Ako želite znati šta je dr Ghoul
imao reći o prva tri HELLRAISERA, kliknite OVDE.
Ako želite znati šta je dr Ghoul
imao reći o dokumentarcu o prva dva HELLRAISERA pod naslovom LEVIATHAN: THE STORY OF
HELLRAISER AND HELLBOUND (2015) – kliknite
OVDE.
A ako želite znati šta je A. Žikić u
TAJNAMA imao reći o prva dva HELLRAISERA (jer treći u to vreme još nije bio
snimljen), pogledajte njegov lepi, sočni, pametni osvrt u donjim skenovima,
koje ekskluzivno imate samo na ovom
blogu: Ghoul sačuvao, Ghoul skenirao, Ghoul obradio, i sada, 30 godina kasnije,
Ghoul sa vama podelio...
U
okviru akcije „Karantin – Pandemija“ i priprema za pusto ostrvo već sam ovde
kazao kojih bih 12 KNJIGA i 12 FILMOVA obavezno, neizostavno, po cenu konzervi
s hranom, poneo na pusto ostrvo.
A
sad – zamislimo da neki Zli Demijurg zapovedi da se na rečeno (metaforičko?)
ostrvo mogu otisnuti samo sa 12 PESAMA koje imam slušati do kraja večnosti, tj.
života. Od sveg izobilja dragih grupa i pesama moram napraviti najuži od uskih
izbora (a vala i najbolniji, najteži!) – ni 13 ni 15 ni 20, nego samo jebenih
strogih, u kamen urezanih DVANAEST! PAKAO!
Izbor
koji sledi je – treba li uopšte reći? – strogo subjektivan: na kraj pameti mi
nije da tvrdim kako su ovo „objektivno“ najboljih 12 pesama nastalih u
dosadašnjoj istoriji ljudskog roda; ceo ovaj „pusto ostrvo“ serija je najstrože
subjektivan, a u ovom slučaju još sto puta više, jer ima li šta subjektivnije i
teže za preneti drugome od MUZIKE? Ali, baš zato, ima li šta veće i intimnije
nego kad se baš tim (neverbalnim, ne-naročito-racionalnim )putem ipak ostvari
nekakva komunikacija, simpatija, saučestvovanje...?
Uzgred,
podsećam da moj detaljniji osvrt na temu najdraže mi muzike (što uključuje i
listu 50 najdražih mi bendova, i grdne linkove)
imate OVDE.
Takođe, u knjizi KULT GULA (od koje mi je ostalo manje od 50 primeraka! šta
čekate vi koji je još nemate? da se rasproda skroz?!) imate, exkluzivno, samo u
knjizi, moj znatno prošireniji i sređeniji po žanrovima spisak bendova sa
Gulovim Pečatom...
Pri
izboru pesama, dakle, nisam se rukovodio njihovim umetničkim postignućima i „objektivnim“
mesto u istoriji svojih žanrova, niti uticajem, značajem, popularnošću, niti
formalno-sadržinskim pitanjima (o čemu su, koliko su virtuozno odsvirane) –
JEDINI kriterijumi bili su: 1) što veća iznova-slušljivost, tj. da ih toliko
volim da mi ne bi dosadilo da ih vrtim na repeat do kraja života; 2) intimni
razlozi (s dva izuzetka, sve potiču iz 1980-ih i 1990-ih, dakle, moj formativni
period života, onda kad se zapravo „zakucava“ nečiji ukus u svemu pa i u
muzici); 3) maksimalna raznovrsnost svih dragih mi (pod)žanrova i grupa (gledao
sam da bude minimalno ponavljanje iste grupe); 4) da ne prećeruju sa tmušom i
mračenjem, odnosno da budu mračno-vesele, razumno feelgood, koliko je i ako je
ikako moguće.
Dakle,
ovo je moj izbor (otprilike po redosledu količine moje ljubavi prema njima).
