u negotinu mi se desilo ono što, inače, retko biva, a to je da su moje pozitivne predrasude u korist tog grada na licu mesta bile 100% potvrđene: ono što sam o tom gradu (i njegovim stanovnicima) slušao ili slutio na osnovu nekih poznanstava i drugih pokazatelja, na terenu se pokazalo kao tačno tako. realnost, obično, teži da razbije ili modifikuje neke naše slutnje, nadanja i priželjkivanja, ali negotin sam na daljinu 'osetio' tačno onakvim kakav je na kraju, naživo, ispao.
ukratko, it's priština all over again: vrlo sličan vajb koji sam osetio 1995. tokom mog kratkog ali inspirativnog boravka u danas okupiranom i obesrbljenom gradu prožeo me je tokom 4 dana koja sam prošle nedelje proveo u negotinu i okolini. vrlo specifičan spoj negativnog okruženja (u smislu čemera i beznađa lokalne vlasti, privrede, ekonomije) i nadasve pozitivnog mikrosveta ljudi koji u svemu tome pokušavaju da prežive. idiosinkratični spoj imbecilnih političara, priprostih 'kulturnih radnika', duhovne bede, i u svemu tome grupica autsajdera, rokera / metalaca / dark / electro /ebm / whatnot frikova, hororista, excentrika, dražesnih čudaka i ludaka, uz mestimične uobičajene nuspojave, neizostavne u tom kontextu (sjebane familije, razvedeni roditelji, alkohol, droge itsl.).
sve to, plus začin: vanredno poštovanje prema meni i mom delu.
u prištini sam, svojevremeno, naišao na grupicu poštovalaca mog, u tom trenutku, skromnog opusa koji se ogledao preko nekih mojih eseja o hororu + prevoda retkih textova sa engleskog + naročito, preko mojih filozofsko-hororičnih ilustracija koje su krasile korice i unutrašnjost fanzina KOSMETPOLITEN i izazivale oduševljavanje određenih ezoterično-hororistično-okultnih likova.
u negotin su me doveli poštovaoci mog lika i dela, pri čemu je delo, tokom poslednjih 15 godina, ipak pomalo naraslo u opus, iz koga se kao masovno najpopularniji izdvajaju roman NAŽIVO, studija FAUSTOVSKI EKRAN i priređivanje zbirke lavkraftovih priča NEKRONOMIKON. njima, kao i drugim javnim i internetskim nastupima, pa i ovim blogom, stekao sam poštovanje gorepomenutih frikova, gikova i likova, što se među ostalim pokazateljima opipljivo ogleda i u činjenici da sam, recimo, u negotinu u proteklih godinu dana prodao više svojih knjiga nego li u nišu u poslednjih 10! (to mnogo govori o negotinu, ali još više – o nišu.)
ukratko, imao sam egzaktne pokazatelje, kao i subjektivne ali vrlo konkretne slutnje da bih u negotinu bio lepo primljen i da bih se osećao kao malo gde, te sam iskoristio prvu priliku da tamo odem i provedem neko vreme sa znanim i neznanim prijateljima. (posebno imponuje činjenica da je nekoliko njih poteglo iz okoline – bor, zaječar – da bi me videli i čuli, a neki i ne baš iz okoline, no čak iz beograda...)
u zajedničkoj akciji koju su sproveli moji drugari "pejčina" (inače, niški student) i "skala" (koga sam upoznao prošle jeseni na festivalu fantastike u zaječaru) – prava imena i adrese poznati redakciji Cult of Ghoula – sređeno je da negotinski dom kulture, u okviru gradskih svečanosti, organizuje i promociju FILAŽA, a kad sam već tu, reših da o istom trošku i u istom cugu lokalne interesente častim i predavanjem o lavkraftu kakvo nisu imali prilike da u svom gradu čuju još od... oduvek. ta dva dešavanja bila su somun u čijoj sredini je bila poseta obližnjem selu rajac i još nekim lokalnim znamenitostima, pa zato i ovaj izveštaj delim na 2 dela: u prvom je kratki osvrt na 'ozbiljne' akcije, a u drugom se više bavim serbian gothic turističkim znamenitostima hororične provenijencije.
