ASMODEXIA (2014)

  ***  

  3+  

            S velikim uživanjem pogledao sam ovaj film na ovogodišnjem Grossmann festivalu. Štaviše, odgledao sam ga čak dvaput u roku od četiri dana, što sam u skorije vreme uradio samo još sa UNDER THE SKIN. Neću time da kažem da je baš na tom nivou radikalne audiovizuelne divotalnosti, ali svakako jeste u pitanju vanredno prijatan horor zahvalan za višestruko uživanje.

            Film se dešava decembra 2012. uoči Smaka sveta prema proročanstvu Maja; stari egzorcista sa svojom unukom pešice luta suncem opaljenim predelima (da, u decembru! nenormalne vrućine deo su predapokaliptične atmosfere) idući prema neimenovanom cilju, uz stalno odbrojavanje dana, 

a usput obavi poneki egzorcizam (u kome devojčica igra važnu ulogu!), pretežno na neortodoksnim lokacijama kao što su zapuštene nusprostorije jednog opustelog, grafitima išaranog malog stadiona, ili misteriozno krajputaško svratište sa grupicom čudno zarobljenih likova...

            Glavna vrlina ovog filma je izražen talenat za vizuelno pripovedanje – ovde se priča slikama (i te kakvim!), muzikom i gustom atmosferom krcatom zlokobnim, opskurnim nagoveštajima. Bogat katoličkom ikonografijom, ovo je po mnogo čemu film kakav s ovim intenzitetom samo katolik (a naročito španski) može da napravi. Može to i da se ejpuje, naravno, ali takav fejkeraj lako se prozre: ASMODEXIA prirodno izvire iz svog ambijenta, napaja se njegovim gustim sokovima, i intenzivno ilustruje moju staru maksimu da "Nema satanizma bez katolicizma" (c) Ghoul.

            Naracija je pomalo nejasna na prvo gledanje jer je film napadno epizodičan, veza između scena (i između likova, i njihovih motivacija) nije smesta očigledna, zbog brojnih flešbekova i paralelnih radnji potrebna je veća doza pažnje nego za prosečan linearni američki hororčić, i zapravo – kao i u većini dobrih horora – pravo blago se otkriva tek na drugo gledanje. Naročito zbog toga što film sadrži vrlo zabavan twist. Osvrnuću se na njega malo niže, ali biće uredno zaklonjen tako da vam ne spojlujem užitak.

            Pre spojlera, reći ću samo ovo. Reditelj Mark Karete upisao se ovim filmom u značajne nove horor reditelje i s nestrpljenjem očekujem njegov naredni projekat. ASMODEXIA, istina, pomalo pati od zbrzanog scenarija u kojem nije baš najsrećnije niti u potpunosti smisleno spojen heterogeni materijal (Maje, Smak sveta, satanizam, globalne promene, Faustizam, sekte, egzorcizam...), što se vidi i u lepozvučećem ali pomalo apsurdnom naslovu – nastalom, kako mi je Karete priznao (u filmu se to ne kazuje), spojem reči Asmodeus (jedan od đavola) i anorexia.

            Uprkos relativno niskom budžetu koji kompromituje par scena (npr. zbrzanu i neuverljivu saobraćajnu nesreću s gaženjem pešaka), vizuelni rukopis reditelja čvrst je kano klisurina. Ovaj čovek kapira horor, ume da ga proizvede jasnim filmskim sredstvima, i ja u njemu vidim najozbiljnijeg kandidata za novog Balaguera (iako "stari" uopšte nije za penziju, dabome; trejler za REC 4 svedoči o mega-intrigantnom filmu koji jedva čekam da pogledam). Ima, izgleda, nešto u toj Kataloniji: obojica su otuda, i vrlo su izraženi zagovornici nezavisnosti od Španije... 