ZA PUSTO
OSTRVO: 12 PESAMA
„Paint it
Black“ – THE ROLLING STONES
„Emmeleia“
- DEAD CAN DANCE
„Ostia (The
Death Of Pasolini)“ – COIL
„The Crown
of Sympathy“ - MY DYING BRIDE
„Dream
Destructor“ - THE PLASTIC NOISE EXPERIENCE
„Just One
Fix“ – MINISTRY
„One“ –
METALLICA
„Harvester
of Sorrow“ – METALLICA
„Cascade“ -
SIOUXIE AND THE BANSHEES
„Sear Me“ - MY DYING BRIDE
„Don't Fear The Reaper“ – BLUE OYSTER CULT
„Save Me“ -
SUICIDE COMMANDO
*
Rekoh već gore, bilo je
užasno bolno napraviti ovaj izbor, do zadnjeg časa sam se lomio, predomišljao,
izbacivao, ubacivao, vagao, merkao... Kad bi Zli Demijurg bio bar maaaalo
mekšeg srca i umesto 12 mi dopustio 20 pesama, evo kojih bih još 8 dodao na
listu.
U predstojećem periodu
verovatno neću imati mnogo vremena za blogovanje, barem ne za dugačke tekstove,
jer prezauzet sam nekim drugim stvarima ovih dana. Konkretno, očekujte uskoro,
u narednih desetak dana, raspisivanje pretplate za 20. knjigu u Orfelinovoj
ediciji "Poetika strave". Biće to zbirka najboljih horor priča Brema Stokera, pod naslovom DRAKULIN GOST. Ako ste mislili da je
kapitalni horor roman mogao da nastane niotkuda, ove manje znane a odlične
priče strave uveriće vas da nešto tako dobro kao DRAKULA nije došlo slučajno. Korice
i sve ilustracije radi Ivica Stevanović.
A već intenzivno radim na dve naredne knjige ove edicije
(reći ću samo: jedan Belgijanac i jedan Poljak stižu najesen), plus, spremam se
za pisanje sopstvene proze koju sam prethodnih godina skoro sasvim zapustio. Dosta
sam pisao o drugima, red je da najzad malo pišem nešto svoje...
Dakle, ne
očekujte dugačke i detaljne rivjue, kritike ni tirade, mada možda ću da ukradem
vreme za neki grupni, masovni pregled novih horora (ionako nema ništa stvarno
mega-dobro i vredno pomne analize ovih dana!).
Osim toga,
povremeno ću na blog kačiti i tuđe tekstove, u okviru rubrike ARHIVA. Kao što
stariji i verniji čitaoci znaju, ovaj blog je i stecište drugih, tuđih napisa o
hororu, pa tako ovde možete naći skenove članaka, prikaza i drugih napisa od
strane ljudi koje cenim, kao što su Ranko Munitić, Bogdan Tirnanić, Aca
Radivojević, Bob Živković, itd.
Počeću sad da
s vama delim izuzetno dobre, sočne, znalačke i stručne tekstove o horor filmu
koje je u periodu 1988-1991. objavljivao Aleksandar
Žikić (poznatiji kao rok-kritičar, ali inače i veliki fan i znalac horora)
u magazinu TAJNE.
Aleksandar Žikić
Meni su ovi tekstovi užasno mnogo značili, svaki broj
TAJNI čekao sam kao žedan vode baš zbog njegovih napisa, a u to vreme maštao
sam i o pokretanju horor časopisa u zemlji koja je bila na ivici sasvim drugih
horora – i o tome PISAO TAJNAMA – vidite moja pisma, i smehotresne reakcije na
njih, OVDE.
Inače, ja
otvoreno priznajem da su na mene i moje pisanje o hororu, od domaćih kritičara,
najviše uticali upravo Ranko Munitić, Bogdan Tirnanić i Aleksandar Žikić (pa
pomalo čak i Bob Živković). Bobove i Tirketove napise o hororu već imate u
izobilju ovde (potražite ih ako su vam promakli!), a evo, od sad pa nadalje,
šerovaću s vama ekskluzivne skenove Žikićeve rubrike HORORSKOP iz TAJNI.
