaciji i motivaciji, ne može a da ne karikira te svoje republikanske zadrte rasističke likuše i da jasno stavi do znanja da ih osuđuje i gnuša ih se, umesto da to nama prepusti

 

 

PIGGY

**(*)

2+

Ja ne razumem u čemu je oduševljenje celoga sveta ovim filmom. Svi ga meću u svoje godišnje liste, u top-10, a meni je ovo jedva vredno pomena. Potpuno rutinski zaplet o veoma debeloj curi, mesarevoj ćerki, koju vršnjaci podjebavaju apsolutno preterano sadistički – toliko mnogo da to izlazi iz svih plauzibilnih okvira. I to iživljavanje nad njom (i nad debelom glumicom) traje predugo, a kliše je, i treba da bude priprema za ono glavno. A do tog glavnog dolazi prekasno, i premalo, i to isto bude prilično ravno i konvencionalno, i onda – trt, kraj. I krene špica, i kažeš: „Šta, to je to? Ma idi bre!“

Veliki minus je što je ova debeljuca krajnje nerazvijena kao lik, a to malo što o njoj vidimo i znamo, izrazito je antipatično, nezanimljivo, ona zapravo ne budi saučestvovanje osim na sasvim elementarnom nivou (šutirano kuče), ali nemojmo se zajebavati, ona nije Keri, niti je ovaj film uopšte za pominjanje u istoj rečenici sa savršenstvom jedne KERI.

Plus je lik psihopate koji joj se nakači kao neka vrsta anđela-čuvara, da je zaštiti od psihopata-vršnjaka, koji je i sam neki nesnađeni, zbunjeni, možda-izmučeni, slično njoj terorisani lik koji je pukao i rešio da jebe majku svima.  

I plus je ta jedna kratka ali prelomna scena na kraju, u kojoj naša prasica –koju ceo film neko negde gura, vuče, tera, baca, navodi, odvodi, uteruje, isteruje– najzad nešto aktivno, svojom voljom uradi, i odbije da bude oruđe u rukama čak i ovog „dobronamernog“ psiha.

Ali, odmah zatim novi, završni minus: samo što je tako stekla „nezavisnost“, naša prasica spremno zajaši motor mužjačina-momka koji joj se sve vreme sviđao, a koji niotkuda naiđe kao vitez na belom konju, i posadi je iza sebe i odveze u gradić, i eto, tolko joj beše to njeno omoćenje i nezavisnost.

 

 

A Ghost Story for Christmas - COUNT MAGNUS

**(*)

2+

Polučasovna ilustracija dešavanja iz jedne od najjezivijih priča M.R. Džejmsa (imate je u Orfelinovoj zbirci ZAZVIŽDI I JA ĆU TI DOĆI), u režiji Marka Gatisa, solidnog eksponenta engleskih horor priča u dokumentarcima koje radi za BBC, ali ne baš mnogo veštog reditelja. Glavni lik je nepotrebno karikiran u nekakvo ekscentrično englesko spadalo i smušenjaka, zbivanja su zbrzana, atmosfera je tanka, ritam slab, akcenti mlaki… U priči je apsolutno genijalna zastrašujuća neumitna progresija Zla koje, kao Baš-Čelik, kida te lance i okove jedan za drugim; u priči imamo neumitni nailazak Propasti… A ovde je to sve tako nekako njanjavo, kilavo i mlako prikazano tako da samo najveći horor vikendaši i tetke ispred TV-a mogu da se naježe od ovoga. A opet, nezahtevnima – dovoljno! Mislim, ta priča je toliko jebeno dobra i jeziva da čak i ovako kilavo jedva-ilustrovana ali ne zaista oživljena, ona može prosečnom gledaocu da pruži minimum koji traži od ovakvog sadržaja.

