NAJBOLJI HOROR FILMOVI IKADA SNIMLJENI !

            Prigodom Noći veštica korigovao sam i apdejtovao svoju listu najboljih horora ikada snimljenih, i sada je prezentujem narodu u njenom najakuratnijem obliku, sa 126 najboljih horor filmova po meni, napravljenih do danas.

            Ako očekujete da bilo čija lista, pa čak i moja, ima "egzaktnost" Mendeljejevog periodnog sistema ili tablice množenja – promašujete poentu. Savršeno "objektivna" i za-sve-ista lista nemoguća je. Ova konkretna, iako se težilo natprosečnoj dozi objektivnosti (u smislu, da se uzimao u obzir i istorijski značaj a ne samo moja privatna preferencija), ipak je pre svega lista filmova koje lično smatram najboljim – i u kojima sam JA najviše uživao. Svoje uživanje mogao bih da detaljno obrazložim za svaki naslov, a za mnoge već i jesam, i kritike mnogih od ovih naslova već se nalaze ovde na blogu, a one koje nisu na blogu, jesu u brojnim časopisima i knjigama koje sam do sada potpisao.

            Ono što hoću da kažem: ipak se nisam slepo držao istorijskog značaja, i svesno sam zaobišao mnoge značajne, ali po meni estetski polovične ili slabe filmove (npr. Brauningov DRAKULA, čitava Hammer produkcija, i sl.), i držao se pre svega svog njuha i sluha, pa tek onda istorijskih indžijelih knjiga. Znači, ovo je pre svega GHOUL'S lista, pa tek onda, sekundarno, lista Dejana Ognjanovića. Kada za neku knjišku studiju budem razmatrao 100 najboljih / najvažnijih horora ikada, svakako ću morati da napravim neka MANJA tumbanja na listi, i da na nju ubacim razne DŽEKILE I HAJDE i naslove koji imaju određenih (pomalo prevaziđenih) vrednosti koje za mene ovoga puta nisu bile primarne.

            Da ne gnjavim više, ovu listu uzmite ili ostavite, poštujte ili odbacite, zabavite se uz nju ili gunđajte – kako god. Ona nije savršena. Nakon što sam je finiširao, primetio sam da sam ispustio jedan (stariji) naslov. Verovatno i više od jednog. No, ovo je samo poslednja, najnovija u nizu radnih verzija, iako se ni sa njom ja već sada ne slažem sasvim. Takođe, već sad vidim da sam možda maaaalkice preterao sa strogoćom kod nekih ocena. No, šta se tu može. Ipak evo liste.

            Ako vas ona navede da razmotrite svoje preferencije i naklonosti, dobro. Ako vas podstakne da potražite neke filmove koje još niste pogledali, ili za koje do sada niste ni bili čuli, super. A ako vam olakša da sebi za Halloween, i mračne dane koji slede, sačinite pametniji odabir horora za gledanje – ponajbolje!

            Lista je u jpg formatu, kako bi se sačuvao oblik tabele, kojega blogger inače ne može da identično prenese. Pošto blogger smanjuje slike po svojim potrebama, ako vam je nečitko, kliknite na sliku da sve ovo vidite veće i čitkije.

 

NOĆ VEŠTICA U NIŠU

             Najavljujem dve akcije u Nišu povodom starosrpske slave koja se praznuje u ponedeljak 31. oktobra.

Maskenbal povodom Noći veštica

 

Žurka "Costume make up party" povodom Noći veštica, za ljubitelje provoda pod maskama, biće održana u ponedeljak 31. oktobra u niškom klubu "Feedback", sa početkom u 22 sata, a u organizaciji NVO "Altermedia". 

Specijalni gost žurke biće poznati skulptor i majstor maski i specijalnih efekata, Miroslav Lakobrija, koji je napoznatiji po svojim radovima u filmovima "T. T. sindrom", "Sveti Georgije ubiva aždahu", "Srpski film", "Život i smrt porno bande". Sve fotke sa njim u okviru ovog teksta napravljene su tokom njegove nedavne posete Niškoj Banji.

Miroslav će od 19 časova pokazati deo svog znanja i zainteresovanim posetiocima. Pa, ko bude bio najbrži dobiće najbolju masku za žur.

Za muziku je zadužen DJ Trenchtown Senior. 