Uživajte! (Govnjivi blogger mi otežava namere: bojim se da će mnogima od vas ovo najpraktičnije biti da skinete odavde pa da čitate odvojeno - jer mi govno govnjivo od bloggera daje samo 2 opcije: ili da slika bude cela vidljiva, ali sa presitnim slovima koja se ne mogu čitati, ili da bude dovoljno velika slika da se može čitati, ali onda kraj slike i treći stubac texta nisu celi vidljivi jer im blogger seče ivice...)
Ovogodišnji Grosman festival (upravo u toku!), nažalost,
zbog Kovid-19 pandemije, neću osveštati naživo, ali to me neće sprečiti da
overim odličan filmski program na daljinu, koliko se to može, poštujući
maksimalnu moguću socijalnu distancu. Gde telo prestaje, tu počinje virtuelni svet, te tako, preko astralne ravni i međudimenzionalne petlje kroz crvotočinu ipak sam, bestelesno, uspeo na Grosmanu pogledati ovaj
masterpis i želim ga preporučiti vašoj pažnji; ubeležite ga u svoje mentalne
beležnice i odbrojavajte dane do njegovog net procurenja.
SWANS je jedan od najboljih bendova u poznatom
univerzumu, a njegov osnivač, mastermajnd i pevač, Majkl Džira ima najlepši
muški glas u svim svemirima koji postoje ili mogu postojati. Taj glas, gospode,
to je instrument za sebe... Voleo bih da jednog dana budem toliko cool da Džira
čita naraciju u priči o mom životu. Ali to se, naravno, avaj, neće desiti.
Zašto čista petica ovom dokumentarcu?
Prosto
rečeno, zato što
1)
uzima Veliku i Vrednu Temu (jedan od najboljih bendova u svemiru...);
2)
obrađuje je iz mnogo uglova – govori Džira, peva Džira, govore brojni ključni
saradnici i saučesnici (Sonik Jut, E.
Nojbauten) bivši i sadašnji članovi benda (Džarbo, naravno, prisutna),
gledamo ih pre, posle i tokom brojnih nastupa, imamo savremene ekskluzivne nedavne
snimke (nažalost, ne i sa Bg nastupa, koji sam overio pre par godina!), imamo
stare, retke, arhivske snimke, fotke, dokumente, pisma, sveeee;
3)
to čini na znalački način, umešno montirajući sve to tako da bude dinamično a
nezbrzano, razumljivo i jasno, pregledno, slojevito, da nema brbljanja i
ispraznog vrludanja i digresija nego je sve bez slaninice samo čista krtnina;
4)
odmereno koristi muzičke inserte iz čitave karijere, iz svih faza, od
najbučnijeg nojza do najmelodičnijih pjesmica za curice i nazad u nojz;
i
5) sve to smešta u ambicioznu ali razumnu masu od okruglo 123 minuta, što nije
ni premalo ni previše nego taman koliko treba da se kaže i pokaže SVE što je
stvarno bitno.
Naravno, svaki fan date teme reći će: „Ali ja bih gledalo
i šest sati ovoga bez problema!“ I to je legitimno. I ja bih.
Ali to treba
razlikovati od činjenice da je u ovom filmu data ZAOKRUŽENA I POTPUNA slika,
dovoljna da se tema iscrpi bez iscrpljivanja gledaoca, i da je to sve izvedeno
na moderan, vizuelno bogat način, sa besprekornim balansom talking heads
izjava, sadašnjih snimaka i intervjua, arhivskih videa i upotrebe starih fotki
i tekstova.
Zaista ne mogu dovoljno da naglasim koliko je reditelj Marko Porsia
zaslužio Gulov Pečat što je uspeo da svoju temu obradi sa savršenim znanjem i
poštovanjem, plus talentom da uobliči u nešto što je sve vreme zanimljivo za
gledanje i slušanje, i što sve vreme služi da se produbi i dodatno osvetli
priča.