U intervjuu koji mi je dao, Karete priznaje da je posvećen horor žanru, da ga zanima komercijalni film i da bi vrlo rado, ako bude prilike, radio u Americi, ili barem na engleskom, u Španiji. Mislim da ima predispozicije za to, i želim mu svu sreću sa ovim filmom koji tek počinje festivalski život, a najesen će imati ograničenu distribuciju u Americi i Kanadi. Ovo ujedno odgovara na vaše predvidivo pitanje: ne, trenutno ga nema na netu, i moraćete da sačekate da izađe na DVD-u u SAD krajem godine.

Vredi istaći još jedan redak kvalitet kojim ASMODEXIA može da se pohvali: naime, film ima izvanredan, prelep kraj! Jeste, stalno ovde i drugde kukam kako današnji horori više ne umeju da svrše kako valja, trapavi su da vežu mašnicu na samom kraju, da metnu jagodu na vrh šlaga, da vas ostave sa nekim WOW prizorom ili idejom, jer ako uopšte imaju neku idejicu – oni požure da je izbace u prvih 10 minuta kako bi vas navukli, a za kraj im pretekne tek neki mehanički, lejmerski twist. E pa, ovde to nije slučaj. Istina, sama kulminacija je mogla, za moj groš (ali ne i za budžet koji su imali na raspolaganju) da bude pompeznija, ali je zato finalni, složeni kadar – čista genijalnost u svojoj svetoj jednostavnosti: toliko dobar da se pitam kako je moguće da se niko do sada nije setio nečeg ovako prostog, a efektnog?

Inače, na Jutjubu možete pogledati Kareteov vrlo dobar kratki film (s engleskim titlovima)

Nažalost, njegova kratka CASTIDERMIA je takođe na Jutjubu, ali bez engleskih titlova – umesto njih, imate francuske, pa ako vam to nešto čini – pogledajte i to.

E, a kad pogledate ASMODEXIJU, možete da bacite pogled i na ove SPOJLERE – ali nikako pre toga!

ASMODEXIA čitava počiva na jednostavnom, ali pametno i dosledno sprovedenom triku, odnosno twistu, zasnovanom na totalnom izvrtanju tipičnom za satanizam: na kraju saznamo – prividni "božji čovek" je zapravo satanista, njegova nekadašnja prividno hristijanska sekta zapravo je bila satanistička, a njegova unuka mu je istovremeno i ćerka (oh, yes!) i izabranica Asmodejeva – nešto kao Antihristina koja treba da otvori vrata Pakla! A opet, film nas ne vara na neki kvaran način: pametnim elipsama i dvosmislicama on se zapravo poigrava s našim predrasudama i učitavanjima. Ko nam je kriv što, kad neko kaže "Our Lord", mi automatski pomislimo na Džizus Krajsta? Ima i drugih Lordova...

A što se tiče egzorcizama, radi se zapravo o opsedanju članova satanističke sekte od strane anđela – pomalo nekanonska ideja, barem meni nije poznato da se i to može prema dogmi, ali – što da ne: ako smo gutali anđele u fensi kaputima koji se tuku i lomataju s đavolima u PROPHECY, što ne bismo gutali anđele koji opsedaju sataniste? Svakako originalna ideja, i fino provedena. Iako ASMODEXIA nema bogzna kako bogatu misaonu dimenziju i iscrpljuje se u svojoj jezivoj atmosferi i zabavnim horor set-pisovima, ovo izokretanje je zaista zabavno i smelo i originalno izvedeno: ja takvo šta do sada nisam video u filmovima koji tematizuju satanizam!

GHOUL SHOP – Letnje izdanje

Došlo je leto, sezona godišnjih odmora, raspusta i srodnih plandovanja: dosta je više izgovora da nemate kad da čitate! Imate – sada! Evo nekoliko divnih knjiga za plažu: Ghoulovi hitovi leta 2014!
Ako vam se svidi nešto od ovoga, pišite na dogstar666 at yahoo dot com !