Ulaz na žurku košta 100 dinara a kostimografija je obavezna!

Halloween specijal filmske emisije KADAR na TV Zona

U petak 04.11. u 18.45 h na niškoj TV ZONA biće prikazana filmska emisija KADAR tematski posvećena Noći veštica i hororu na filmu. 

Prirodno je i, praktično, neizbežno da u toj emisiji vidite i Ghoula (aka Dejana Ognjanovića) koji će, ovom prilikom, objasniti zašto je Karpenterova NOĆ VEŠTICA jedan od najvećih horora ikada snimljenih.

Dakle, gledaoci iz Niša i okoline koji hvataju ZONU neka pogledaju ovu polučasovnu emisiju koja će u potpunosti biti posvećena hororu. U njoj će, pored ostaloga, biti i prilog o Lakobrijinim maskama povodom gorenajavljenog dešavanja za sve one koji to ne vide naživo.

DILAN DOG, GOLKONDA I HORROR BIŠKE

            Jedno od najvrednijih i najkvalitetnijih izdanja na polju horor stripa kod nas – ma šta "jedno od"! NAJBOLJE, bez konkurencije! – jeste serijal BIBLIOTEKA DYLAN DOG koju izdaje Veseli Četvrtak.

            Radi se o sistematičnom re-izdavanju epizoda DILANA DOGA, po tri komada između jednih vrlo tvrdih korica. A unutra: novi, još bolji prevodi; odlična štampa na belom, znatno boljem papiru od onog roto-žutila iz dana DNEVNIKA; šiveno i čvrsto zalepljeno; sa novim originalnim kolor koricama; i naročita ekskluziva, samo u ovim srpskim izdanjima: novi, specijalno za ovaj serijal pisani eseji vrsnih znalaca Dilana Doga!

            U prvih nekoliko knjiga dodatni tekstovi ticali su se horor tematike kojom se Dilan bavi (npr. vampiri) ili istraživanja nekih od ključnih ikonografskih obeležja vezanih za ovog junaka i njegov svet (Krejven roud, "The Rocky Horror Picture Show" itd.), ali su onda krenuli sa detaljnim analiziranjem konkretnih epizoda, tako da u poslednje vreme u ovim knjigama (svaka od po preko 300 strana) možete čitati analize i sinteze epizoda stripa objavljenih u njima. 

Autori ovih tekstova, punih informacija i tumačenja koji nisu smesta očigledni običnom čitaocu, jesu Marko Šelić, Vladimir Tadić, Nikola Todorović, Dejan Ognjanović i drugi, i mislim da su pun pogodak i vredan dodatak za sve one koji vole svet DD-a i koji se uranjaju u njega dublje i duže od vikendaša i zgubidana koji njime samo ubijaju vreme. Znači, za prave fanove i poštovaoce, ovo je MUST MUST MUST.

Do ovoga časa izašlo je 15 DYLAN DOG knjiga – što će reći, došlo se do epizode 45 redovnog serijala – i ide se dalje. Sajam knjiga je sjajna prilika da po najpovoljnijim cenama nabavite bojeve koji vam nedostaju, a cela ova akcija imala bi moj Seal of Approval sve i da nema u tim knjigama mojih tekstova. Moram ipak reći da sam povlašćen i ponosan što sam deo ovog epohalnog projekta, i zahvalan sam redakciji što mi je omogućila priliku da sebi barem kroz ova tvrda izdanja sebi osiguram jednu vrstu ako ne večnosti a ono barem trajnosti kroz direktnu vezu sa vrlo mi dragim strip serijalom.

Ovom prilikom želim da ekskluzivno obznanim i jedan simpatičan detalj vezan za knjigu br. 14. U njoj se nalazi legendarna i mnogovoljena, kultna epizoda GOLKONDA. U moru bizarnosti kojima ona obiluje svojevremeno je bila i ona bezvezna pesma koju hevi metal bend peva u klubu INFERNO. Njen doslovni prevod sa italijanskog glasi "Golkonda! Golkonda! Duša tone! Golkonda! Golkonda! Velika buka!..." ali to nije bilo dovoljno blesavo Dnevnikovom prevodiocu, pa smo zato, u prvobitnom Dilanovom pojavljivanju na srpskom, dobili dadaističke stihove "Golkonda! Golkonda! Duša gde je onda? Golkonda! Golkonda! Žena zvana Blonda!" Ovo je sada ispravljeno, ili barem još ludačkije izmenjeno... 

