LES 7 JOURS DU TALION aka SEVEN DAYS (2009)

***(*)

4-

nije prijatno biti skroz go na nepoznatom mestu.

naročito ako si uz to još i vezan ko salama.

otežavajuća okolnost je ako te golog i vezanog drži čovek čiju si 8-godišnju ćerku silovao, ubio i bacio na nekoj livadi.

ali totalni baxuz je ako je taj čovek u čijim si rukama – hirurg.

to je situacija koja redefiniše i na novi nivo stavlja srpsku izreku: 'jebao si ježa. u grbinu.'

7 DANA je vrlo ozbiljan, ali i mučan kanadski film (na francuskom) o gubitku, krivici i osveti – zato i moram da ovaj osvrt započnem sa zezanjem, pošto njega u filmu nema nimalo. ovo nije horor, a naročito ne od sorte kakva je rimejk I SPIT ON YOUR GRAVE. potonji nije zainteresovan za likove, dramu i teme i dileme: on nam samo pruža fantaziju osvete i sadizma bezbednog zato što deluje 'opravdano'. 7 DANA tu fantaziju osvete - preispituje.

naravno, teško da ima ovde neko ko nije bar jednom u životu, čitajući u novinama vest o nekom gnusnom zločinu, a naročito protiv dece, pomislio: 'mamu mu, da mi je samo 15 minuta nasamo sa tim ološem, lele, šta bi' mu radio!' e, ovo je film o tome šta bi mu radio, i kako bi to stvarno moglo da izgleda. kao u MARATONCIMA: 'odveo bi ga u planinu. seko bi ga mesec dana, deo po deo...'

7 DANA je, tačnije rečeno, kao torture porn u režiji m. hanekea at his best. znači: mučne situacije rađene realistički i sa vrlo malo skrivanja. to kad otac pronalazi (zajedno sa policijom) leš svoje nagrđene devojčice zaista je maestralno i žestoko odrađeno. worst case scenario, if there ever is one. ali, kao što rekoh, kad kasnije tata-hirurg uspe da u svoje šake baci zlikovca (koji je, btw, isto to uradio sa još 3 curice ranije), stvari nisu tako jednostavne kao u nekom simplicističkom revenge movie-ju, i to je sve vrlo daleko od wish-fulfillment fantazije za sado-mazo publiku.

postoji ovde upotreba macole skoro jednako efektna kao u MISERY. ima ta scena šibanja lancima žešća i uverljivija (u smislu efekata maske, a i šire) nego u DON'T TORTURE A DUCKLING (koji je takođe bio o pedo-ubici; hm, da li je ovo omaž fulčiju – teško! – ili ima neka tajna veza između pedofila i šibanja lancima?). ima i jedna explicitna operacija dubiozne svrhovitosti, ali fantastične uverljivosti – verujte mi, zasecanje kože i stomaka i vađenje iznutrica nikad još na filmu nije bilo ovoliko ubedljivo izvedeno! zasluga za to pripada c. j. goldmanu, poznatom kanadskom majstoru za efekte maske koga sam upoznao na partiju otvaranja Fantazije, ali nažalost popričao s njim vrlo kratko, očekujući da ga vidim opet narednih dana – što se, avaj, nije desilo. zaista, majstor prve lige.

naglašavam: ovo nije splatter za gorehounde, iako takvih scena ima. 7 DANA uopšte nije 'zabavan' na način na koji neki drugi, golo-žanrovski 'žestoki' filmovi jesu (npr. rimejk LAST HOUSE... itsl.). ovo je drama, i to odlična. gluma dvojice glavnih je besprekorna. muzike nema uopšte. kamera je mirna, 'klinička', hladna, beleži stvari bez egzibicija, sa objektivnošću koja uznemirava više od bilo kakvih zumova, vožnji, skakanja levo-desno u napornim današnjim 'dokumentarističkim' mrdačinama: ne, ovo je, napokon, film u kome je kamerman imao stalak za svoju alatku, umesto da mrda i trese njome tamte-vamte sve vreme.

ćutanje hirurga u scenama sa manijakom naročito je nadahnut momenat. zaista, suvišno bi bilo da on tu nešto psuje, preti ili kuka, tipa: 'ti si moju jedinicu obeščastio!' on se ne obazire na molbe, pretnje, kukanje, jauke, nego samo vozi, tera dalje sa naumom, a njegovo ćutanje je savršena podloga za gledaočevo projektovanje sopstvenih osećanja i izjava koje bi, ne dao bog da je u takvoj situaciji, izrekao ili pomislio. na taj način, suptilno, neosetno, reditelj vas uvlači i implicira u dešavanjima i njihovim implikacijama... (slično kao što je zarchi genijalno uradio u I SPIT... originalu, a što rimejkaš nije ni primetio, ni shvatio, ni pokušao da ponovi).

7 DANA perfektno uverljivo i nenametljivo pametno inscenira jednu odvratnu daleko joj ružna kuća situaciju koju mnogi roditelj neće ni da zamisli, a kamo li kontemplira, a onda se bavi i inscenacijom njenog produžetka, i psihološkim i antropološkim implikacijama. ona je kontrapunktirana pokušajima policije da pronađu lokaciju na kojoj je hirurg sa svojim zatočenikom: njome rukovodi stariji pajkan čiju je ženu pre 6 meseci besmisleno ubio neki bednik u pokušaju pljačke dragstora (on snimak sigurnosne kamere tog događaja neprestano pregledava kod kuće, čak i dok večera, kao da trlja neku ranicu ili rasklimani zub). kada ga pitaju kolege: 'pa dobro, šta se tolko pretržeš da spasiš tog decoubicu i manijaka, ko ga jebe', on odgovara: 'nije on taj koga pokušavam da spasim.'

i u toj genijalnoj replici sažet je ceo ovaj minimalistički, pohvalno neraspričan, pametno napisan i sjajno uslikan film.