**(*)
2+
Benson i Murhed (RESOLUTION,
SPRING)
postaju žrtve sopstvenog hajpa i previše veruju kritikama koje su ih
prehvalile, pa sad padaju u mumblecore manirizam koji, napokon, postaje
nesnosno iritantan – nešto kao Jay and Silent Bob „horor“ filma – ali horora
koji bi radije da bude neumereno razbrbljana talking heads drama s nešto
jeftinih i prostih CGI efekata negoli film strave i užasa.
Zaplet je besmislen već u samoj premisi: suicidalni
NLO kult je nekako uspeo da opstane i traje i dalje do dan-danas u nekoj
američkoj zabiti, iako se za njih znalo još pre par decenija, pisale novine,
bili na televiziji i sve, al’ nema veze, pa šta ako su suicidalni, vlasti ih ne
diraju, eto njih i dalje tamo, i čekaju --- NEŠTO. Da se desi.
Isto kao i naivni gledaoci ovog filma. Oće,
(SPOJLER!) kurac će se desi. Ne, bez brige, nema full frontal male nudity –
samo onaj metaforični đoka za optimiste koji vole mašnicu na kraju filma. Ili
bar NEŠTO zanimljivo pre tog kraja.
I zašto su, posle sveg tog vremena, sektaši poslali
VHS kasetu (danas! kad pošten čovek odavno nema ni u šta da je metne i pogleda!
pošten čovek nema, ali HIPSTERI imaju!) i ko je naša dva brata (glavne junake)
i zašto uopšte zvao NAZAD u sektu? Ne se znaje. Mistifikacija.
Film koji su od te solidne, polu-lavkraftovske
premise o Nečem Većem i Starijem Od Nas što je tu blizu i samo se čeka da Dođe mogli
a namerno nisu snimili znatno je zanimljiviji od ovog koji, svuda oko
njega, jesu. A koji traje ko gladna godina na kraju koje – nema ’leba.
Šta, „manje je više“? More marš, majke vam ga
lopovske! Dokle više mislite da narodu obećavate bogat obrok a na kraju mu date
samo već o’lađenu barenu viršlu? Da je barem pljeskavica, ne bih se bunio. Ali
ne, oko ove viršle nasekli su brdo zelene salate, krastavaca i šargarepe, servirali
to nakićeno i dali mu francusko ime da pozeri pomisle da je to un specialite de
cuisine francaise – pa će naivni konzumenti još i da poveruju kako ovde jedu
zdravu i gurmansku hranu. Patka, deco, ali ne pekinška!
Stvarno mi je muka više od tih antifilmova koji
rabe „poetiku nedešavanja“. Što reko Janjić na fejsbuku, „кад ствари почну да
се ДЕШАВАЈУ, то умјесто да зграби гледаоца за гушу и држи га прикованог за
провербијални руб (електричне) столице, буде некако смути-па-проспи и мање
занимљиво од увода.“
Jer, šta se tu DEŠAVA, u kratkim scenama između
beskrajnih nezanimljivih naklapanja i brbljanja između raznih likova? Malo
jeftinih mađioničarskih trikova, malo nadvlačenja konopca sa nevidljivom silom
u mraku (!), malo nevidljivih sila-stvari što mrdaju usred sunčanog dana i
ljuljaju žbunje, malo prostor-vremenskih petlji i koječega... i to je
manje-više to.
Jedna velika mistifikacija izgrađena NI OKO ČEGA:
jedna velika rupa oko koje nema krofne nego samo malo šećera u prahu tamo gde
bi krofna trebalo da bude. Uostalom, lepo je primetio Janjić (a i morao je, kao profesor matematike nekakvim šumarima i brđanima
Rep. Šumske):
„Оно што ме је највише изнервирало је кад прикажу
како вођа култа ради на некој једначини која је као рјешење СВЕГА и онда прикажу
ту огромну "једначину" на табли, а оно се испостави да је у питању
потпуна бесмислица и да су само набацани математички симболи (нпр. парцијални
изводи другог реда без аргумената и знакови суме који не сумирају ништа).
Како нико од ликова на ово не реагује, нити се то спомиње до краја филма, остаје нам само да сматрамо да су режисери прихватили да ће они који знају мало математике одмах да провале шупљак, али да већина људи то не зна и да ће бити "импресионирани" тим низом симбола и памећу тог лика. Прц.“
Како нико од ликова на ово не реагује, нити се то спомиње до краја филма, остаје нам само да сматрамо да су режисери прихватили да ће они који знају мало математике одмах да провале шупљак, али да већина људи то не зна и да ће бити "импресионирани" тим низом симбола и памећу тог лика. Прц.“
U nekom dobrom filmu ovo bi bio zanemarljivi goof,
ili tako neko polusimpatično varanje i blefiranje kakvih su dela svih žanrova puna.
Ali u OVOM filmu ja u opisanom „detalju“ vidim itekako znakovito mesto gde se
na mikro-planu ogleda makro-plan ovog BESKRAJNOG, kvazimudrijaškog a zapravo
ispraznog smor-festa. Jedan veliki BLEF koji,ako se pažljivije zagleda, ne
znači i ne kazuje NIŠTA, ali izdaleka, mutno, kroz trepavice, KAO liči na
nešto. Koješta!