Kralj u žutom, knjiga na osnovu
čijih je motiva nastala trenutno veoma popularna TV serija True
detective (Pravi
detektiv) produkcijske kuće HBO, zbirka je kratkih priča
američkog pripovedača Roberta Vilijama
Čejmbersa, napisana 1895. godine. Kralj u žutom sastoji se od
deset priča, od kojih je prvih pet zaslužno za reputaciju koju je ova knjiga
stekla kao jednog od klasika horor žanra.
Iako je bio veoma
produktivan pisac (napisao je oko 70 romana) i imao vrlo uspešnu spisateljsku
karijeru, Čejmbers je ostao upamćen upravo po ovoj zbirci, velikim delom
zahvaljujući poštovanju koje je njegovom delu odavao Hauard Filips Lavkraft, jedan od velikana horor žanra. Osim na
pomenutog, Kralj u žutom je imao uticaja i na mnoge druge istaknute
pisce horora, čime je opravdano stekao status važnog zaveštanja u ovom
književnom žanru.
Ovo prvo izdanje zbirke Kralj
u žutom na srpskom jeziku ujedno je predstavljanje kluba Gavran publici
zainteresovanoj za dela književnosti koja dosad nisu bila prevedena na srpski,
i nadamo se da nećemo izneveriti vaša očekivanja.
Pored izvornih 10 priča
koje čine ovu zbirku, nju krasi i stručni pogovor dr Dejana Ognjanovića, pod naslovom JESTE LI VIDELI ŽUTI ZNAK? U njemu se Čejmbers kontekstualizuje i
situira u tradiciji književne fantastike i horora, tako da njegovo premijerno
predstavljanje ovdašnjoj publici bude propraćeno adekvatnim uvodom, u tekstu na
12 strana.
Radi se o originalnom tekstu pisanom specijalno za ovo izdanje a ne
o prerađenom odlomku iz, recimo, POETIKE
HORORA, budući da se tamo nisam iscrpno bavio ovom knjigom.
Evo, ekskluzivno za ovaj blog, nekoliko odabranih pasusa iz tog pogovora, tek
koliko da vas zagolicaju za taj tekst – i za zbirku koja mu je povod:
Kralj u žutom – izmišljena drama u dva čina u kojoj je pokvarenost podignuta do nivoa
visoke umetnosti.
Knjiga kao Zabranjeno voće.
Knjiga kao nosilac
neslućenih zlogukih uticaja, toliko stravičnih da čitaocu oduzimaju razum i
dušu.
Zločesta knjiga što vodi na
staze prokletstva...
Danas je ovo dobro poznat koncept, prevashodno
zahvaljujući američkom piscu H. F. Lavkraftu i njegovoj kreaciji – Nekronomikonu.
Čejmbers je, dakle, jedan
od pionira u građenju neo-mitologija u književnosti strave; što će reći, on se
nije, poput svojih prethodnika, oslanjao na postojeće mitove, legende i
folklor, nego je, po uzoru na njih, uključujući tu i izvesne književne pretke,
kreirao sopstvenu mitologiju. Ovu reč treba koristiti oprezno, naročito u
njegovom slučaju, gde su nagoveštaji "mitologije" toliko opskurni, pa
i međusobno protivrečni, da u poređenju s njima čak i difuzni "Mit o
Ktuluu" (što je termin kojim je August Derlet povezao veći broj poznijih
Lavkraftovih priča) deluje kao koherentan sistem. Nema mnogo koherentnosti kod
Čejmbersa: gradivni elementi njegove "mitologije" potiču od Embrouza
Birsa (Ambrose Bierce), iz čijih priča "Smrt Halpina Frejzera",
"Stanovnik Karkose" i "Haita pastir" ih je preuzeo.
Genijalnost Čejmbersove
koncepcije ne sastoji se samo u ideji, nego podjednako i u njenoj egzekuciji.
Dodir genijalnosti vidi se naročito u tome što je "otrovna" knjiga
prisutna u pričama samo u izluđujuće šturim aluzijama i inspirativnim kratkim
odlomcima (ukupno dva kratka citata). Time je autor na pravi način demonstrirao
osnovno oruđe horora – sugestiju. Nagoveštavajući ali nikada detaljno ne
otkrivajući sadržinu kobne knjige, indirektno je prikazujući kroz uticaj koji
ima na svoje čitaoce, pisac apeluje na maštu svojih čitalaca tako da oni, u
svojim glavama, zamišljaju daleko jezivije, bogohulnije i zloslutnije stvari
nego što bi bilo kakav konkretan opis ili opširan odlomak mogao da proizvede.
Ovaj kvalitet prepoznali su mnogi prikazivači, kao npr. ovaj iz Godijevog magazina (Godey's Magazine): "Ova grupa priča varira različite ideje, a
opet ih povezuje jednom suptilnom niti: zlogukim uticajem na život svakoga ko
pročita tajanstveni primerak knjige Kralj
u žutom. Čarolija ove čudesne knjige mudro je ostavljena neobjašnjena i
neodređena. Ona lebdi bez oblika, pritajeno ulazi u priču... kao isparenja neke
smrtonosne močvare."
A sad, iz pogovora nazad na blog! Što se fantastičnog dela
zbirke tiče, novela "Majstor za
reputacije" je apsolutno genijalna i ima moj najsnažniji pečat
preporuke – i ne dajte se omesti beznačajnim detaljem da ona ne spada u žanr
horora već, pre, u neku vrstu antiutopijskog SF-a sa obilatim dozama vrlo
unikatnog crnog humora. "Maska"
je vrlo zabavna priča SF-horora, o naučniku koji otkrije metod da kristalizuje,
odnosno u mermer pretvori živa stvorenja. "U
zmajevom sokaku" je kratka, ali uzbudljiva i delirična priča čistog
košmara. "Gospa od Isa" je
simpatična priča mračne fantastike i tihe jeze, o čoveku koji se na jednoj
pustoj poljani nekako obre nekoliko vekova u prošlost, i završi u srednjovekovnom
zamku, sa naslovnom gospom. Najzad, "Žuti
znak" je legendarna, kultna, mitotvorna priča čiste strave i užasa
koja je najviše odgovorna i za Lavkraftovo divljenje, i za Pravog detektiva (mada
ovo potonje – indirektno).
Uostalom, uverite se i
sami. Knjiga je najzad dostupna na srpskom, i možete je kupiti direktno od Gavrana (kliknite pa vidite
šta i kako).
Knjigu sam naručila još u pretprodaji i ispunila je moja očekivanja, naposlijetku. Iako horor tematika nije moj prvi izbor za čitanje, najave ove knjige su me zaintrigirale i nisam se pokajala što sam odvojila vrijeme na nju.
ОдговориИзбришиPriče koje nisu vezane za horor, a koje se nalaze u knjizi su takođe zanimljive i stilski i tematski. Svakako knjiga koju ću rado preporučiti onima koji vole dobru priču.