ZAVODNIK

Budite glavni zavodnik (ili zavodnica) na plaži! Budite viđeni sa ovom predivnom knjigom koja može da posluži i za osveženje na vrućini, jer garantovano izaziva jezu i pod užarenim suncem!

Preostalo još oko 140 komada! Ne čekajte jesen...

Napomena za čitaoce IZ BOSNE: ostavio sam 6 primeraka romana kod mog predstavnika u BANJALUCI. To znači da sada ne morate da se gnjavite sa inostranom poštarinom i carinom koji bezveze povećavaju troškove i komplikuju stvari pri slanju iz Srbije: dovoljno je da mi pišete na dogstar666 at yahoo dot com i ja ću vas povezati s mojim zastupnikom, kome ćete poslati 20 maraka, što je cena za inostranstvo u koju je uključeno i ptt slanje unutar Bosne.

Cena za Srbiju: 610 din (ptt & pakovanje uračunati)

NEKRONOMIKON

Neka vas vide razgaćene na bazenu sa ovom zloslutnom knjižurinom koja sadrži najbolje priče H. F. Lavkrafta, praćene uvodnim napomenama, objašnjenjima, ilustracijama, uvodom i pogovorom, biografijom i anotiranom bibliografijom!

Drugo, dopunjeno izdanje rađeno je u samo 300 primeraka, i taj tiraž je pred iscrpljenjem. Ja imam još samo 3-4 komada, pa zato – ne čekajte Halloween ili Baltein, ne gubite vreme čekajući da zvezde budu gde treba! Sad je čas! Još malo pa nestalo!
2 OTIŠLA - 2 OSTALA...

2850 din (uračunato pakovanje i post express)

NAŽIVO = PRODAT

Ovo je poslednji extra primerak koji imam kod sebe: još dva-tri mi čuče u Zagrebu (ali ja tamo neću ići skoro niti ću ih imati u rukama – ali ako nekoga iz Hrvatske zanimaju, javite se na mejl pa ćemo se dogovoriti) i to je SVE. Kad ovo ode, otišlo je i neće biti doštampavanja. Kurčite se na moru ili planini sa ovim primerkom raskrečenim vam nad glavom dok dremuckate u hladu!

1300 din (ptt & pakovanje uračunati)

GLUVO DOBA – Ninoslav Mitrović = SVA 3 KOMADA PRODATA! 

Već sam ranije na blogu hvalio i svojim žigom pečatirao te Zlatnim Ghoulom nagradio ovu odličnu zbirku priča srpske folklorne strave. Podsetite se tog rivjua OVDE a onda požurite da mi se javite jer imam samo 3 primerka knjige do kojih će doći najbrži! Knjiga nema nikakvu distribuciju u Srbiji, pa iskoristite ovu priliku da je nabavite preko mene, bez carine i međudržavnog ptt-a sa Bosnom.
650 din (ptt & pakovanje uračunati)

ANTIPIRAT br. 02 = HOROR SPECIJAL

Legendarno izdanje Pajkićeve sekte iz maja 2001. donosi izobilje horor materijala: Aca Radivojević na 4 ogromne novinske stranice sitnog, gustog fonta, temeljno analizira aktuelnu horor produkciju Evrope, Amerike i Azije; za tim slede 2,5 strane posvećene Dariju Arđentu, što uključuje prevod njegovog odličnog intervjua; a onda na 1,5 strani obilje teksta, prava poslastica: RAZGOVOR DARIJA ARĐENTA I DŽONA KARPENTERA... 

Ima tu i drugog blaga: definitivno najzanimljivije filmsko pisanje posle RITMA a pre CULT OF GHOUL-a!

400 din (ptt & pakovanje uračunati)

TRASH br. 4 = PRODAT

Opskurni niški časopis kojega nećete naći izvan Niša – a ni u Nišu. Sadržaj ovog broja bogat je hororom: tu su Skrobonja ("Do poslednjeg"), Željko PSIHO Obrenović ("Otrovna gejša"), Jovan Ristić ("Opekotina") i Igor Knežević ("Tetkina obratnica"), tu je Deksa BESCELER Stojiljković ("Crv sumnje"), tu je Magični Ćira itd. Krem na torti: prevod priče Roberta E. Hauarda "Kći mraznoga diva"!