Svakako kontroverzna odluka – da se Sklavijevi stihovi zamene stihovima Horror Bišketa (frontmena PERO DEFORMERRO benda) iz pesme "Masovna sa'rana" koju sam ovde na blogu već promovisao i koja takođe ima moj Pečat.

Inače, u tom istom izdanju možete naći i baš moj tekst o GOLKONDI, pod naslovom "Duša gde je onda?" koji počinje ovako:

 

Okretanje pogrešnog broja (tipično sklavijevski: 666-666 umesto 666-665!) dovodi do privremenog buđenja pakla na ulicama Londona i šire okoline. "Greh" u vidu ljubakanja dvoje mladih u šumi budi "zonu" iracionalnog, koja šumarak po imenu Golkonda pretvara u kapiju između našeg sveta razuma, prividno normalnog, i onog drugog, nerazumnog i apsurdnog. To stvara džumbus koji Dilana vodi na najdalje putovanje u njegovoj dotadašnjoj karijeri (bar što se ovozemaljskih lokacija tiče) – sve do Golkonde u Indiji, i to putem koji ga vodi kroz Srbiju (da, zagledajte kartu)! 

U "Golkondi" je Sklavi u potpunosti razulario svoju sklonost nadrealizmu, dadaizmu i apsurdizmu kao činiocima svetonazora koji je, dakako, i u ranijim epizodama bio očit, ali su tada snage haosa i bezumlja obično bile sakrivene iza žanrovske ikonografije i aluzivnosti, kao npr. u epizodi "Kaljostro" aka "Njujork, Njujork". U svetlu "Golkonde" zaplet (!) "Kaljostra" deluje čvrst, logičan i pravolinijski kao u nekom Diznijevom crtiću (ne računajući nadrealističku "Fantaziju").

--- Nastavak, u knjizi br. 14 DYLAN DOG biblioteke.

Ko sebe smatra ljubiteljem horora, a nema ova izdanja u svojoj biblioteci, zaista ne znam šta mu/joj se u glavi zbiva!

Inače, vrlo uskoro iz štampe izlazi i 50. broj Četvrtkovih "novih" (barem za post-Dnevnik Srbiju) epizoda, a povodom tog jubileja u tom broju nalazi se i kratak osvrt ekipe koja piše i dopisuje Dilana na temu – ZAŠTO VOLIM DILANA (in a non-gay way, mostly).

Prema tome, tu je Sajam, tu je Klub Čitalaca, tu su ova MUST-HAVE izdanja, pa - šta još čekate?

SECTOR 7 (2011)

**

2+

            Strogo gledano, ovaj film je benigno đubre. Ali dajem mu umereno veću ocenu nego što inače dajem đubretu, zato što se ovde radi o gledljivom đubretu – gledljivom, naime, za one koji vole donekle lavkraftoidne bljuzga-monstrume. 

            Da budem jasan: dizajn monstruma je apsurdan ako ćemo ga gledati očima logike, fizionomije, biologije, funkcionalnosti itsl. Ali zašto bismo? Kao da je neki nepremostiv problem što su ovde natrpali elemente sisara, gmizavaca, vodozemaca, glavonožaca i još ponekih grupacija u jedno čudo(vište) koje najviše podseća na human centipede nanizan od tri čoveka, jedne žene i dva grbava kepeca koji se zajedno batrgaju u jednoj vreći sa teksturom očerupanog pileta. 

 

Koga je briga što ovaj Thing That Shouldn't Be takođe ni u kom slučaju COULDN'T be? Možda bi to smetalo u nekom iole ozbiljnijem filmu, ali u ovoj bljuzgi svakako ne.

            Rekoh već, taj monstrum je JEDINI razlog da iko uopšte pomisli da baci sat i po na ovo.

            Po dizajnu podseća najviše na ona pipkasto-ljigava čuda iz DRUNE – daleki rođak Bottinovog THINGA, dakle, lep (monstruozan) na oko, posmatrano larpurlartistički.