FILAŽ redakcija je u negotin došla u svom punom sastavu: s. savić, d. d. dabić i d. ognjanović. nakon upoznavanja sa direktorkom i nadležnima iz doma kulture usledila je promocija časopisa u bioskopskoj sali, pred nekih 30-ak duša. među njima je bila i velika poklonica ghoul culta, "vilja", kojoj je nekim misterioznim sinhronicitetom baš tog popodneva post-express iz beograda doneo dugo traženi primerak mog romana. njega je predamnom raspakovala iz pošiljke (koju je sačinjavala još jedna znatno beznačajnija knjižica) i pružila na potpis i posvetu.
promociju je dabić otvorio opsežnom pričom o dragiši stojadinoviću, fotografu i filmadžiji rođenom u okolini negotina, čiji rođendan je bio povod za proslavu. usledila je priča o časopisu uopšte, što je sve potrajalo oko sat vremena, uz nekoliko pitanja iz publike, a onda smo taj deo večeri krunisali video-bim projekcijom LEPTIRICE sa trenutno najbolje i najčistije i najoštrije kopije koja u bilo čijim rukama (uključujući tu i kadiju i RTS) postoji. ovo mi je bio prvi put da tu audio-vizuelno superiornu verziju pogledam na velikom platnu, pa sam priliku s najvećim užitkom iskoristio.
zatim smo, po protokolu, bili obavezni da ispratimo i pozorišnu predstavu – gostovanje iz beograda – ŽENIDBA, po gogolju. ona je sadržala sve one elemente zbog kojih ne volim konvencionalno pozorište (dranje, kreveljenje, glupavljenje, namigivanje i dodvoravanje publici, usiljene fazone itd.), pa sam zato njen veći deo žmurio u jalovim pokušajima da odremam i malo se odmorim pred nastupajuću večeru. domaćin za taj deo večeri bio nam je pejčina, koji nas je po sitnoj kišici sproveo do kafane, gde nas je dočekao još domaćinskije razdrljeni domaćin u društvu lokalnog ex-predsednika (baptiste!). roštilj je bio sasvim ok, a crno vino – vrhunsko. ja sam bio malo razočaran što nemaju dezert, odnosno što na palačinke treba čekati bar pola sata da ih sačine (!), ali sve u svemu, beše to obećavajući početak mog boravka u negotinu.
FILAŽ-ekipa je potom, nešto iza ponoći, krenula nazad ka nišu, a ja sa pejčinom odoh do bašte kafića u kojoj su sedeli neki od ljudi s kojima ću se družiti narednih dana, uključujući tu i mog domaćina koji se ljubazno ponudio da me ugosti u svom stanu (što je bila prisnija, ljudskija i prijatnija opcija od ponuđene alternative, da budem u nekim oficijelnim apartmanima na raspolaganju lokalnoj kulturi). tu posedesmo još sat ili nešto jače u opuštenom upoznavanju i zezanju, uz dogovor za sutrašnju exkurziju do rajca i drugih znamenitosti ghoulish prirode koje su domaćini (ispravno!) procenili da bi me zanimale. ali, o tome u zasebnom izveštaju.
predavanje o lavkraftu je održano u okolnostima koje su pojedince iz organizacije blago zabrinjavale, mada sam ja sve to posmatrao opušteno-bezbrižno, a krajnji rezultat mi je dao za pravo glede takvog stava. ok, morali smo u zadnji čas da tražimo alternativni prostor zato što je zbog nekih drugih manifestacija (i kišovitog nevremena) planirani prostor u bašti hajduk veljkovog konaka postao nemoguć kao lokacija, i na kraju je to zbitije održano u jednoj friendly kafani (!), ali nasuprot nečijoj prvoloptaškoj mogućoj reakciji ('ha-ha, kafana!'), to mesto je bilo izvanredno preobraženo u savršen prostor za ovo dešavanje, i ja nisam osetio ama baš ni trunku devalvacije tom lokacijom, baš naprotiv!