400 din (ptt & pakovanje uračunati)

GRADINA br. 38-39

Ovaj broj sadrži temat na 20-ak strana o poeziji Paula Celana FUGA SMRTI – unikatno sumorno mračnjaštvo i nihilizam + temat na oko 35 strana o ŽANRU I FANTASTICI U SRPSKOJ KNJIŽEVNOSTI koji sadrži izlaganja domaćih pisaca i teoretičara (Skrobonja, Ilija Bakić, Pavle Zelić, itd) + u rubrici prikaza nalaze se osvrti na Skrobonjinog ČOVEKA KOJI JE UBIO TESLU (2 komada).

 350 din (ptt & pakovanje uračunati)

LOVECRAFT: COLLECTED ESSAYS – AMATEUR JOURNALISM

Mek povez, veliki format, 440 str.

Pisma i eseji koje je Lavkraft objavljivao u amaterskim časopisima, pre nego što je postao zvezda u WEIRD TALES, po prvi put sakupljeni u ovu knjižurinu. Tematika je različita, ali pretežno su to osvrti na prozu i poeziju objavljivanu u tim časopisima, kao i opšte stvari vezane za novinarstvo, etiku, estetiku, poetiku...
1400 (ptt & pakovanje uračunati)

HISTORY OF THE BRITISH AND AMERICAN CIVILIZATION 
- Aleksandar B. Nedeljkovich 

Ovako autor, dr ABN, opisuje svoju knjigu: "To je autorovo zhivotno delo, koje sumira njegovo ukupno poznavanje ove oblasti i njegov pogled na svet (a ima i poprilican broj po glavlja o knjizhevnosti, ali, kratkih; naucna fantastika, horor i fantazija su dobili ono mesto koje, po svojoj knjizhevnoj vrednosti, realno zasluzhuju). Knjiga je izrazito futurski i internetski orijentisana, a poslednje dve reci knjige (glavnog teksta) glase: will be."

Da se ovo prodaje kao fiction, ovo bi bilo vrhunsko postmodernističko delo, na tragu HAZARSKOG REČNIKA, samo mnogo smešnije!

Pisano je konverzacijskim tonom – 'da vam čiča objasni' – koji nema ni u naznakama natruhe AKADEMSKOG PISANJA: ni fusnote, ni citati, ni izvori/autori ne navode se za (mestimično VRLO slobodne i extravagantne) tvrdnje i tumačenja, što svemu tome daje ton (i vrednost) kafanske rasprave. Znači, uzeo čiča banku i priča li priča o istoriji Engleske, Amerike i Srbije, istovremeno.

Vidite: Dr Nedeljković u svom UDŽBENIKU, pišući o američkim nobelovcima, na njihovom spisku spontano usklikne kraj Hemingvejevog imena: 'the most deserved!' 

Vidite: u 'major authors' amer. knjiž. I polovine XX veka ABN ladno ubraja Isaka Asimova i Margaret –prohujala– Mičel (zajedno sa, zapanjujuće, Lavkraftom!) dok u 'lessers' u isti koš natrpa Paunda, Čendlera, Roberta E. Hauarda (!) i Zejna Greja zajedno sa Drajzerom i Štajnbekom!

Učite: u 'majors' iz II polovine XX veka ABN tura i Agatu Kristi i Tolkina i Karla Segana, a u 'lessers' Nabokova, Apdajka i M. Etvud!

            Divite se amaterskim, ne-akademskim ocenama i komentarima poput: "Clive Barker – wrote particularly disgusting and obnoxious type of horror" ili "Anne Rice – wrote mentally sadistic (sic!) novel INTERVIEW WITH THE VAMPIRE" (koji je, uzgred rečeno, baš ABN preveo za Ezoteriju!).