            Istina, SVE ostalo vezano za njega potpuno je bezvezno: spor je. Trom. Jadan. Glavna junakinja se, praktično, šamara i pesniči s njim kao sa nekim prevelikim svinjolikim pekinezerom: ovaj ima grdne udove, trista pipaka, iz usta mu leti žalac dugačak više metara, al svejedno pušta ovu šmizlu da mu priđe dovoljno blizu da ga štipka po obrazu – samo zato što je glavna junakinja, pa nju ne sme snažnije ni da baca u stranu, a kamo li da je gricne ili probode onim čudom iz usta kao što to inače radi nebitnim epizodistima.

            Što se tiče štete načinjene na minornim "likovima" – ne očekujte splatter. Ljudske krvi nema skoro nimalo, ili prsne par kapi u nebitnim mikrosekundama, ali nema bitnijeg čerečenja. Sva groza sačuvana je za monstrumove izlučevine, za njegovo paljenje, dranje i sluzopljus. Ipak je ovo naumljeno za 15-godišnjake, tako da se proračunato nije išlo na hard-R ekvivalent koji ovaj koncept gotovo zahteva.

            Da i ne govorim da je reč o jednom od konotativno najispraznijih monstruma u svekolikoj istoriji monster muvija: njegovo poreklo i nastanak proizvoljni su do uvredljivosti, čak i MIKIJEV ZABAVNIK potrudio bi se više na tom planu da su njegovi scenaristi pisali ovo, a eventualnu simboliku smesta bacite kroz prozor, jer nema ni nagoveštaja toga.

            Zašto bi monstrum, koji inače jede NAFTU, naprasno počeo da napada LJUDE? Nije baš da je ljudsko meso mnogo slično nafti, or so I'm told. A sve i da jeste (kao, zbog tog grdnog ugljenika u nama) – mi zapravo nigde u filmu ne vidimo da monstrum ove ljude – JEDE. Jok, dovoljno mu je da ih ubije – i čim otegnu papke, on prelazi na drugog, bez daljeg bavljenja njihovim lešinama.

            "Zaplet": na jednoj korejskoj naftnoj platformi javlja se monstrum. On tamani ljudstvo malo po malo, dok ne preostane samo jedna žestoka ženska da se s njime razračuna – a znamo da je žestoka zato što, na početku, snagom svojih mišića reši jedan zajeban problem sa bušačkom tehnikom, a naročito zato što nosi belu majicu na bratele, koja je danas praktično postala UNIFORMA za NaSveSpremneŽene (unučice/klonice Sigurni Viver).

            To što je zaplet generički zonomrtvosan do bljutavosti i bezličnosti, što su likovi karikaturalno svedeni, što su dijalozi cut-up od najotrcanijih i najbesmislenijih fraza koje su se na dnu bureta nataložile tokom decenija B-muvija, još bi se nekako i podnelo da je barem režija dinamična i zadahnuta duhom. 

 

Avaj! Akcija je režirana toliko mlitavo i kilavo i bedasto da je to znatno ispod južnokorejskih standarda. Tu nema impakta ni u tragovima; nema kinetike; nema udara. Ništa ne pršti, ne puca, ne treska, ne postoji ni minimum POKUŠAJA a kamo li uspeha u pravcu postizanja onog elementarnog adrenalinskog ugođaja kada te dobar reditelj baci USRED akcije. 

Jok, ovo je sve videoigričasto odrađeno, tačno odmereno za današnje tinejdžere odrasle na videlo-igricama, kojima svi ovi pikseli neće smetati jer za real deal i ne znaju: šarene sličice mrdaju ekranima, sa distance, dovoljno jasno i pregledno da vidimo ko šta koga gde, ali ni izbliza involvirano tako da ta AKCIJA zaista zasluži svoje ime. 

Come on – scene "jurnjave" motorima na platformi (!!!) toliko su bedasto odrađene pred zelenim ekranom, da tako nešto u nekom mejdžor filmu (a ovaj SEKTOR je imao visok budget) nisam video još od zloglasnih back-projection efekata u filmovima iz 1950-ih gde baja vozi auto, erkondišn mu duva kosu a iza njega na platnu ide projekcija "pozadine" auta koji, kao, vozi! 