 

THE LAIR

**

2

Šta ostade od Nila Maršala? Nekad je pravio odlične DOG SOLDIERS i DESCENT, a sad – spao na trećerazredni niskobudžetni čiz koji, na nivou koncepta na salveti, još i deluje zanimljivo: kao, Rusi u Avganistan otišli samo zato jer se tamo srušio neki leteći tanjir, pa hteli da eksperimentišu s alienima i u podzemnoj rupetini prave super-vojnike, a onda neke engleske vojničine mnogo godina kasnije nabasaju na tu tek tako napuštenu bazu (u kojoj, naravno, i dalje ima struje, usred pustinje, i sve mašine još rade) i kreće masakr… Nažalost, Maršalova lepuškasta ženica sasvim je lišena šarma i harizme, „glumci“ oko nje su odabrani tako da budu još gori od nje jer jedino tako bi ona mogla, u teoriji, na tako jadnoj pozadini, da zasija; budžet je nizak, CGI slabi, dizajn monstruma uvredljivo bedast, likovi i dijalozi krindž, ali jebem li ga, na nekom nivou ovo ima treš ugođaj koji nije SASVIM nezanimljiv za one koji vole spoj militarizma-mačizma i horora (PROKLETIJE, anyone?) i koji su voleli B-hororčiće s kraja 1980-ih i početka 1990-ih poput SHADOWZONE ili X-TRO 2.

 

NOCEBO

**

2

Navikli smo da Evu Grin gledamo kao omoćenu ženu, pa je donekle osveženje gledati je ovde kao slabu, u mentalnom raspadu od samog početka: nažalost, ova horor dramica nema dovoljno svežih i zanimljivih stvari da ponudi u svojoj ravnoj i predvidivoj priči o dadilji iz trećeg sveta koja će, sa prtljagom svojih demona i orijentalizovanog šamanizma da Evu suoči sa zapadnjačkim kolonijalizmom (deca iz tog trećeg sveta šiju fensi aljine koje ova dizajnira)… Prilično je to idejno konfuzno, sa još jednom demonizovanom žrtvom i sa narativom koji nas tera da saučestvujemo sa onom koju bi kao trebalo da osuđujemo. Uskače sebi u usta već i na nivou plasmana: poster u prvi plan stavlja belu lepu slavnu Evu Grin, a gura u treći plan i u senku ovu neku anonimnu Azijatkinju, čime se bukvalno podriva čitava nominalna poenta filma o tome kako belci isisavaju život iz zemalja trećeg sveta i eksploatišu njihove mitove i priče i živote radi neke svoje, ovde: žanrovske, horor „zabave“.

 

 

LOW LIFE

**

2-

Ponegde hvaljen triler na ivici horora o liku koji se na netu predstavlja kao curica, preko lažnih profila, da bi mamio a onda razotkrivao pedofile – nažalost, pada prvo na glavnom glumcu, koji je prosto suviše slab da nosi film (i zbog obične, antipatične pojavnosti, i zbog vrlo ograničenog talenta), a zatim i na scenariju koji, od sredine pa prema kraju, trpa sve neubedljivije, usiljenije krindž situacije, od kojih je ono na samom kraju za sve antologije jebo-te-bog krindža.

 

 

BODIES BODIES BODIES

**(*)

2+

Vredi li istrpeti sat i po sa apsolutno totalno nesnosnim kretenima, kako bismo dobili „satiru“ na kretene? Naime, da vidimo koliko su plitki, glupi, otuđeni, obezljuđeni, uzajamno zavidni, pakosni, zlobni i podmukli današnji tiktokeri i instagrameri kad se nađu zajedno u jednoj kući? Moj odgovor je – NE, jer poruka je providna, i nije vredna patnje „druženja“ s gomilom debila, mada recimo da je twist relativno originalan i nekima možda bude vredan da se zbog njega ovaj teen-rijaliti istrpi kako biste otkrili ko je i zašto ubijao ove bednike. (Spojler: nije niko; te smrti su bizarni spoj samoizazvanih nesreća i akcidenata i nesporazuma omogućenih činjenicom da su akteri neverovatni kreteni i debili, kako sami za sebe tako i prema drugima.)