oko podneva sam u domu kulture svojeručno otkucao obaveštenje o novoj lokaciji predavanja, pošto je skala još bio 'umoran' od sinoć (nije ni odlazio kući te noći/jutra!), pa sam ga kasnije, uz njegovo asistiranje, okačio na 5 relevantnih mesta u gradu, dok su drugi i odgovorniji članovi ekipe, a pre svega "toma", preduzeli i lično (telefonsko) pozivanje i obaveštavanje određenih članova moje ciljne grupe.
tog popodneva je u negotin iz zaječara došao i oliver jovanović, izvanredno otkrovenje od pisca kome predviđam sjajne reakcije pravih, profilisanih i inteligentnih fanova fantastike i horora koji umeju da prepoznaju šta valja. čitao sam njegove priče u rukopisu i preporučivao ih gde sam mogao (jedna od njih je u najnovijoj GRADINI), a ako sve bude po planu, zbirku njegovih vanredno dobrih kosmički-stravičnih priča objaviće tardis. posle dugotrajne prepiske ovo je napokon bila prava prilika da se i naživo sretnemo i upoznamo. on je u grad došao dok sam u kafani na gradskom stadionu proždirao lovački gulaš sa tomom i ines (o njoj u 2. delu izveštaja), pa mi se tu pridružio. ovo dvoje je moralo u neke akcije pre predavanja, pa sam sa oliverom nešto malo proćaskao i nasamo o spisateljsko-egzistencijalnim mukama (i radostima), a onda ines dođe po nas da nas sprovede do kafane, na predavanje.
začudo, tehnika je funkcionisala savršeno – laptop, bim, fajlovi, kodeci i čuda su se svi ponašali besprekorno, i multimedijalni pristup koji sam zamislio bio je sproveden maximalno. u prepunoj prostoriji (30-40 ljudi) prikazivao sam na bimu svoje fotke iz providensa i pričao o boravku tamo dok su u pozadini išli mračno-ambijentalni zvuci najnovijeg LUSTMORDa.
priču o lavkraftovom životu, delu i značaju povremeno sam ilustrovao insertima iz filmova prema njegovim pričama, u tome su mi pripomagali toma i skala svojim potpitanjiam i komentarima, a na kraju se i publika vrlo aktivno i zainteresovano uključila u razgovor svojim pitanjima i komentarima, tako da je feedback bio savršen. sve u svemu, potrajalo je skoro dva sata, a poseban šmek predavanju dao je sponzor-prijatelj, vinarija 'jelenković', koja je donirala svoja crna vina na degustaciju publici i na zalivanje suvih usta predavača.
nažalost, odatle sam morao bukvalno da izjurim i da napustim potencijalne obožavaoce i obožavateljke koji me dotad nisu upoznali, kako bih olivera ispratio na poslednji voz ka njegovom rodnom selu. ines i ja smo mu pravili društvo na stanici, gde smo se odlično zabavljali konceptima nekih njegovih priča u najavi (npr: četnici i ustaše u tenkovima, na nekoj alien planeti...), a ines mi je stručnom masažom olakšala napor od prethodnog predavanja.
pošto je otišao oliverov šinobus, odosmo do lokalne hale sportova, gde su te večeri nastupali BJESOVI. bilo je super zezanja i slikanja sa fanovima ispred, gde su se uz mnogo piva očekivali hedlajneri (predgrupe je valjda neko ispoštovao unutra, ali desetine ljudi i žena cirkale su i blejale ispred hale.
unutra je takođe bilo dobrog zezanja, šutiranja, kan-kana, ušiju, kros-dresinga i koječega, a u dobrom društvu nije smetalo ni loše ozvučenje (pevač se praktično nije dao razumeti, pa skoro ni čuti) ni zaista predug nastup BJESOVA od ciglih dva sata! iako unutra nije bilo mnogo mase (cenim da je do kraja izdržalo tek kojih 60-ak duša), BJESOVI su ih maximalno 'ispoštovali'. posle ovoga ines, toma, pejčina i ja odosmo do jednog kafića da krunišemo obilato eventful dan, veče i noć...
groblja! spooky spomenici! vino! tajanstveni znakovi! gotik! vino! crkve! kripte! urban gothic! vino!
Нема коментара:
Постави коментар