Isto važi i za monstruma. Vrlo očigledan CGI, varijabilne izvedbe, negde solidan, negde sramotno transparentno animiran, ali ni za njega kao ni za motore i druge andrmolje ovde ne važe zakoni gravitacije, inercije, biologije… to nema nikakvu TEŽINU, to pada sa enormnih visina a ne lomi svoje noge, penje se uvis kao da ide po ravnom, skače, leti i sve ostalo što mu ova video-igrica diktira, ništa od toga nema veze s mozgom, a kamo li fizikom. 

No, zbog moje slabosti prema ovoj vrsti kreatura koje naročito volim da gledam u pokretu, ovom komadu bezukusnog, nebitnog, zaboravljivog đubreta dajem 2+ jer, ako ništa drugo, barem nisu igrali stari low-budget trik u kome se 4/5 filma monstrum sakriva u mraku, da bismo ga osmotrili kolko-tolko tek u poslednjih 10-ak minuta. 

Jok, ovaj ovde izlazi na svetlo odmah, i ne krije se nimalo – što poništava i poslednji rudiment strave, ali time se ovde niko nije ni bavio, pa zato – nema veze. Šteta, jer neke scene su pružale priliku za to – naročito pod vodom, gde su u par navrata došli na ivicu lavkraftovskog CALL OF CTHULHU užasa – ali su to smandrljali odradekovskom režijom i preočiglednim CGI efektima. 

Ko voli ova čuda i čudovišta, može da ovo odgleda bez previše smaranja, a svi ostali mogu slobodno da zaobiđu. Move along – nothing to see here, except a half-decent CGI creature. Nisam verovao da će doći dan u kome ću da se vajkam i sa setom prisećam filma kakav je, recimo, LEVIATHAN Džordža Pan Kosmatosa, ali evo ga: došao je! Ono što mi je početkom 1990-ih delovalo kao zaboravljiva boza, danas vidim kao standard davno izgubljen i sada nedostižan. Nikakvi video-igricama zadojeni programeri ne mogu da se mere sa Stenom Vinstonom i njegovim divotalnim čudima u tom filmu (Pitera Velera da i ne pominjem! Damn, eto filma zrelog za reprizu!).

Što je najgore (ili najbolje?) – javlja mi se da će novi rimejk THINGa da bude još gori od ove davno do bezukusa ižvakane žvake maskirane u poluanimirani "film" i da ću ovu korejsku banalnost od blata da pravim kad se najzad pred mojim THING-worshipping očima napokon nađe ova nova istonazvana amerikanska blasfemija.

SAJAM KNJIGA '011: THE LOOT!

             Iskoristio sam utorak, 25.10.11. za ono što bi debeli degenerik nazvao "In & Out Job" na Sajmu. Naime, imao sam zgodan prijateljski prevoz koji me je odbacio pravo na Sajam i nazad, tako da ove godine nisam morao da se gnjavim po autobusima, nego sam svoju bookworm hranu kulturno i glatko natovario u auto. Putovao sam u dobrom društvu, ali iz top-secret razloga bolje da ne otkrivam njihove identitete. Reći ću samo da sam se i u odlasku i u povratku naslušao toliko priča o podljudskom šljamu i intelektualnom polusvetu među niškim profesorima univerziteta – o njihovim pokvarenim, kriminalnim radnjama, o korupciji, o nepojmljivoj bezočnosti, itd. – kao i o prljavom vešu brojnih pisaca i "kulturnih" radnika Srbije. Među potonjima me je naročito iznenadilo da je, kako izgleda, jedan od retkih srpskih izdavača koje sam cenio, sada pokojni, a znan po prevodima i izdavanju Emila Siorana, zapravo bio poprilično... eh, kontroverzna ličnost, pokoj mu duši.

            No, to je priča za neku drugu temu, i tema za neku drugu priču.

            Ono što vas zanima jeste – šta sam kupio na Sajmu ove godine (a za slučaj da ste propustili listu plena od prošle godine, evo i nje OVDE).

            Kao što ćete videti, neke od ovih knjiga već sam bio sebi zacrtao u svojoj NAJAVI & preporukama za sajam, dok su neke natrčale neočekivano.

           

BUNTOVNICI

Milenko Bodirogić, Ivica Stevanović et al.

Izdavač: ORFELIN

1700 d.