            Kliknite na ovde ponuđene sempl-stranice unutrašnjosti knjige da biste se uverili kakva je ovo unikatno hilarious vrsta štiva!

            Tiraž je 200 primeraka, knjige nema nigde u prodaji, a radi se o vrhunski zabavnoj literaturi! Brutalna ezoterija, jedan jedini primerak, dobija najbrži!

            250 strana velikog formata!

1000 din. (ptt & pakovanje uračunati)

SEVERNI BUNKER: temat o HORORU = PRODAT

U ovom časopisu, u potpunosti posvećenom hororu, možete čitati moj esej: ČEKAJUĆI NOVOG IZBAVITELJA: HRVATSKI HOROR FILMOVI. Ostatak sadržaja je ovde!

400 (ptt & pakovanje uračunati)

STRIPOVI

MAX DEBRIS: Ispovest pravog krivotvoritelja

Scenario: Đorđe Milosavljevic & Marko Stojanović

Crtež: Toni Radev

"Strip Pressing"; "Studentsko informativni izdavački centar" Niš 2001.

            Komični krimi strip od uglednih domaćih scenarista. A4 format, 52 strane.

            350 (ptt & pakovanje uračunati)

JAILBAIT, issue 2

EROS comix

22 str, crno-belo

--- Ovo nije strip nego nešto kao slikovnica za ljubitelje brutalnog SM-a, splatera i boleštine. VRLO hardcore! Mučenje, iživljavanje, redaljke, govnjivi udovi, pas jebe ženu i sve u tom stilu. Teška srca se odvajam od ovoga, ali eto, možda će nekoga još više usrećiti...

450 din (ptt & pakovanje uračunati)

ALEF br. 8, 13, 19 

150 din komad, 
sva 3 za 400

ULAZNICA br. 193

iz sadržaja:

- Dejan Ognjanović: priča "Vanredno stanje"

+ priče by D. M. Adski, Igor Kolarov

- Robert G. Tili – poezija

- esej o ZASEDI Žike Pavlovića by Aleksandar Novaković

200

ULAZNICA br. 198

- Dejan Ognjanović: esej "Horor – imenovanje neiskazivog"

- priče by Laura Barna, Saša Stojanović, Aleksandar Novaković...

- eseji o Jungu i sinhornicitetu (Vesna Perić), eskpresionističkim dramama (Aleksandar Novaković) itd.

200

ULAZNICA br. 203

- Dejan Ognjanović: esej "Srpski horor između metafore i stvarnosti"

- esej "Patologija zla i fenomenologija svetlosti..."

200

            VUKOVI SUDBINE – Miloš Petković

            Retko, prvo izdanje, na ćirilici!

U magijskom svetu, stvorenom od strane Belegera, vrhovnih Bogova, misteriozni elf Adaron i pomalo ludi gnom-iluzionist Driago Insomnius postavljaju pred sobom cilj da pronađu legendarno blago koje leži u riznicama mračnog elfa Šaruina, najvećeg maga Podzemnog sveta. Na svom putu nailaze na par istomišljenika koji im se pridružuju i koji kreću sa njima u ovu veliku avanturu. Varvarski kralj Halga Otarijanac, patuljački šampion u ispijanju piva Harod Gvozdenvrč, ozloglašeni pirat, kapetan Džon Bura i sveštenica Kendra Le Krom, uz Adarona i Driaga čini punu postavu družine koja je sebe nazvala ''Vukovi Sudbine''. Na svom putu oni će uvideti da su kadri za velika dela...

           Blurb napisao besceler-mejker, Deksa Pantalejski. Kaže: "Miloš se pokazao kao maštoviti storyteller, ostaje nam da vidimo kuda će nas dalje odvesti njegova imaginacija. Budite sigurni da će to biti izuzetno putovanje." 
Budite! Za samo

            250 din.

