Ostadoh vam dužan osvrta na novije
horore s kraja prošle i početka ove godine. Taj zaostatak se desio delom iz
sasvim privatnih razloga (zbog čega mi jedno vreme nije bilo do gledanja
horora), a delom, nakon toga, iz razloga prezauzetosti (poslovne, i to pretežno
horror-related).
Kao što vidite, poslednji je
objavljen 22. septembra. Dole ću se osvrnuti na horore viđene od oktobra 2018.
pa naovamo. Podsećam i da je nekolicina iz ovog perioda dobila svoje zasebne
rivjue na blogu, i to:
**(*)
2+
**** 4-
**(*)
3-
Zbog velikog broja naslova, ovaj
pregled sam podelio u dva dela. U
ovom sada ostrvljujem se na loše,
osrednje i tako bledunjavo slabašne filmove. Ovo dole shvatite kao
UPOZORENJE.
U idućem nastavku slede PREPORUKE.
Hold the
Dark
USA, 18
** 2
Užasno glupa smaračina iz novog podžanra: „Netflix
daje odrešene ruke dobrim rediteljima da rade šta god požele, a oni isporuče –
prerazvučeno kvaziumetničarnje i zaboravljivo, mučno smaranje.“ Ovde vas dva i
po sata gnjavi šugejz dramurdom „dal jeste il nije natprirodno“ reditelj
precenjene ZELENE SOBE.
Bolje gledajte u zid ili plafon dva sata; zabavnije je.
APOSTLE
USA, 18
** 2+
Drugi primer Netflixove nekontrolisane
hiperprodukcije predugačkih smaračina. Ovde vas dva i po sata gnjavi
XIX-vekovnom tupavom varijacijom na Wicker Mana reditelj odličnog THE RAID.
Bolje reprizirajte zimzeleni original sa Kristoferom Lijem!
Bird Box
USA, 19
** 2-
Treće Netflixovo govno iz akcije „Dobri reditelji
snimaju sranja jer smo tako u mogućnosti“, podžanr: „I žene prde“. Ovde vas dva
i po sata gnjavi rediteljka filma IN A BETTER WORLD svojom patetično
neuzbudljivom varijacijom na A QUIET
PLACE od koje sam imao toliki transfer blama gledajući je da se moje
kolutanje očima verovatno čulo u celom komšiluku. Da se razumemo, prema AQP sam
bio nježan jer to je film u kojem se, ako isključite mozak već na samom
početku, otprilike u drugom minutu najkasnije, može uživati. Ova KUĆICA ZA
TIČICE nema baš nikakav entertejment velju i totalna mi je misterija veliko
obožavanje na koje je naišla ova prerazvučena nenamerno smešna orgija
imbecilnosti. Vrhunac debilnosti: kad žena (Sandra Buljook) zavezanih očiju
krene da se spušta brzom rekom u čamcu, sa dvoje sitne đece, takođe zavezanih
očiju, i ne da ne pogine već posle minut-dva, nego... ma, nećete verovati! Ako
vam je baš do „nezanimljivi ljudi rade glupe stvari usred totalno neubedljivo
usiljene apokalipse“ – bolje još jednom overite TIHO MESTO.
VELVET BUZZSAW
USA, 19
** 2
I četvrti Netflixov abortus iz žanra „Aj' da damo
izvikanom reditelju da snima makaršta jer mi smo tako cool, a on će se valjda
snaći bez kreativne i druge kontrole“. Ovde vas dva i po sata gnjavi reditelj
ionako prehvaljenog NIGHT CRAWLERa
svojom prvoloptaškom, pravolinijskom, patetično neduhovitom i neoriginalnom
satirom na pomodarstvo „art“ sveta, začinjenom sa dvije žlice krvi. A tu je i
Džejk Gilenhal koji proždire scenografju kao da je Sergej Trufo! Bolje gledajte
Kormanov A BUCKET OF BLOOD – hell, na ovu temu bolji je čak i H. G. Luisov COLOR
ME BLOOD RED!
Knuckleball
CAN, 18
**(*) 2+
Gledljivo ali skroz zaboravljivo ludiranje na nekoj
zabačenoj kanadskoj farmi, gde jedan klinac mora da beži od psiha sa susedne
farme, a u zavejanoj pustoši nema baš bogzna gde... Još jedna horor varijacija
na HOME ALONE, ali nedovoljno duhovita i napeta da bi bila klasik...
TUFTLAND
FIN, 17
** 2-
Nešto nešto Finska nešto redneci komuna šuma nešto.
Jebite me ako pamtim bilo šta iz ovoga sem da mi je bilo strašno dosadno, da
sam možda zaspao gledajući i da nisam siguran ni da li sam ga završio.