            Ovde nema iznenađenja: očekivao sam maximum, i to sam i dobio. To je tim slađe što je ovo najhororičnija od sve 3 Orfelinove knjige: VAMPIRI & VEŠTICE rulaju! Pošto je Ivica na sajmu u sredu, kada će potpisivati i crtati na kupljenim primercima, savetujem svima da iskoriste tu priliku i dobiju neku originalnu unikatnu karakondžulu samo za sebe na svom MUST-HAVE primerku. Ja ću svog ghoula ili vampira imati docrtanog malo kasnije, kad Ivica bude dolazio u Niš.

LJUBAZNI LEŠEVI

Ivica Stevanović

Komiko

1200 d.

            Odlična štampa, odlične grozote u punom koloru: vrhunski rad, detaljniji rivju uskoro.

LEKSIKON LIKOVNIH LEGIJA – BESTIJARIJ

Ivica Stevanović

SKC NS

1200 d.

            Ovo je jedan od poslednjih preostalih primeraka u prodaji, i kako mi Ivica reče – neće biti ponovljenog izdanja, ne znam zašto. Moj savet: ako ovo negde vidite, kupujte pod OBAVEZNO. Radi se o zaista prelepom pandemonijumu groteskno-satanističko-grozomorne provenijencije – pun kolor, vrhunska izrada, raj za oči koje vole horror, pa prema tome, dabome.

BRISANJE. RASPAD

Thomas Bernhard

Neki Hrvati, u Hali 2

1500 d.

            Poslednji Bernhardov roman. "Bezuslovni dar svetskoj književnosti". 570 strana suve mizantropsko-komične ingenioznosti jednog od najmračnijih & najzabavnijih pisaca 20. veka – zavetni monolit koji je iza sebe ostavio pred smrt, tako da nikakvo cenjkanje i premišljanje tipa "da li je hiljadu i petsto previše za skoro šesto strana ove genijalnosti" ne dolazi u obzir kod bilo koje osobe iole obdarene ukusom. Inače, rekoše mi Hrvati da je redovna cena ove knjige oko 25 E.

WITTGEINSTEINOV NEĆAK

Thomas Bernhard

Neki Hrvati, u Hali 2

700 d.

            Najzad sam kupio roman koji slovi za Bernhardov NAJBOLJI. Pošto mi je prvo, srpsko izdanje iz sredine 1980-ih, nekako promaklo i nikada ga uživo nisam video čak ni kod antikvara, ovo će biti prilika da u najkraćem roku proverim da li je VITGENŠTAJN zaista njegova najbolja knjiga (do rezultata te provere, ovu titulu od mene imaju STARI MAJSTORI).

PORNOGRAFIJA
Vitold Gombrovič

PAIDEIA

475 d.

            Kupovina ove knjige izazvala je predvidive komentare kod sirovih prodavaca na štandu. Recimo, iza leđa začuh komentar momka koji je tu radio: "Heh heh, od svih naslova, samo sam ovaj zapamtio." Takođe, od svih ovih grdnih naslova koje sam na sajmu kupio, jedino mi je za ovaj prodavačica kazala: "Nadam se da ćete uživati." Prema tome, javlja mi se da će svako ko ima muda da dođe na štand i kaže: "Molim vas, dajte mi PORNOGRAFIJU" – biti nagrađen jednom vrlo zanimljivom knjigom.

KARTA I TERITORIJA

Mišel Uelbek

Plato books

600 d.

            Iskren da budem, meni zaplet ove knjige ne deluje obećavajuće, ali kad sam već ispratio SVE što je Uelbek do sada objavio, i kad sam u svemu tome manje ili više uživao, osećam dužnost da overim i ovo.

PRAŠKO GROBLJE

Umberto Eko

Plato books

800 d.

