izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 02. април 2009.

Pero Defformero - UNDERGRAND



odličan old school metal + vrlo prijemčive old school folk pesme = HIT HITOVA!!!

da mi je neko rekao da neko u srbiji može da napravi ne jednu pesmu nego čitav album sa 15 remek-hitova koje ću danima da slušam na repeat (ali bukvalno: u trenutku dok ovo pišem UNDERGRAND slušam po, verovatno, 50-ti put!) – rekao bih mu 'ma daj, ne kenjaj! to se u dosadašnjoj istoriji sveta nije desilo, pa stoga nema razloga da se desi baš sad – a naročito ne sa grupom koja ima tako bezvezno ime!'*

(*Naziv grupe potiče iz jednog ALANA FORDA, što mu daje street cred; avaj, čak i s tim podrijetlom, to meni i dalje zvuči kao naziv nekog REP benda, i u njemu je glavni razlog što sam dugo ignorisao ovaj bend, iako sam periferno bio svestan njegovog postojanja.)

međutim: otkrovenje!

ovo je toliko zarazno slušljivo da već počinjem da se brinem – posle 50-og slušanja ovo ne da ne postaje zamorno nego je i dalje slatko i ušesima prijatno (skoro) kao i na prvo slušanje.

misterija je tim veća što metal odavno ne pratim, a ako mu se povremeno vratim (kao nekom guilty pleasure-u), to je obično u njegovim goth-death-black-industrial inkarnacijama, dok prema 'narodnoj' muzici nemam nikakvu pozitivnu emociju (ljubav prema starinskim stvarima tipa 'Zajdi, zajdi, jasno slonce...' itsl. ne računa se).

međutim, ovaj spoj metala i folka je čista alhemija! ovo je sasvim nova, i jezivo logična zverka!

deo užitka svakako leži u konceptu, koji je u suštini parodijski; međutim, kad bi se genijalnost DEFFORMERA sastojala 'samo' u dosetci da se spoje A i B, to bi bila manje-više intelektualna stvar koja bi se iscrpla posle desetak slušanja, ako i toliko. no, DEFFORMERO je, uz svu evidentnu inteligenciju, duh i smisao za humor u izobilju – pre svega muzički potkovan bend: sviranje i pevanje su prvoklasni, aranžmani nadahnuti i raznovrsni i mega-slušljivi, sa dopadljivim, zaraznim, hitičnim melodijama koje je pravi milozvuk slušati. da sve to nije tako dobro odsvirano i zavidno dobro otpevano te producirano, sjajni textovi i 'dosetka' bi se brzo izlizali. međutim, UNDERGRAND nudi savršen spoj koncepta i egzekucije, forme i sadržine, i to ga čini zaista retkim produktom na ovim prostorima, a i šire. to je ona suštinska alhemija za kojom svi stvaraoci tragaju, ali retki je postignu u ovolikoj meri koju bih slobodno mogao nazvati savršenom. UNDERGRAND je album kome čak ni najveća picajzla (a kamo li ja!) ne bi mogla da pronađe nešto nalik mani ili polu-nedostatku koji bi valjalo popraviti; ma koliko želeo da cepidlačim, UNDERGRAND mi ne daje ni najmanjeg povoda za to. ovo je, zaista, savršenstvo.

posebno ističem da se duhovitost ne iscrpljuje 'samo' u odličnim stihovima, kao npr.

"ja sam, mala, kauboj iz bosne

za te glavom lomio bih fosne"

ili

"žalim draga, ispalo je sranje

što si više mrtva – volim te sve manje"

ili, evo jedne cele pesme:

"Na stolu je prazna čaša, u kafani dim.
Vino pijem, tugu krijem, ti si opet s njim.
Došli smo do kraja puta naše ljubavi
Srušila si moje snove, što me ostavi?
Tamburaši, svirajte mi da zaboravim!
Vino pijem, tugu krijem, ti si opet s njim.
Došli smo do kraja puta naše ljubavi
Srušila si moje snove, što me ostavi?"

duh se podjednako, istovremeno, ispoljava kroz muziku i pevanje, kroz lude (a opet tako smislene) spojeve rifova i žanrova, kroz neočekivane –a sjajno izvedene- upade pevanja na nemačkom, ili death-metal režanja, ili kada pevač usred 'normalnog' pevanja odjednom skoči za nekoliko oktava više na kraju stiha "hevi-metalac biću ja-aaaaaaaa!" (stručnim jezikom neki expert bi ovo poslednje rekao: "kada direktno iz narodnjačkog trilera pređe u metalski falseto" - iz prikaza albuma iz pera Uroša Smiljanića: http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7205 )