 

 

ORPHAN - FIRST KILL

**(*)

2+/3-

Ovo je simpatično, i taj smeli wicked twist (na pola filma) za promenu nije loš, mada se s njim moglo i moralo i više i hrabrije, dalje. Ipak, dovoljno gledljivo da zaslužuje još jedan nastavak.

 

 

WATCHER

**(*)

2+/3-

I ovo trpaju na godišnje top-10 liste, verovatno zato što je režirala žena; inače je krajnje ravno, predvidivo, ne naročito uzbudljivo (da bi bilo jezivo, taj voajer prekoputa bi morao da bude opasan, preteći, a ne neki patetični rumunski čikica). Plus, sam kraj je imbecilan, jer –spojler: ubica našem curetku razbije lobanju višestrukim udarcima teškim metalnim predmetom. Ipak, kako ispadne, nju to nije ubilo. Ma jok, jedva je ošamutilo. I ona ustane da ga upuca. Nije joj ništa. Šta je desetak snažnih udaraca teškim metalnim predmetom u glavu jedne omoćene ženske? Ništa! Eto opasne poruke ovog filma. Pa posle kad neki „momak“ svojoj curi, nakon ovog filma, uradi ovo isto, i ubije je već iz drugog, trećeg udarca, nek se na sudu vadi odbranom: „Ja video na filmu da to nije ništa strašno, može glava da se ulupava štanglom do mile volje, žena ustaje netaknuta od toga! Čak i jača, osnažena! Vid joj još oštriji, puca ko Hari Kalahan!“

 

HOLY SPIDER

***

3-

Triler-horor-drama po istinitom događaju, o iranskom serijskom ubici, fundamentolu koji je išao noću i ubijao (davio) prostitutke. Tvist je u tome što to nije bio neki samotni paćenik i luzer kao u američkim filmovima, nego oženjen čoek, žena i deca, sve po propisu, ugledan član zajednice, dobar komšija, vernik, ide u crkvu, poštuje običaje… A kad ga, nakon prilično napete prolongirane scene, skemba novinarka koja glumi kurvu (inače, fiktivni lik; u stvarnosti su ga uhvatili na manje filmski, manje dramatičan način), komšije su njegovom potomku na pijaci u fazonu: „Alal vera, tako se brani moral, evo sinko džaba voće i povrće i pozdravi mamu, nek dođe slobodno sve što joj treba, ne treba da plati.“ A potomak, sinak, u pomalo previše karikiranom (doslovno gledano), ali idejno smislenom završetku pokazuje transfer tog Zla, koje inače prirodno klija, i sa svih strana se podstiče u tom ogavnom mošusnom kotlu muškošovinističke mizoginije, hipokrizije i ženotlačenja. Svijet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli ženi u Iranu!

 

 

SOMETHING IN THE DIRT

**

2-

Jao, ja stvarno više nemam živaca za ovog Murheda i Bensona, svaki naredni film im je od kritike sve hvaljeniji, a meni sve dosadniji. Ovaj me smorio na polovini, i nikako da smognem snage da se nateram da ga dovršim. Triput sam zaspao u pokušajima da me bude briga za te njihove tripove, za ta beskrajna naklapanja dva lika u dve sobe…

 

 

GOODNIGHT MOMMY

**

2

Američki rimejk je omašio poentu austrijskog originala i napravio mlaka-limunada verziju za one što ne vole da čitaju titlove i da budu zaista dubinski uznemireni nego tek malko zagolicani. Nejomi Vots protraćena!

 

 

CHALK LINE

**

2-

Twisty španski triler koji je sav u mehanici i usiljenim iznenađenjima, a bez trunke duše.

 

****

Toliko za sada o onome što sam stigao da pogledam. Ono što nije u gornjem pregledu, ili u nedavnim rivjuima na blogu (potražite!) – to nisam još stigao da overim.

 

****

Neka nam je svima srećna Nova 2023. jer mnogo sreće će nam trebati da preživimo ovaj sve gadniji, sve ogavniji svet i ovu svakim danom sve sjebaniju i na svakom zamislivom nivou sve zatrovaniju i beznadežniju zemlju.