            Da sam ljubitelj otrcanih fraza, pojavu ove knjige opisao bih kao "grom iz vedra neba": nigde nisam video ni najmanjeg pomena da ovo postoji, a kamo li da se sprema srpski prevod, ili da je neko od drugara i sličnomišljenika već kupio, pa zato – evo. Prema opisu, deluje kao najbliže što je Eko prišao HORROR romanu još od FUKOOVOG KLATNA. Evo šta kaže izdavač:

"Romаn Prаško groblje nаpisаn je u formi feljtonа kаkvi su bili u modi u XIX veku. Imа formаlne odlike dobrog romаnа u nаstаvcimа: sve vrvi od neočekivаnih obrtа, podlih i izopаčenih opаtа, jezuitа, mаsonа, špijunа, kontrаšpijunа, doušnikа, žbirа, fаlsifikаtorа, lаžnih sveštenikа, аtentаtorа, bombаšа, ubicа, tu je i sаtаnistkinjа obolelа od histerije - glаvnа junаkinjа orgijаstične crne mise. Ukrаtko ovа knjigа imа sve elemente gotik stilа, stogа se čitа u jednom dаhu. Sаmo što su, zа rаzliku od feljtonа, sve ličnosti i svi dogаđаji u Prаškom groblju istiniti. Izmišljen je jedino glаvni junаk (ili postoje dvа glаvnа junаkа?), аli je i on u stvаri tek sаžetаk onogа što je određeni broj ljudi tokom tog burnog vekа u Evropi činio i govorio."

Šta kažem ja? Čuće se vrlo USKORO, jer ovo ide na vrh moje liste ZA ČITANJE!

NAKOT

Goran Skrobonja

Izdavač: PALADIN

-promo-

            Napokon sam dobio primerak ovog romana, direktno od autora i sa posvetom, kako bih proverio svoje davnašnje slutnje. Izgleda moćno: tvrde korice i zaštitni omot, solidan dizajn, veći format... Rivju coming soon.

VRTOVI NESTVARNOG

Sava Damjanov

Sl. Glasnik

prvo izdanje, 2011

680 d.

            Rekoh već ranije: koga zanima srpska fantastika u književnosti, ovo je BIBLIJA.

PAKAO I DRUGE PRIČE

Rjunosuke Akutagava

Tanesi

550 d.

            Zbirka autora čuvenih priča koje su završile u RAŠOMONU, obimnija od njegovih do sada dostupnih na srpskom. Uprkos naslovu knjige, ne radi se o hororu, barem ne u uobičajenom žanrovskom smislu reči.

ŽENA U PESKU

Kobo Abe

Tanesi

450 d.

            Klasični roman klasičnog autora, must have za svaku dobru biblioteku. Istina, klasični film po njemu nije mi legao onoliko koliko sam prema pohvalama očekivao, ali overiću sada knjigu i to iskoristiti kao povod da repriziram film.

THE MUSEUM OF DR MOSES

Joyce Carol Oates

400 d.

            Volim priče Outsove, pa zato kupih sebi ovu zbirku njenih crime-mystery-syspense-weird priča. Znam da neće izneveriti.

H. G. WELLS CLASSIC COLLECTION: Vol. I

The Time Machine, The Island of Doctor Moreau, The War of the Worlds, The First Men in the Moon and The Invisible Man

600 d.

            Moroa već imam u zasebnoj knjizi (ko ne zna, nek počuje: radi se o daleko boljem romanu od bilo koje od postojećih filmskih verzija; zaista vrhunski horor, i jedan od najvećih zločina prema čovečanstvu sastoji se u imbecilnom studiju koji je onemogućio Ričarda Stenlija da snimi SVOJU verziju te knjige sredinom 1990-ih...). VREMEPLOV i NEVIDLJIVOG ČOVEKA sam svojevremeno čitao na srpskom, ali ih nemam, pa zato kupih sebi ovo pompezno izdanje, velikog formata, u tvrdom povezu, na dobrom papiru i sa ilustracijama, sa svim Velsovim klasičnim SF-horor romanima na jednom mestu, za smešnu cijenu od oko 6 E.

            Inače, može se neko pitati zašto sam uopšte kročio nogom u pre neki dan ismejani VULKAN, i zašto ove knjige nisam kupio na BOOKDEPOSITORY. Pa, razlog je prost: iako online kupovina umnogome čini pazarenje u knjižarama gotovo izlišnim, knjižare ipak umeju, ponekad, u vrlo retkim ali ipak postojećim izuzecima, da obraduju izvesnim AKCIJAMA i popustima, pa nije zgoreg još uvek ponekad svratiti u neke od njih.

            Konkretno, na BOOKDEPOSITORY se Outsova prodaje po duplo većoj ceni od ove koju sam platio na sajmu (preko 8 E), dok se ovo isto isto izdanje Velsa onlajn nudi za TRI PUTA VEĆU CENU (oko 19 E). Prema tome, ko zna – znaće, itd.