FILMSKI POSTERI

 

Odlično očuvani, srpski, bioskopski posteri (klikni OVDE za spisak i cene) klasičnog velikog formata. Horor, kult, retkosti, stariteti, ludila, bizarnosti, treš… Klikni na naslov da vidiš fotke dostupnih postera i njihove više nego popularne i razumne cene.

Originalni DVD-i

SVI diskovi gore na linku navedeni jesu ORIGINALI (a ne rezanci), u svojim originalnim kutijama, i sa svim dodacima (gde ih ima) onako kako su kupljeni ili dobijeni. svi diskovi su novi, uglavnom jednom ili dvaput gledani, čisti i ispravni, a i kutije i omoti su im novcati.

Nekoliko ih je u međuvremenu prodato – piši i raspitaj se šta još ima.

Grossman 2014 – izveštaj sa festivala (1)

  

Posle jednogodišnje pauze – jer tokom crne crne crne 2013-te nisam ni hteo ni mogao da se bavim festivalisanjem – ovog leta sam ponovo bio gost Grossmann festivala filma i vina. Bio je to ukupno moj šesti odlazak tamo, počev od 2007. naovamo. Izveštaje sa ranijih izdanja imate ovde na blogu: bilo je tu sočnih i zabavnih stvari, ako su nekome promakle, pa ih potražite u arhivi.

Iako je ovo bilo jubilarno, deseto izdanje, festival nije uspeo da ga proslavi spektakularno velikim inostranim gostima kakvi bi mogli da se mere sa ranijim, kao što su bili Kristofer Li i Rodžer Korman, ili barem B-klasicima kakvi su Ruđero Deodato, Jorg Butgerejt, Brajan Juzna i sl. Razlog tome je što je u poslednji čas gostovanje otkazao čuveni evropski exploitation glumac koji sada živi i radi u Holivudu, i to zato što mu je preče bilo gostovanje u američkoj TV emisiji nego da se pet dana opija i provodi na Grosmanu! I posle se još neko buni na Hičkokovu zlatnu maksimu, da su glumci = stoka! Uglavnom, zbog otkazivanja tako kasno nije bilo vremena za obezbediti belosvetske rezerve.

Na svu sreću, ove godine je pristao da gostuje Đorđe Kadijević, kome sam i ranijih godina preporučivao da na Grosman dođe, ali on nije mogao iz privatnih razloga. Sada se tako potrefilo da je najzad uspeo da dođe do Slovenije, makar na tri dana, i tako spasi Grosman od totalne katastrofe. Naravno, mi u Srbiji smo privilegovani da povremeno budemo u prilici da čujemo i vidimo Kadijevića uživo, što na tribinama i promocijama u Beogradu, što na nekom od festivalčića diljem zemljice, ali za Slovence i ponekog Hrvata ovo je bila izuzetno retka privilegija (njegov prvi dolazak u Sloveniju još od raspada SFRJ) – i meni je drago, pre svega, što su i organizatori i sam Kadijević bili prezadovoljni ovim gostovanjem.

Ja sam se, istina, pribojavao njegove reakcije, jer ipak je ovo jedan razbarušen, neobavezan, prilično neformalan, neuštogljen festival (zato ga i volim!), i nisam baš bio siguran kako će čovek njegovih godina, ugleda, ukusa, preferencija i raspoloženja da se oseća u atmosferi mladalačkog veselja, muzike, vina i galame, okružen treš filmovima. Ipak je to čovek koji se uglavnom distancira od horora – u uvodnoj reči pre prikazivanja ŠTIĆENIKA on je po ko zna koji put načinio distinkciju između Hičkokovog PSIHA, kao filma u kojem je, po njemu, sve objašnjeno i jasno do kraja (i gde sevaju noževi i šiklja krv), i svog TV filma kojim vladaju misterija, atmosfera i neodgovorena pitanja...