što se textova tiče, oni su genijalni kolaž najotrcanijih motiva i situacija iz old-school folka; nema ovde zezanja sa đubretom turbo-folka već se koriste pretežno situacije iz starijeg (da ne kažem jugonostalgičnog folka, na potezu od bosančeros-sevdaha do tomozdravkovićevskog kafanskog derta – uz genijalnu stanicu na obradi balaševićeve pjesme 'jaroslava' koja zvuči genijalno). Evo samo nekih:

prazna čaša,

kafana,

dim,

kraj puta,

srušeni snovi,

ostavljen,

tamburaši,

vino,

opet si s njim,

što me ostavi,

tvoja slika,

žena zla,

ludo srce,

svileno odelo,

zlatan lanac,

za devojke tata-mata,

disko,

zavičaj,

ferrari,

pokajanje,

svatovi,

šta će na to reći ljudi,

...

kako ja ovo doživljavam, PERO čak i nije toliko parodija ni na folk ni na metal – ako je to uopšte parodija, to je dobrodušna parodija na ivici omaža, svakako nadahnuta ambivalentnom ljubavlju a ne prezirom, mržnjom i željom za potcenjivanjem. to se najbolje ogleda u činjenici da bi ove pesme mogao s uživanjem da sluša i neki hevimetalac i neki ljubitelj (starije) narodne muzike. opisaću ovo jednom filmskom analogijom da bude jasnije: PERO DEFFORMERO je parodija onoliko koliko su parodije EVIL DEAD 2, FRANKENHOOKER, BRAINDEAD ili SHAUN OF THE DEAD – i isto toliko je dobar u svom žanru koliko i navedeni filmovi u horor žanru. naravno, najočiglednija paralela je sledeća: ako je film THIS IS SPINAL TAP parodija na metal, onda je to i PERO DEFFORMERO!

ako se nešto uopšte parodira ovde, to onda nisu muzički žanrovi kao takvi koliko sentiment koji iza njih stoji: jedva zamaskirana sebičnost svake ljubavi (tj. zavođenja) koja se ovde ogoljava, lakoća s kojom se udvaranje pretvara u kletve, milovanje u sekiranje ("šta sad vredi moje pokajanje / kad leš tvoj leži na obali reke"), a sve u ambijentu skorojevića, polu-čoveka krimogenih predispozicija (potonji sjajno parodiran u rep-narodnjaku "Kako da ti kažem brate / oće život da mi skrate..."), svilenih odela kupljenih u dragstoru i plavih džipova, nevere i izdaje, paranoje i nesigurnosti...

PERO DEFFORMERO je uspeo da napravi nešto veoma relevantno i autentično ovdašnje koristeći se mestimično tuđim (što je ideal koji propagiram odvajkada govoreći o domaćem hororu, recimo): znači, u tuđem (metal) on prepoznaje naše (sevdah i merak), u našoj patetici on prepoznaje belosvetsku, a sve zajedno je nešto sveže, novo, originalno i svakog poštovanja vredno.

zbog toga sada mogu mirne duše da u sebi pevušim:

"kraljica

veruj bićeš ti

u mom kraljevstvu

ljubavi"

po stoti put!

3 коментара:

Boyann је рекао...

Kralje,
Svaka ti vredi a ponajvise iskrenost kojom shibash u sredinu centra. Carevi su nepojmljivo uspeli da spoje viseslojnost dijametralno suprotnih uticaja u autenticno SRPSKI rok izraz koji potvrdjuje nekadasnja trazenja ranog BIJELOG DUGMETA, NERVOZNOG POSTARA i Ramba Amadeusa. Ovo shto nudi P-Deff je pravi pocetak srpskog roka koji bez zezanja OSMISLJAVA simbiozu rok-idioma kao ,,zapadnog narodnjastva'' i onog naseg derta koji dobija svrhu kroz svirku koju ima da ispratim uzivo kad god mi je dostupna. A ce-de im NE SKIDAM sa sterea. Toliko. Ziveo i vidimo se na P-Deff shutki, gdegod da bude.

Dejan Ognjanovic је рекао...

PERO je uspeo da napravi domaću muziku za domaćeg slušaoca koje se ovaj neće stideti da sluša; štaviše, koju se neće stideti da pusti nekoem sa strane.
a to je VELIKO postignuće.
ja na žalost neću moći da budem u Bg 25.04. kada PERO ima koncert, ali gledaću da ih nekako dovedem u Niš!

Eeleyah је рекао...

kome se svidja Pero mogao bi da overi Brkove.