THE RANGER
CAN, 18
** 2
Kvazipankeri zaglave u pogrešnoj šumi, gde vlada
mnogo strašni (kad bismo se zezali) rendžer, pa ih onda on jedno po jedno
skemba na vrlo neupamtljive načine. Jedan od jadnijih pokušaja da se stvori
upečatljiv zlikovac u poslednje vreme. Patetično na svim nivoima, i nimalo
pankerski. Prazni pozeraj.
You Might Be
the Killer
USA, 18
** 2
Neka kao meta-horor komendija, parodija na slešere
(u, al ste našli nešto složeno za zajebavati!), u kojoj se glavni lik nađe
zarobljen u slešer filmu, pa se telefonom konsultuje sa žanr-expertkinjom iz
video kluba o tome šta da radi i kako da izbegne klišee. Ne puca to od duha
dovoljno da bi se gledalo, osim ako niste rešili da pišete dosadni akademski
rad o meta-slešeru.
The Dark
CAN, 18
** 2
Zombi cura (ili vrlo materijalni duh?) pripomaže
oslepelom dečaku, otetom pa umaklom, usred šume, da se izbori sa mučiteljem i
još ponekim zlikovcima... Ovo je mogo biti solidan kratki, od max pola sata,
ali ova definitivno predugometražna verzija emo pričice prosto nema potrebe da
se rasteže toliko. Maske oboje su napadno fejk.
Anna and the
Apocalypse
UK, 18
** 2-
Izrazito neduhovit i odbojan zombi mjuzikl, bez
trunke duha. Splater nije tako loš, ako ste baš očajni za još malo zombi
kasapljenja, ali treba istrpeti gomilu odurnih Engleza i odsustvo ikakvog
nadahnuća u storiji...
Animas
SPA, 18
**(*) 2+
Simpatična emo pričica o dvoje tinejdžera sa
sjebanim porodičnim zaleđem i nekakvim nekoherentnim vizijama koje spopadaju
nju... Fin kao eye candy i kao atmosferični šugejz „dal je sve san il vizija il
je neko ovde sve vreme mrtav il izmišljen“ ali prilično razočaravajuć kao
priča.
May The
Devil Take You
INDO, 18
**(*) 3-
Neki Indonežani zaglave u pustoj, izolovanoj kući
tatka koji je pao u komu (u bolnici): curica mora da se rve sa svojom
polubraćom i maćehom, a naročito sa nekim demonskim čudom koje vreba iz
podruma. Solidan dalekoistočni pokušaj da se napravi neki kao KONJURING, sa
mestimično uspelim scenama strave, pa čak i žešćeg krvoliptanja.
THE HOLE IN THE GROUND
IRE, 18
** 2
Atmosferična, oku lepa ali sto mu muka bar za sat
vremena preduga irska smaračina o majci i sinčetu koji odu u kuću u šumi, i o
sinovljevoj tajanstvenoj opsesiji velikom rupom usred šume. Treba ceo film da
prođe dok se najzad ne odigra neki kao kilavi klimaks u toj rupi. Nije vredan
čekanja.
STARFISH
USA, 18
*(*) 2-
Odurna, dosadna dramurda o gubitku: lepa mlada
đevojka ostala bez najbolje drugarice, pa se sad neka kao apokalipsa javlja kao
objektivni korelat njene ožalošćenosti, i onda imamo neke niotkuda scene kao nekih
blink'n'miss čudovišta i ne znam čega (pri čemu je najbolja scena filma, sa
divovskim bogočudovištem s glavom u nebesima maznuta iz THE MIST i MONSTERS).
Čitajte u RU MORGU moje detaljnije sasecanje.
SLAUGHTERHOUSE RULEZ
UK, 18
** 2-
Budući da ovde glume Sajmon Peg i Nik Frost
(obojica u sporednim ulogama, na svu sreću), možete se kladiti (i dobiti!) da
se radi o usiljeno neduhovitom bućkurišu – konkretno, smućkano je sat vremena
neke kao satire na klasni i školski sistem Engleske, i pola sata neke kakti
monster akcije, kad se, maltene pred krah filma, ta neka čudovišta smiluju da
izađu iz velike rupe u šumi (reklo bi se da to nije ona ista iz onog irskog
filma, al ko bi ga znao, vidite da originalnosti nema nigde ni za lek!) pa
prebrzo i prelako raskomadaju pretežno antipatične i/ili nezanimljive likove.
 |
| Ovo je najjasnije što ćete čudovište videti, jer u filmu je lukavo skriveno mrakom i prebrzom montažom |
U IDUĆEM NASTAVKU: HOROR FILMOVI ZAPRAVO
VREDNI VAŠEG VREMENA!