Bojao sam se, dakle, da će mu biti nelagodno među mlađarijom sa hevi metal majicama i odeždom "ukrašenom" horor motivima, među iskeženim facama i monstrumima – ali, pokazalo se, on je bez zazora i gnušanja prihvatio taj ambijent, i imponovala mu je pažnja kojom je bio obasut, kako od strane organizatora tako i od medija (dao je nekoliko intervjua za slovenačke novine, radio i TV) i od poštovalaca koji su mu tražili autogram. Tako da, umesto da zareži "Gde si me ovo doveo – ja mislio ovo ozbiljan festival?", Kadija je na kraju bio prezadovoljan celim iskustvom i drago mi je što sam imao određenog udela u tome da on provede nekoliko vedrih dana u inače vrlo crnom periodu svog života.

Ove godine je "Voz bratstva i jedinstva" iz Srbije bio sveden na samo nekoliko kola: nije bilo make-up efx rulje, nije bilo nekoliko manje-više ustaljenih gostiju sa ranijih izdanja festivala, spala knjiga na dva-tri slova – pa sam ja, recimo, u Sloveniju, umesto mini-busa (kao ranijih godina) putovao kolima s Nenadom Bekvalcem i njegovom goth ženom, komotno razbaškaren na zadnjem sedištu njihovog novog auta. Vožnja je protekla u prijatnom ćaskanju o raznim filmskim trivijama i detaljima vezanim za njegov novi posao u JU (!) Kinoteci; na granicama nas nisu dirali, nije bilo gužve, a zajedno sa dve pauze vožnja je trajala oko 6,5 sati. To znači da smo u Ljutomer stigli u ranim popodnevnim časovima, pa je bilo vremena da odspavam par sati i svež kao rosa ustanem taman za večeru, a onda i za odlazak na ceremoniju otvaranja.

Hotel "Stela" u Ljutomeru, na glavnom trgu, ponovo radi, i to s novim vlasnikom – agilnim i ljubaznim čovekom kome želim sreću i u nefestivalskim danima, pa da nas i dogodine ovako lepo dočeka. Hrana je bila znatno bolja nego u ranijim inkarnacijama ovog mesta – i toliko obilna da mi je bilo neprijatno da u nekoliko navrata nepojedeno vratim mesište iz skoro polovine obroka. Recimo, ako mi ne bi odgovarao dezert, uvek je kao rezerva tu bio ponuđen sladoled (prema kojem s Lavkraftom delim preferenciju). Posebno me je razveselila opcija da se za doručak, pored uobičajenih đakonija na švedskom stolu (pršute, slanine, kobasice, više vrsta sireva itd), moglo dobiti i praseće pečenje! Da, komadi nasečenog pečenja lepo su stajali tu već u prepodnevnim časovima i ja sam se samo pitao: dođavola, zašto se niko ovoga u Srbiji nije setio?! Prvo su nam oteli ajvar, sad nas pretekli s pečenjem za doručak – šta je sledeće?!!

Anyway, otvaranje je proteklo u standardno razdraganoj atmosferi – lepo je bilo videti na okupu Grosman ekipu, pa čak i Tomaža, mada sam se i ovom prilikom ponajviše družio s crnpurastom ali duševnom braćom Marks... ovaj, Mehtsun. 

Bilo je dobrog vina u izobilju a našla se tu i horor torta u znak komemoracije proteklih 10 Grosmanovih godina koja je, kako to obično biva sa ovako nakićenim đakonijama, ipak bila više za slikanje nego za jedenje (iznutrice su bile sasvim prosečne, at best: pola je bila kvazi-čokoladna, a pola kvazi-voćna, pri čemu je nekakav žele ili tako nešto veštačko glumilo jagode).

U holu bioskopa otvorena je izložba horor skulptura inspirisanih Klajvom Barkerom i Lutkeom (to je nemački umetnik koji je dizajnirao nakaznosti iz ranijih spotova Merilina Mensona a njegovi radovi korišćeni su i u spotovima grupa Dimmu Borgir, Kreator, Meshuggah i Rage). Autor ovih neodoljivo morbidnih divotalnosti je subotički umetnik Arpad Slančik. 