Sve je tu: i filozofija života, i mračna priča o sjebanom
detinjstvu, familiji i mladosti, i problemi s alkoholom, vidimo i neke
dobronamerne ali neulepšane izjave o problemima u komunikaciji s njim, čujemo i
njegovo priznanje o određenim stranputicama, greškama u karijeri
(stvaralačkim)... ukratko čujemo ga i vidimo ga i kao čoveka i, iznad svega,
kao umetnika, a čak i mestimični „prljavi veš“ zapravo to nije, nego samo služi
da ovo ne bude ispeglani 2-D nego lepi, zaokruženi 3-D portret.
Mada sam Džiru video naživo, iz prvih redova, u Domu
Omladinki, onomad, ipak mi je drago zapaziti i u filmu koliko je lepo ostario:
naime, imajući u vidu koliko ga život nije mazio i koliko se on ionako 110%
daje na nastupima, moram naglasiti koliko delija moćno, prelepo, junački
super-cool izgleda i danas, kad većina njegovih savremenika izgledaju ili kao
debele naduvene babe ili kao usahle mumije, zbrčkane plišane lutkice, ofucali
švaleri sa rivijere ili tako neki isceđeni limunovi izjedeni drogom,
šljokanjem, sexom, razvratom i bludom.
Ne
i Džira! Taj čovek što je stariji, to je vitalniji, ko Klint Istvud, ko Hodorovski,
ko Kadija! Njegova mudračka faca, njegov govor tela, to kako hoda, kako se
kreće, pa to je perfekcija balansa duha i tela, to je čovek koga je milina i
gledati kako sedi i priča, i kako šeta po pustinji, i kako peva i kako na bini cedi
zadnji atom snage iz sebe – to je, bre, više nego ljudski!
A tek slušati ga kako govori... Tako lucidne, pametne
opservacije, tako inteligentni i pronicljivi odgovori, to je da se čovek
rastopi od miline ko čokolada ostavljena na zadnjem sedištu auta.
Toliko se
često dešava da, gledajući intervjue s ljudima čiju muziku gotivim, poželim da
uskočim u kadar i kažem: „E, brate, ajd uzmi mikrofon i pevaj, zajebi to
plitkoumno sranje, nisi ti za priču!“ Ali NE i Džira. Džira ima šta da kaže, i
UME to da kaže.
I kao što je Džira lepo ostario, još je lepše ostarila
njegova muzika – kao što se i u filmu lepo čuje, i kao što svako može i sad da
proveri (ako do sad nije slušao), odnosno da se podseti (ako jeste).
Pošto sam ja seljak koji u prozi voli da ima priča (makar
i nekonvencionalno ispričana) a u pesmi da ima melodija (makar i
nekonvencionalna), meni su draži melodični od nojzičnih SWANSA, ali vi uzmite
pa proberite sami gde vam duša i sa čime lepše i dublje vibrira. Za moj groš,
na pusto ostrvo od njih nosim, u najmanju ruku, barem album CHILDREN OD GOD, a
vi kako 'oćete.
O muzici se nema šta pričati, to su druge sfere, pa zato
ne tražite od mene dalje da tupim ni o ovom bendu, ni o ovom filmu. Bend je
genijalan, a i film o njima je sasvim prikladan tome. Slušajte ih dok ne dođete
u priliku da ovo i pogledate.
Dodeljeni su Zlatni Ghoulovi (TM)! Sa ogromnim zakašnjenjem – ali, hej, nalazimo
se u godini po svemu vanrednoj! – i iz opravdanih razloga (all work and no play... četiri Orfelinke samspremio, priredio, uredio, pogovorio, od toga
jednu celu i preveo, za prvih šest meseci 2020; tri su već izašle, na četvrtu
pretplaćujemo sredinom jula – a i na petoj se već radi!) ali, što reko naš
narod kad su ga pitali Kad će već jednom da svrgnete Psiha: „Bolje ikad nego
nikad!“
Nedavno sam već okačio listu NAJBOLJI
HORORI 2019 a sada, nešto donekle vezano za nju, a odnekle sasvim
drugačije, i šire.
Na skromnoj ceremoniji, uz
poštovanje samoizolacije i extremne socijalne distance, Zlatne Ghoulove je dodeliožiri u sastavu: Dr Dejan Ognjanović, Dr
Ognjen Dejanić i Dr D. Ognjenović, a evo i kako!
ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI HOROR
DOCTOR SLEEP
ZLATNI GHOUL
ZA NAJJEZIVIJI HOROR
The
lighthouse
ZLATNI GHOUL
ZA NAJBRUTALNIJI HOROR
Belzebuth
ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI ARTY HOROR
MIDSOMMAR
ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJU HOROR EKSPLOATACIJU
The
furies
ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI CREATURE FEATURE
Crawl
ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI FOUND FOOTAGE
/
ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJU HOROR KOMEDIJU
HAPPY DEATH DAY 2U
ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI HOROR DOKUMENTARAC
HAIL SATAN
ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI DOKUMENTARAC O HORORU
LEAP OF FAITH
ZLATNI GHOUL
ZA LAVKRAFTOVSKE ZASLUGE
Color Out of
Space
ZLATNI GHOUL
ZA NAJHORORIČNIJI NEHOROR
DER GOLDENE HANDSCHUH
ZLATNI GHOUL
ZA SRPSKI DOPRINOS HORORU
/
ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJU REŽIJU
Robert
Eggers
The
lighthouse
ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI SCENARIO
CHRISTOPHER LANDON, SCOTT
LOBDELL
HAPPY DEATH DAY 2U
ZLATNI GHOUL
ZA GLAVNU MUŠKU ULOGU
WILLEM DAFOE
The
lighthouse
ZLATNI GHOUL
ZA GLAVNU ŽENSKU ULOGU
JESSICA ROTHE
HAPPY DEATH DAY 2U
ZLATNI GHOUL
ZA DETE GLUMCA
SENAN JENNINGS
Vivarium
ZLATNI GHOUL
ZA MUZIKU
ROB
Gretel and
Hansel
ZLATNI GHOUL
ZA KAMERU
JARIN BLASCHKE
The
lighthouse
ZLATNI GHOUL
ZA EFEKTE MASKE
IVÁN POHÁRNOK
MIDSOMMAR
ZLATNI GHOUL
ZA SCENOGRAFIJU
CRAIG LATHROP & MATT LIKELY
The
lighthouse
ZLATNI GHOUL
ZA MUŠKU SPOREDNU ULOGU
WILL POULTER
Midsommar
ZLATNI GHOUL
ZA ŽENSKU SPOREDNU ULOGU
REBECCA FERGUSON
DOCTOR SLEEP
ZLATNI GHOUL
ZA DEBI-REDITELJA KOJI OBEĆAVA
TONY D'AQUINO
The furies
ZLATNI GHOUL
ZA SRPSKU HOROR KNJIGU GODINE
(PROZA)
/
ZLATNI GHOUL
ZA SRPSKU HOROR KNJIGU GODINE
(TEORIJA)
/
ZLATNI GHOUL
ZA SRPSKU HOROR KNJIGU GODINE
(NESVRSTANO)
ARS PHANTASTICA
DEJAN ĐORIĆ
ZLATNI GHOUL
ZA STRANU HOROR KNJIGU GODINE
(PROZA)
WOUNDS: SIX STORIES FROM THE BORDER OF HELL
NathanBallingrud
Gallery / Saga Press
ZLATNI GHOUL
ZA STRANU HOROR KNJIGU GODINE
(TEORIJA)
THE
SECRET CEREMONIES: CRITICAL ESSAYS ON ARTHUR MACHEN
Mark Valentine &
Timothy J. Jarvis, eds.
Hippocampus Press
ZLATNI GHOUL
ZA STRANU HOROR KNJIGU GODINE
(NESVRSTANO)
HUNG, DRAWN AND EXECUTED:
THE HORROR ART OF GRAHAM HUMPHREYS
Korero Press Ltd
* * *
Ove godine ustanovljujem i novu nagradu – ZLATNO GOMNO,
za najgori
horor viđen u protekloj godini.
Ovogodišnji laureat je
I Spit on
Your Grave: Deja Vu
*(*)
1+
*
Zlatni Gul (TM) je figura koju je, po idejnom
rešenju, nacrtu i liku Dr Ognjanovića, izradila Tijana Jevtić.