 

Nisam kupio:

GETE NA SSSAMRTI – PRIPOVETKE by Tomas Bernhard jer mi se zgadio postupak izdavača (LOM). Naime, prvih dan-dva sajma ova knjiga se prodavala za 290 din. Kada je ovaj video da mu to dobro ide, da narod kupuje itd, on je ladno PODIGAO cenu, pa se sada prodaje za 390 din. Sad, u načelu, ja na Bernhardu ne štedim, što se iz gore rečenog već može lepo videti. Međutim: 1) ovaj čin izdavača mi je bio baš seljački, i iz gnušanja nisam hteo da mu učinim ćar; 2) knjižica je ionako tanka, na jedvite jade je to malo texta rastegnuto na nekih 70-ak stranica; i 3) nadam se da će ovaj u neko dogledno vreme cenu spustiti na razumniju (prvobitnu) meru, inače... Ostaće bez ghoul-dinara!

MRAČNA SAMICA / KAD JE REČ O ŽEĐI by Gustav Janouh i Franc Kafka. Ispostavilo se da 4/5 ovog kompendijuma već posedujem pod drugim naslovom, odnosno da se ovde pod novim imenom prodaje pretežno stara stvar (RAZGOVORI S KAFKOM) nadopunjena pismima porodici. Zbog tih 100ak dodatnih stranica bilo mi je too much da za ovo dajem oko 750 din.

Zbog žurbe ne stigoh da pomnije popričam sa Skrobonjom i Ivanom Nightflierom, kao ni sa Bobanom (čiji POSLEDNJI SRBIN se sada prodaje u bescenje, za 200 din! a ja bacih celih 550 din na tu ciglu još pre dve godine!), ali zato popih čašicu razgovora sa Milenkom Bodirogićem, autorom teksta u PROGNANIM BIĆIMA i BUNTOVNICIMA (sjajan, lucidan, pametan, vrlo načitan i apartan lik – što se vidi i u knjigama). Dušmana, urednika u VESELOM ČETVRTKU, videh samo u prolazu, i ne stigoh ni da pokupim autorske primerke novih DILAN DOG izdanja...

Ipak, iako sam za razgledanje Sajma imao samo nešto jače od 5 sati, uspeo sam da obiđem i nabavim 98% svega što sam planirao, a ono što nisam stigao, ostavio sam drugima za domaći zadatak da mi se kupi, tako da će moj plen biti uvećan još i za spektakularno jeftina sabrana dela (u 4 toma) genijalnog, a nedovoljno izvikanog srpskog pisca – Momčila Nastasijevića – koji se, pored ostalog, bavio i fantastikom i hororom.

Inače, sajam je kako izgleda pucao sebi (i izdavačima) u stopala sumanutim cenama zakupa prostora i tom imbecilnom ulaznicom od 250 din, što je bilo prilično očigledno: manje izdavača, manje posetilaca. U svakom zlu ima i dobra, a ovde konkretno to znači da je bilo primetno manje gužve – bilo mi je lakše no ikada da manevrišem kroz masu i da obilazim štandove: manje dečurlije i tinejdžera, manje tataka i baba i zalutalih penzionera. Ipak, skoro svi izlagači s kojima sam pričao nezadovoljni su prometom... Eto, pripomozite im bar malo kupovinom knjiga koje sam gore preporučio, inače Sajam knjiga će da pukne! A pritom pre svega mislim na NAŽIVO, koje možete naći na štandovima ZNAK SAGITE, VESELI ČETVRTAK i KOMIKO. Kod SAGITE imate i U BRDIMA HORORI.

PS: Oni koje zanima teorija horor filma, u Hali 2 (onoj kroz koju prolazite do glavne), na štandu crnogorskih izdavača, mogu kupiti temat časopisa PLIMA PLUS, posvećen FEMINISTIČKOM ČITANJU HOROR FILMOVA, ženama u hororu, hororu u ženama itd. Radi se o vrsno odabranim inostranim klasičnim, mega-relevantnim textovima, prevedenim na maternji (tj. srpski) koji vrede vaše pažnje. Ja ovo imam odavno, ali ovo je retka prilika da još neko odavde dođe do toga pre nego što se rasproda.