Žao mi je što ne stigoh da s njim popričam onoliko koliko sam želeo, ali biće valjda još prilike, naročito ako me pozovu na novi subotički horor festival Hrizantema (sic). Ove skulpture i slike svakako dovoljno govore za sebe.

A onda – suprajz! Već prve večeri: odličan film! S velikim uživanjem odgledao sam španski satanistički horor ASMODEXIA – toliko dobar da sam, tokom festivala, odgledao i njegovu reprizu par dana kasnije. Rivju ovog filma stiže na blog uskoro, a do tada, reći ću samo da mi je drago da sam imao priliku da upoznam i obilato popričam s njegovim rediteljem, Markom Kareteom. 

Ubeđen sam da će od njega biti nešto veliko ako nastavi u ovom pravcu – još od Balaguera nije u Španiji debitovao reditelj sa ovako istančanim smislom za slikovit, vizuelno nadahnut, atmosferičan i crno-crn horor. Uradio sam i intervju s njim i nadam se da ću zainteresovati RUE MORGUE da za njih napišem članak o ovom filmu, kojem predviđam nagrade na predstojećim žanrovskim festivalima. Svakako će biti u samom samcitom vrhu moje godišnje horor liste i nije nemoguće da se zakiti s nekoliko Zlatnih Gulova.

Veče mi je, ali samo donekle, zagorčao drugi film na programu – argentinski DEEP SLEEP / SONNO PROFONDO. U pitanju je nešto kao poor man's AMER: pokušaj omaža klasičnom italo đalu (giallo), ali izveden neopisivo jeftino, ružno, dosadno i artsy-fartsy uninolving, a bez eye-candy-ja koji imaju filmovi belgijskog dueta Forzani+Katet. Zaplet je nezanimljivo predvidivo nebitan, vizuelnost je siromašna, ritam je nepostojeći, sve je to repetitivno i na silu rastegnuto na 67 minuta, iako bi komotnije stalo u nekih 15-ak. Fetišizam ipak traži budžet... i talenat, a ne samo prenadrkanost i dobru volju. Od mene: *(*) odnosno 2-.

Posle još malo zezanja sa gostima i domaćinima u bašti hotela, povukao sam se u svoju sobu, s indignacijom odbivši da idem u nekakav noćni klub previše daleko odavde (tako da se do tamo i nazad mora ići organizovanim prevozom): bio sam preumoran za noćni život, plus omamljen svim onim vinom i više nego uspavan prikladno nazvanim DUBOKIM SNOM onog argentinca, tako da sam negde oko jedan iza ponoći otišao na spavanje.  

Uzgred, cimer mi je bio Andrej Boka, filmadžija iz Subotice čije sam dosadašnje radove već hvalio ovde na blogu (vidi npr. PRIČA O STANOVNICIMA ZIDA). On je prošle godine na Grosmanu dobio Hudoga Mačka za taj film, a za ovogodišnje izdanje je sačinio sve džinglove i inserte za finalnu ceremoniju dodele nagrada - kao i ovaj nadahnuto zabavni promo-video koji je svake večeri išao pre projekcija:



Boka je ne samo dobar filmadžija od kojeg tek treba očekivati velike stvari, nego i divan momak, tih, uredan, pažljiv i praktično neosetan kao cimer pa je stoga i ovaj aspekt mog gostovanja bio sasvim prijatan. Naročito u svetlu alternative! Moram da u tom smislu pohvalim domaćine koji su reditelja ZONE OF THE MRTVIH i MAMULE (koji iz meni nejasnih razloga gaji animozitet prema meni) sklonili u sasvim drugi smeštaj, daleko od Ljutomera, pa sam ga tokom celog trajanja festivala jedva i video a kamoli nešto gore od toga.

--- NASTAVIĆE SE… sa još dobrih filmova, zanimljivih poznanstava, sočnih ogovaranja, slikovitih ilustracija itsl.